Srce od šefice

Prošlo je skoro godinu dana od kada se u mojoj kući bar jednom nedeljno jede domaći hleb sa starterom, i bar dva puta nedeljno se pije domaći kefir. Zahvaljujući Gagi. Jednog dana sam je preko ovih stranica pitala i za jedno i za drugo, znajući da ona u Grockoj ima i starter za hleb, i kefirna zrnca. -Gde radiš, doneću ti na posao, rekla je jednostavno. Objasnih joj, mada mi je bilo neprijatno da joj oduzimam vreme i da je šetam po Beogradu. -Ma kakvi, meni i Zokiju je sve usput, reče ona, i pojavi se sutradan u mojoj radnji, sa sve svojim prepoznatljivim osmehom, donoseći mi i starter i kefirna zrnca. I tako sam ja pomislila da njenu Grocku možeš da dohvatiš bilo gde iz Beograda, i da se od Dorćola do Zemuna dolazi preko Grocke, i to sa markicom za prevoz za prvu zonu. Međutim, kad smo letos išli u Grčku, i već neko vreme se vozili autoputem, i odslušali jedan blok muzike, i ja pojela svoj prvi sendvič, i otvorila kesu nekih grickalica, zamalo se nisam zagrcnula kad sam tek tad ugledala tablu na kojoj je pisalo ’’Grocka’’. Tada sam shvatila šta zapravo znači rečenica: ’’Meni i Zokiju je sve usput’’. Gago, srce si!