Ice cafe frajla by Hatshepsut

Da mi je samo dan ranije posvetila recept za tortu sa beze koricama, mislila bi da me zeza, možda bi me i uvrijedila jer "pavlova" torta mi je živa rana. Ovaj recept bi bio ko sol na nju.

Dotična, najdraža mi imenjakinja, nije znala za sto bačenih bjelanjaka pri pokušajima pravljenja Pavlove i nije slutila da ko suha zemlja kišu, ja čekam mikser koji će moje bolne ruke poslati na zasluženi godišnji odmor.

Taj dan kad sam dobila ovaj recept na poklon, pod jelku je stigo i moj Čarobnjak iz Oza. Ni za jedan od ta dva poklona nisam znala da mi se spremaju. Hatshepsut i moj tata ko da su se dogovorli- "ja ću joj posvetiti recept koji je za nju bolan, a ti joj napokon kupi taj vražji mikser bez kojeg ovu tortu teško da može napraviti".

Ono šta je za mene bilo strah, pretvorilo se u čistu zabavu! Mikser je obavljao svoje miksao je bjelanjke a ja sam u međuvremenu radila RUMBUM truffles od lp-l-t-mame i skuhala čaj. Totalno opuštanje! Korice su mi uspjele ko da ih radim svaki dan! Zamislite tu radost!!! Odvojile su se od papira ko od šale, ostale su u istom onom obliku kakve sam stavila u pečnicu!

Naravno, nešto sam morala zeznit, ne bi bilo zanimljivo... kad sam napravila kreme, bijela (bež) mi se presporo hladila pa sam ju uvalila u frizider da se ubrza proces i sjela "nakratko" za kompjuter. Skroz je očvrsnula i jedva sam ju istisnula kroz špricu na kore. Na slici se vidi da je po površini ko na mjehuriće, poput šlaga, možda se čini ko da je mrvičasta ali nije! to je zato šta sam ju jako čvrstu istiskala- Ispod te površine se krije nešto savršeno kremozno...vidit ćete na presjeku!

Ovo je torta zbog koje je baka došla kod nas na ručak, koja ju je podsjetila na dane kad je živila u Iloku gdje su je žene radile ko od šale, a ona nikada nije uspjela. Ovo je i torta za koju je Filip reko da je najbolja koju sam ikad napravila i nešto najbolje šta je ikad od slatkoga jeo. Kad sam ga, po običaju krenula pitati "kakva ti je", prekinuo me u pola daha, prije nego sam izustila pitanje. Kraj sebe je imao dva prazna tanjurića za kolače. To je prvi put da se nisam naljutila na njegov nered!


Šta da kažem?!?! Dok ovo tipkam, ona je već dio slatkog sjećanja na savršen nedjeljni desert i već je u planu nova. Torta nad tortama!

Naš broj jedan, definitivno!

E, da...znate kako ju je zabavno jesti...taj kontrast puslićave prozračne korice i dvije fenomenalne "pune" kreme...zabava za nepce i sva osjetila! Prekrasna je!

Kad ju probate, bit će vam jasna moja euforija! Uživajte i mislite na mene ❤️


Nikolina... hvala Ti!!!