Vikend tema 7, slika 1.

Moj par, u prvom razredu osnovne škole, bio je najsiromašniji dečak u školi. Užinu je dobijao besplatno, a često je nije pojeo. Krišom je nosio. Ja sam se pravila da to ne vidim, pa sam mu davala i moju. Osećala sam da mu je kod kuće, neko drag, bio gladan. O igračkama je mogao samo da sanja. Poslednjeg školskog dana mi je pružio kutiju šibica i rekao:„Ovo je za tebe”. U kutiji od šibica bio je ovaj džip. Odakle mu nisam pitala. Kupiti ga nije mogao. Možda ga je pronašao na ulici, ali imala sam osećaj da mi je dao nešto najvrednije, što jedan takav dečak može da ima. Prešla sam u drugu školu i nikada ga više nisam videla, ali ovu uspomenu čuvam već 54 godine. I dalje je u kutiji od šibice/ne onoj istoj/ i u drvenoj kutiji uspomena. Iskreno se nadam da negde vozi pravi džip.