Bećarski paprikaš

Ja bećarac sam upoznao kao dijete prije 50 godina, živio sam na selu u Vojvodini. . Bio je pubo jednostavnijeg sadržaja. Luk, paprika i paradajz su bili u 90%  slučajeva osnova. Moja baka ga je uvjek  dobro zaljutila feferonama, pa sam ja zaključio da se zato zove "bećar". U stvari morao si onda više jesti barenog krumpira koji je išao kao prilig. Izgnječu se u tanjiru i prelije bećarom. I to je bilo to. Ako pominjemo neka stara i tradicujska (seoska, seljačka, ne gradska)jela, mislim da je bećarac bio najsličniji ovome. To su sezonska jela i spremala su se od onog s čim raspolažeš u svojoj kući, nije se kupovalo (npr. sa rižom, riža se kupovala i ne sjećam se da sam je onda jeo uz bećarac, sada da). Rijetko je isto jelo svaki put izgledalo isto. Bećarac je bio sporedno jelo ili lakša većera. Djed ga je znao obogatiti kobasicom, mesom od juče ili se umuti jaje.  Nije se gledalo u recepte, . ni za jedno jelo, .

odlično! ako je bećar slovenac, dodaće kranjsku kobasicu, slavonac će kulen, srbin će sremsku…:-) ma šalim se, moj muž je preuzeo monopol nad ovim jelom i stvarno ga radi super, doduše bez ikakvog mesa, na kraju ubaci jaja…

Nisam rekao da ne znaš da kuvaš. :-) Ovde bi trebalo da se radi o prijateljskoj razmeni mišljenja. Bećar-paprikaš, odnosno paprikaš, osnova je za pripremu različitih jela, tako da neke osnovne kulinarske zakonitosti ipak moraju da se poštuju. Kada su pojedinačni ukusi u pitanju, o njima ne treba raspravljati, ali kada su u pitanju tradicionalni recepti – tu može da se pročita 1000 i jedna varijanta nekog opšte poznatog recepta a da svi budu, istovremeno, i tradicionalni i da imaju lični pečat kuvara odnosno kuvarice, što je i najbolje rešenje. Jednom prilikom moja prijateljica je govorila o pripremi ajvara. Istog momenta se u razgovor uključila druga poznanica. Malo je nedostajalo da dođe do težeg sukoba jer su obe tvrdile da je ajvar njihovih majki najbolji na svetu. Na kraju, predložile su da ja presudim (i da, kao muškarac, na kraju priče, budem krivac). Ljubazno sam rekao da ni jedan od ovih ajvara nije dosledan, mada je jestiv, a da ima i boljih metoda pripreme. Verovatno je argumentacija bila dovoljno jaka pa su se složile da i moje mišljenje može da se uvaži. Drugi primer je priprema ribljih specijaliteta: čorba, paprikaš i td. Za ova jela svaki kuvar ima svoje tajne kojih se uporno drži. Tako da je najbolje kada se uvaži jedan prosečan, opšte prihvaćen tradicionalni recept, a posle da svako dodaje kulinarske finese po svome nahođenju i stečenom iskustvu. Pozdrav od šumskog kralja Vrganja :-))) (O dodavanju kranjske kobasice u bećar-paprikaš imam najlepše mišljenje!!!) :-)