Vodnjika

U bure koje se ostavlja samo u ovu namenu i srhu stavimo voće koje je prethodno oprano i očišćeno. Voće se obično stavlja tokom nekoliko sedmica počev od oktobra pa do novembra, kada je kom sezona branja.( Ja obično stavim vodnjiku sredinom oktobra ). Voće se zalije vodom, prekrije mrežom (plastičnom kao za kiseli kupus) kako voće ne bi isplivalo na površinu i pritisne se nečim težim ( ja za to koristim balon od plastike pun vode , lako se opere i održava).

Sve se to ostavi da miruje i stoji dok ne sazri nekih 35-40 dana, povremeno se proveri da li voće pritisnuto ,da li mreža stoji na mestu, možete za to vreme dodavati voće koje niste dodali u startu i sl. Posle tog perioda zrenja vodnjiku prema potrebi vadimo , procedimo i zasladimo po želji medom.Onoliko koliko se odaspe, toliko se vode dolije, tako da ona traje i ostaje gotovo neizmenjena sve do proleća sledeće godine. Mi gotovo svakodnevno popijemo 1, 5 litre i imamo je jako dugo, jer dolivam toliko vode koliko uzmem svaki put.

Kada vodnjika sazri ona je kiselo slatkastog ukusa ,”rezi” kako kažu kod nas, aromatična je, ,osvežavajuća i prava riznica vitamina, biljnih kiselina, oporih materija i drugih lekovitih svojstava, koji iz voća, koje je divlje i neprskano , predju na napitak.

Verujem u mudrost Starih Slovena koji su je nekada davno izmislili. Prijatan napitak, na zdravlje!