Škatula za sne

Ovo je jedan stih pjesme od Bana „Škatula za sne“ … predivna je i često je slušam… jedna od onih pjesama koja se tako rijetko čuje na radio valovima,,,nažalost…

Opet moji prstići trče tipkovnicom… priča će biti duga, onoliko duga, koliko bude… he he…ekipo s Medinog crnca ❤️ … esej… nikada se ne zna… nije ovo dnevnik koji sam morala voditi kada sam nosila holter…zbilja su kućice bile maljušne …

Otvorila sam Vam svoju škatulu za sne i ne nije mi krivo… nekad davno bi rekla da sam otvorila "Pandorinu kutiju"… ali ova to definitivno nije…

Na Coolku sam došla 2006, tiho na prstićima… a sada trčim njenim stranicama, puf…puf… ipak sam ja, teta u godinama 😛… i nadam se da ću još dugo trčati… Otkrila sam jedan novi svijet, kažu virtualan, ali on je za mene itekako stvaran, imala čast …poljubila i čvrsto zagrlila toliko predivnih ljudi, neki su postali moji prijatelj, stvarni prijatelji, koje nikada ne bi upoznala da nije bilo Coolke ❤️ …neki su mene pustili iz svog života, neke sam ja pustila… ali sam im, ako drugačije nije išlo u sebi zaželjela svu sreću svijeta, bez imalo ljutnje…

Predivno je u našim životima, što možemo rasti i mijenjati se … da li sam drugačiji čovjek negoli prije pet godina… definitivno jesam…  U zadnje četiri godine je bilo toliko oluja i kiša u mom životu, ali zahvalan sam na svakom sumčanom danu, kao i na svakom križu… jer sam znala … On hoda uz mene i pomoći će mi,  kada posustanem … Ispričala sam vam nekoliko priča… povezane su…meni drage svaka na svoj način… o mami, o tati, mom Ćuftanu, mom poklončiću… nikada nisam mislila da ću je napisati i objaviti…sve moje priče su moje, ali zadnja je mojija ❤️

Odavno sam rekla da mi je najljepše na mom oblačiću, na nosić stavim ružičaste naočale i s oblačka promatram svijet… ali posljenjih godina … sve rjeđe sam imala priliku, popeti se na oblačak… nekako mi je izmicao… mahnula bih mu i nastavila hodati ovom našom Zemljom. I sada kada se moj oblačić vratio, neću reći da se nisam popela na njega i da nismo plovili.. ali to radim sve rjeđe… nisam odložila svoje ružučaste naočale… znala sam da mi hrabrosti ne nedostaje, ali definitivno nisam znala kakav sam borac… i kada gubim i slomi me život…znam da ću ponovno ustati i hodati … davno sam naučila hodati, ali moram zahvaliti Giboniju… jer nam je poklonio svoje prekrasne pjesme, a uz njegovu „ Hodaj“ … zbilja sam naučila hodati. Ja tugujem u tišini… i kada sam odlazila sa Coolke .. znala sam da ću se vratiti, samo ne i kada… jača nego prije… ovaj put nedodirljiva …

Zahvalna sam, moru jer me zagrlilo, čvrsto kao i ja njega, zahvalna sam suncu, jer su me njegovi prstići tako nježno grijali, zahvalna sam i kiši, jer umije Zemlju i moje obraze… i zato još jedna meni predivna pjesma …

Luky i „Hvala“

Gledan u zalazu sunce, na mom prozoru
Di san jednom da ti srce
Za jubav u zoru
Hvala moja lijepa zemljo,
ti si meni modro more dala
I svi vi dobri ljudi,
A kojim virova nisam dosad
Sad kažem vam hvala

Hvala suncu dok krasi dan, hvala, hvala
Hvala luni kad krade san, hvala, hvala
Hvala more na blagosti, hvala, hvala
Hvala srećo i radosti, hvala, hvala, hvala

Hvala udaljeni škoji
Bez kojih ja sam lud
Hvala libri hvala foji
Za rič u vrimenu
Hvala moja lipa draga
Ti što živiš zauvijek kraj mene
I sva mnoga druga blaga
Ne mogu se svih ni sitit
Al dio ste mene…

Hvala suncu dok krasi dan, hvala, hvala
Hvala luni kad krade san, hvala, hvala
Hvala more na blagosti, hvala, hvala
Hvala vile i anđeli, hvala, hvala, hvala

Hvala Vam svima,

Ja bija bi ništa

Da nije bilo VAS ❤️

I sada znam, znam da sam čovjek, znam da sam mama, mama koja voli i koja je dobila od svog Ćuftića 😁najljepši kompliment, koji mama, može dobiti.... znam da sam i žena, žena koja voli ❤️ (moja mirna luko,ti znaš koja bol) ...znam da sam i seka ...imam bracu blizanca <3 (koji je mojiji) i mog Velikog brata ❤️ (koji je moj) ... znam da sam i prijateljica, ali isto tako znam da sam i sanjar 😁

I za kraj, nadajte se da je kraj ... meni jedna prelijepa pjesma, naravno od Bana "Škatula za sne" ❤️

Jedna iz glave mi ne gre

Da u snu pojubia san te

Došlo mi je to polako

Posli uprija san jako

Usne usnama

Samo malo bilo me je straj

Da jubavi našoj tu je kraj

Kad je zora zarudila

Pod kušinom mi je bila

Škatula za sne

Meni niko ukrest ne more

Ovu moju škatulu za sne

Meni niko ukrest ne more

Tvoje golo tilo kraj mene

I još jedno tija bi van reć

Sada jedva čekan poći leć

Jer sve lipo ča san snija

Zauvik san dobro skrija

U škatulu za sne

Meni niko ukrest ne more

Ovu moju škatulu za sne

Meni niko ukrest ne more

Tvoje golo tilo kraj mene…

Meni niko ukrest ne more

Ovu moju škatulu za sne....

I sada znam ... znam ...da mi niko ukrest ne more, moju škatulu za sne ... jer ona .. ona je u mom ❤️ ..

PS... osvrt na sličicu, mogla je biti škatula... ali nadam se da ste shvatili... Coolka je za mene jedna prelijepa škatula ❤️ a, sada odoh obući svoje cipelice lutalice i još malo lutati njenim prostranstvima ...