Ništa posebno, samo razmišljam na tastaturi

Duže me nije bilo, što ne znači da sam nestao. Samo sam imao druga posla i malo vremena za coolinariku. Ovih dana, svi smo u situaciji da nam je mnogo toga ograničeno. Neki od nas, generacija u najboljim godinama, imali smo priliku da osetimo nešto slično ovome. Ovi, mlađi, nemaju tu priliku i fala bogu na tome, ali im, za ovu situaciju, fali znanja i iskustva. Budući da je ovo kulinarski blog, nije na odmet izneti neka svoja znanja i iskustva po pitanju ishrane u sličnim situacijama. Da ne dužim, prelazim na stvar.

Svi ili bar većina, sedimo u kućama, vežbamo palac na ruci menjajući kanale na tv, i jedini izlazak nam je do prodavnice i kontejnera kada bacamo smeće. To ni iz bliza nije dovoljno kretanja za zdrav organizam, pa je neophodno vežbati u kućnim uslovima. Prisetimo se starih, dobrih vežbi za razgibavanje na početku svakog časa fizičkog vaspitanja u osnovnoj i srednjoj školi. Svaka, pa i najprostija vežba je bolja od nikakve. Da bi nam duh bio očuvan, pored bilo kakve fizičke aktivnosti, veoma je važna dnevna rutina. Dakle, imali smo nekoliko dana da se naspavamo, izblejimo ispred televizora, vidimo sve što nudi internet. Sada je došao čas kada se ne smemo više opuštati. Ustajanje u isto vreme kao kad idemo na posao. Muška populacija mora da se redovno brije u istim razmacima i u isto vreme. Moramo menjati garderobu iako sedimo u kući. Ne smemo svaki bogovetni dan provoditi u trenerkama, gaćama, bade mantilima... Naprotiv, naš život mora izgledati isto kao i pre ovog haosa, s tom razlikom što ne izlazimo iz kuća. Da ponovim, dnevna rutina je pod obavezno. Nipošto ne smemo sebi dopustiti da se potpuno opustimo, zapustimo i pređemo u mod "ma baš me briga". Umesto odlaska na posao, oni, koji rade od kuće, imaju svoja dnevna zaduženja. Oni, koji nemaju posla, moraju sebi naći neku aktivnost koja će zameniti dnevnu rutinu rada na poslu. Od čitanja knjiga do pravljenja Ajfelove kule od šibica. Bilo šta, samo ga radite barem 6 sati tokom dana. Naravno da vam ni ja, niti bilo ko može naturiti da se tako ponašate ili vas naterati da nešto radite ili ne. Ovo je samo moj drugarski savet i ništa više. Morate sami sebe naterati da se bavite nečim. Progutajte koliko god možete gustina, čvrstina, štirka, čega god, ako će vam to pomoći da učvrstite volju i mrdnete pozadinu sa kauča. Šalim se za ovaj štirak, naravno, ali malo šale je ne samo potrebno nego je i obavezno. Pričajte viceve sa sagovornicima, pa makar i one sa bradom iz srednje škole. Sprdajte se i smejte se koliko god možete. Bolje tako nego da upadate u depresiju i katatoniju koja vam, ako se ne aktivirate, neminovno sledi u blagoj formi. Dakle, da rezimiram ovaj deo: dnevna rutina, obavezna. Zabava za mozak, obavezna. Higijena i lična i kuće, obavezna u ogromnoj meri. Nećete sprati kožu ako se tuširate kao i svakog normalnog dana, a pouzdano znam da bar polovina vas kaže "ma mrzi me sad da se tuširam, nisam bio/bila nigde van kuće". Greška! I to je dnevna rutina. I ne zaboravite: dokon mozak, đavolje igralište.

Znam da većina sedi, vrti recepte i ždere. To je normalno u ovakvoj situaciji. Jedemo na nervnoj (nervoznoj) bazi. To je druga greška koju ćemo kasnije skupo platiti. Budući da se ne krećemo, ishrana mora biti prilagođena novonastalim dnevnim potrebama. Duboko sam uveren da na ovom mestu svi znamo šta to znači i tu smo u velikoj prednosti nad onima koji to ne znaju. Iskoristimo tu prednost u našu korist, i posavetujmo neuke u tom smislu. Sva je verovatnoća da će mnoge mlade domaćice posegnuti za našim receptima. Mladi domaćini, isto tako. Nije njihova greška što možda nemaju dovoljno iskustva u kuhinji jer im do sada i nije bila preko potrebna. No, situacija ih je najverovatnije naterala da menjaju navike. Pa, da se podsetimo nekih osnovnih činjenica o ishrani u ovakvoj situaciji. Ne trošimo mnogo energije sedeći u kući. To je činjenica. Nije nam potrebna ishrana bogata ugljenim hidratima koja daje "brzu" energiju za preko dana. Sedenje usporava probavu, pa i o tome moramo voditi računa. Bazirajmo ishranu na lakoj hrani bogatoj proteinima i vlaknima. Šećeri bilo koje vrste, sada nam nisu neophodni, ali ih ipak moramo uneti, pa zato pamet u glavu. Samo ćemo taložiti salo i uskoro ćete svi ličiti na mene, a to ne valja. Imaćete stomak! Bićete debeli! Ovo je savršen trenutak da izbegnete debljinu i taloženje masti. Samo je potrebno malo truda i zdrave pameti. Hrana bogata proteinima se sporije vari i nemamo potrebu da češće jedemo. Zamka, u koju možemo upasti, je da ne unosimo dovoljno vlakana koja su bitna za probavu. Moramo unositi što više svežeg povrća i voća i pripremati hranu bogatu ovim namirnicama. Ujutru je poželjno pojesti jedno ili dva parčeta hleba. Neće vas to ugojiti, a daće vam vlakna i dovoljnu količinu ugljenih hidrata. Izbegnite hleb, pogačice, salčiće, kiflice, žu-žu, paštete, knedlice, kajzerice... tokom dana. Kad izađemo iz kućnog pritvora i počnemo normalno da se krećemo, imaćemo i potrebu i želju da se natovarimo svim lepim stvarima koje za sada treba izbegavati. Sad je vreme da budemo pametni i racionalni. Dijeta "rupa na kašiki" je odlična za ovu situaciju. Ne smemo se tovariti hranom, ma koliko bila raznovrsna i lepo spremljena. Manji obroci i biće nam sasvim dovoljno. Raznovrsnost ishrane je suština cele priče. Moramo sve jesti u malim količinama, pa čak i po neki kolačić, jer nam mozak radi na šećer. PO NEKI kolačić! PO NEKAD! Samo vas zamišljam kako se oblizujete na krofne sa džemom. Može i to, ali jedna dnevno. JEDNA KROFNA! Ne jedna činija krofni dnevno.

Meso je, svi znamo, važna namirnica bez obzira šta ko kaže. Svako ima pravo na svoj ukus i stil života i u to mu se ne smemo mešati. Ako jedemo meso, jedimo ga umereno. Manje jedimo svinjskog, a više živinskog, ribe ili junetine. Samo je pitanje količine masti unete u organizam. Moramo povremeno pojesti i čvarke i svinjski vrat, ali mišić bez masti je bolji izbor za svakodnevni obrok. Batalimo sada papke u saftu, teleće glave u škembetu, gulaše iz kotlića... Obična juneća šnicla na žaru ili teflonskom tiganju je bolji izbor. Sa piletine skidajmo kožicu jer je masna. Nju i tako treba odbaciti jer ovi PVC pilići već nemaju posebnu vrednost, pa im i kožica ne miriše posebno prijatno. Samo daje maščobu. Bolje za doručak pojedite JEDNO parče hleba namazano svinjskom mašću sa belim lukom i alevom paprikom nego da jedete pileću kožuru. Tokom dana, naravno, nećete krasti 'leba i masti. Dosta je jedno parče. Pirinač je izvrstan izvor ugljenih hidrata i biljnog proteina i ne treba ga izbegavati. Izbegnimo svakodnevno jedenje veće količine pirinča i to iz dva razloga. Prvi je što unosimo veću količinu ugljenih hidrata nego što su nam trenutne potrebe, a drugi je što nam pirinač uštirka probavu, pa sutradan u toaletu imamo krupne oči hahahahahahah... što kažu "what comes in, must come out", je l' te.

Već sam odužio tiradu i umal' da zaboravim bitnu stvar. Jela na kašiku! Svaki dan moramo jesti supu ili čorbu ili jelo na kašiku. Kroz supe i čorbe unosimo sve što nam je potrebno, plus tečnost. I to ne običnu vodu, već tečnost obogaćenu svime što je potrebno. Upravo zbog danonoćnog sedenja, ležanja, leškarenja i malo kretanja, metabolizam i probava su usporeni. Pomozimo stomacima tako što ćemo jesti kašikom. Em se supe i šorbe lakše i brže vare, em u organizam brzo i lako dospevaju svi hranljivi sastojci, upravo zbog tečnosti. Ima onih koji ne vole supe i čorbe. Njima preporučujem da zabatale te kerefeke i nateraju sebe da jedu tanjir supe ili čorbe dnevno. Kad sve prođe, nastavite da se mazite sa "ja ne jedem supu". Sad je vreme da se bude mudar i misli na korist organizma, a ne poseban ukus ili navike u vezi ishrane. Danas, na pijaci, vidim da je počela zelena salata. Mladi ljudi, vama savetujem da "pasete" zeleniš. Lako ćete se vratiti na "pravilnu i ukusnu" ishranu pljeskavicama na kajmaku, hamburgerima, pomfritom... Za sad, gutajte zeleniš. Prijaće vam, a nećete ni primetiti. I nemojte sipati kečap ni u šta. Urme su bolji izbor za šećer, a nema "zdrave" hemije kao u kečapu. Imam utisak da je paradajz najbliže kečapu na etiketi. Neka mi oproste proizvođači.

Da ne tupim više. Ovo su neka moja razmišljanja i svako, ko ih čita, ima apsolutno pravo da se složi sa mnom ili me proglasi dileom. Neću se naljutiti ni u kom slučaju. Znam da je ovo, što sam izneo, ispravno ili bar najvećim delom ispravno, i rado ću prihvatiti svačiji savet za ispravku ili proširenje znanja. Daleko od toga da sam najpametniji. Od mene za sad toliko. Voleo bih da se iz cele ove situacije izrode novi recepti i novi kuvari sa sadržajem prialgođenim ovakvim ili sličnim situacijama. Sve mora proći, pa i ovo... da ne kažem šta. A kad prođe, bacamo se na normalan život i ishranu. Ostajte mi zdravi i nasmejani.