Breskva (Prunus persica) je poreklom iz Kine, ali se gaji u svim zemljama gde je topla klima. U Evropi je rasprostranjena u oblasti Mediterana.
Breskve (Prunus persica) su iz porodice ruža i poreklom iz Kine, gde su smatrane simbolom plodnosti i prijateljstva. U srednjem veku, breskva je preneta u zapadnu Aziju, a u Evropu je donosi Aleksandar Makedonski iz Persije, pa je bila poznata kao "Persijska jabuka". Na američki kontinent donose je Španski osvajači u 16. veku.
Danas postoji preko 2000 vrsta ovog lepog voća. Jedna od poznatih sorti breskve je i nektarina.
Breskve su ukusno i korisno voće. Obiluju antioksidansima, bogate su vitaminima A, B, C, E, magnezijumom, kalcijumom, selenom. Takodje sadrže malo kalorija. Mogu se koristiti kao diuretik. Plodovi breskve imaju smirujući učinak, pa ih u Mađarskoj još zovu i "voćem smirenja“ jer pomažu oslobađanju od lošeg raspoloženja i napetosti.
Povoljno utiču na ten i kosu, pa se od breskvi često prave maske za lice, šampon za kosu, a mogu se prokuvati listovi breskve i tom vodom isprati kosa što će joj dati sjaj.
Odlične su i za smirivanje opekotina od Sunca.
Od breskvi se u kulinarstvu prave sokovi, džemovi, kompoti, čajevi, dodaju se u kolače i voćne salate. Kao i kajsija i šljiva, prave se i sušene breskve.
Osobe sklone alergijama ne smeju preterati sa količinom pojedenih breskvi, jer belančevine ovog voća mogu izazvati reakcije slične alergiji na bademe. Unutar koštice breskve nalazi se seme slično bademu, i od njega se pravi jeftinija verzija marcipana, persipan.
:(Još nema komentara