Rođeni Koprivničanec, 9. 12. 1944.Rođen na istom mjestu gdje živim i danas ali u novoj kući. U jednoj staroj toploj hiži sam živel sve do početka mojeg zapošljavanja u Podravki 15. 9. 1970.

Osnovnu školu i gimnaziju završil v Koprivnici, studij psihologije i sociologije dokončal, na veselje mojih roditelja, v Zagrebu nakon temeljitog studiranja.

Od osmoga leta počel svirati v školskom tamburaškom orkestru a već v osmom razredu osnovne smo napravili zabavni bend. Oko 23 lete sam aktivni muzikant ak se bubnjari moreju zvati muzikanti. Mužika je za mene značila i oproštaj od skromnoga života v radničkoj obitelji. Sviramo po plesnjacima, zabavama, i čak 14 let na ljetnim gažama po moru. Za vreme studija sviramo na plesnjacima v studentskim domovima, zagrebačkom neboderu, brucošijadama i sličnim događanjima.

Naravno da mužika i studij baš i nisu išli skup al se tak bezobrazno dobro zarađivalo da sam pomišljal i na prekid studija. Razum je prevladal, studij je ipak završen i moj prvi posel je bil v Podravki.

V modi je v to vreme bila industrijska psihologija i ja postajem prvi psiholog v Podravki ali i prvi psiholog v Koprivnici.

V Podravki delam 28 let da bi zadnjih 9 let i četri meseca delal vu vlastitoj firmi "Pigmalion". Bavil sam se poslovnim komunikacijama. To podrazmjeva trening svih mogućih prodavača ali i menadžera v prodaji. Makar sam v penziji, tu i tam nekaj delam z moji starim poslovnim partnerima. Moram si malo popraviti ovu crkavicu od penzije.

Aktivan sam v Udrugi koprivničkih gimnazijalci z kojima pripremam već drugu knjigu o povijesti gimnazije i gimnazijalaca.

Samostalno sam izdal knjigu "Prodavati ali kako?", koja je obuhvatila sva moja iskustva mojeg profesionalnog iskustva.

Delam i na tiskanju knjige "A kaj da danas kuham?". Pri tome imam jedan poznati problem: kak to financirati?,  i jedan slatki problem: kak izabrati tekstove kojih je do sad oko 200. 

Delam i kojekaj drugo kaj morti i ni bogznakak interesantno.