Godišnjica braka

I tako dođe još jedna godišnjica braka. A Mira i ja još uvijek se držimo za ruke uvijek kad šetamo gradom, pa bio to Split, Zagreb, Pariz, London, Havana ili Peking.  Jedino mi je nezgodno držati Miru za ruku dok vozim. Ali onda je držim za ruku u mislima, isto kao kad nas posao razdvaja. Uglavnom, naš bračni život zaista je zajednički. Zajedno živimo, zajedno spremamo ručak kad ne radimo, a kad radimo, ja dolazim s posla pola sata prije Mire.

            Tih pola sata mi je dovoljno da ispečem ribu ili meso na električne gradele i pripremim nekakav prilog. Ili ispoham piletinu i spremim pire krumpir, to oboje jako volimo.

            A kad bismo poželjeli pojesti nešto žlicom, Mira bi to pripremila unaprijed, podijelila u porcije i zamrzla. U svakom slučaju, kad ona dođe kući s posla, na stolu je čeka ručak. A ja virim s balkona i čekam da ona dođe, a ona se skriva iza grma i viri da mene vidi prije nego ja nju... meni je zadovoljstvo i gušt spremati ručak za nas dvoje.

            Ovih dana vidio sam na jednom plakatu Lincolnovu izreku da nije važno koliko godina ima u našim životima, nego koliko života ima u našim godinama. A sve moje i Mirine kolege i kolegice, prijatelji i rodbina kažu nam da smo oboje po duhu upola mlađi nego po godinama i da živimo intenzivnije nego svi oni. Mira im je više puta odgovarala ovako:

Veoma često čujem komentare tipa, što vas dvoje uživate , volite se i slično. Ja im objašjavam da godine čine čuda i da se u ljubavi ne ponašamo isto u  20-25 godinama  kao 50 i još nekima ..kada si mlad, strka , dječje bolesti , karijera , a misliš da za ljubav uvijek ima vremena. Znaš otići spavat ljut na partnera, zaboraviš ga poljubiti za laku noć.... a kada su neke godine iza tebe, i kada si svjestan  prolaznosti života, kada vidiš da danas jesi , a sutra  možda nisi... vidiš odgađanja  nema i raduješ se svakom novom  danu.... često se sjetiš , onih riječi koje kažu za Cigane « Žive za danas i ne misli što će biti sutra «  Saša i ja tako živimo , svaki dan uživamo u životu kao da nam je to posljednji dan ...   

            Nas dvoje zaista tako živimo, zajednički, i zajedno starimo, i lijepo nam je. Daj nam Bože zdravlja, da potraje, sve ostalo si nam već dao, a najviše ljubav.