Mnogo pre Džejmija Olivera, nutricionista..... ali i pre savremenih pokreta za emacipaciju žena, živela je i radila Spasenija Marković, od milošte prozvana Pata.
Ona je autorka legendarnog Patinog kuvara, pozamašnog štiva sa preko 4.000 recepata, koje se, svojevremeno, redovno nalazilo među poklonima za mlade bračne parove.
Rodjena je 31.12.1881. u veoma uglednoj beogradskoj porodici. Otac joj je bio Dimitrije Đurić, general, ministar vojni i član Srpske akademije nauka, a deda Dimitrije Matić, doktor filozofije i ministar pravde i prosvete. Udala se za pešadijskog majora Đorđa Ristića i s njim imala dvoje dece, inače majora koga će Nemci ubiti na Banjici 1943. Kasnije se udala za dr Zorana Markovića.
Pata se obrazovala u Beču gde je završila školu za domaćice i postala vrsna kuvarica. Inspirisana životom u austrijskoj metropoli, pronašla je svoju životnu misiju – obrazovanje i izbavljenje srpskih žena iz ropstva kuhinjskih zidova. Snažno je propagirala načela moderne medicine i bespoštedno se zalagala za savremeni, evropski način života žena u Srbiji.
Postala je upraviteljica Ženske zanatske škole u Brankovoj ulici, paralelno je od učenica prikupljala domaće recepte, usavršavala ih, kategorizovala i na kraju objavila u prvoj knjizi "Moj kuvar" iz 1939. godine, koji je narod prozvao Patin kuvar.
Istovremeno, kuvarske savete je davala i na radiju i u dnevnom listu Politika. Tu je uređivala rubriku "Jelovnik za danas" u kojoj je davala savete kako da se sa malo novca skuva zdrav ručak i objavljivala recepte koje su joj slale domaćice iz cele zemlje. Jednom nedeljno izlazila je i "Patina čitanka za domaćice", ali, budući da je bila protivnik tadašnje vlasti, Pata je u recepte ubacivala i različite sarkastične opaske, zbog čega je snosila posledice. Zbog svojih naprednih ideja doživljavana je kao svojevrsni disident, posledica je bila to da je Srbija postala jedina zemlja koja je, u to vreme, zabranila knjigu koja se bavi kuvanjem, 1929.
Po završetku Drugog svetskog rata, Pata je uhapšena kao izdajnik. Imovina, uključujući i kuću u kojoj je tokom rata skrivala jevrejsku decu, joj je nacionalizovana, a njeno ime je dobilo oznaku – zabranjeno.
Ipak, beše joj dozvoljeno da vodi škole za mlade partizanke, podučava ih bontonu i kuvanju za "radni svet". Svi njeni kuvari, objavljeni od 1945. do 1990. potpisani su samo sa "SM".
1956. u izdanju izdavačkog preduzeća "Narodna knjiga" prema „Patinom kuvaru” objavljen je „Veliki narodni kuvar”, koji je doživeo 20-ak izdanja. U uvodu ovog izdanja piše: „Ova knjiga rađena je prema poznatoj knjizi "Moj kuvar" koji je pre rata izdala 'Politika', a sredila Spasenija-Pata Marković”.Veliki narodni kuvar sadrži sve recepte predratnog izdanja pomenute knjige, uz još neke savete.
Umrla je 1974. u svojoj 94. godini.
:(Još nema komentara