A kaj da danas kuham? (357)

Svi moji/naši kumovi

Prvi kumovi kojih se ja sećam su bili moji krsni kumovi:Jelka i Ivo. Ivo je bil tatin prijatelj z posla pa je nekak bilo normalno da ga je zel za mojega krsnoga kuma. Lepo smo se družili letima, posećivali se i jedno duže vreme nosili mleko od kuminih roditelja. Bili su poljoprivredniki z pristojnim imanjem i velikim vrtom. Po mleko sam krenul nekaj raneše tak da sam se mogel igrati z Vladom, sinom mojih kumova, makar je bil dost stareši od mene. Tu su bili v susedstvu i neki drugi klinci pa je klapa brzo našla zajednički jezik. Mene je pak jako veselilo dok bi me kumina mama pozvala na šalicu mleka. Onak toplo, z puno pene, bilo mi je prava poslastica pa skoro i prava večera. No v jednom trenutku se sve nekak promenilo, kum je obolel na živce, sve smo se ređe posećivali a jedino sam često sretal njihovoga sina Vladu. Morete pogoditi gde? Naravno v goricama ili v nekakvoj gemištaškoj birtiji. No kak je i Vlado prešel prema gore dosta mlad, veza se z tim kumovima naprosto vgasila.

Onda se dugo nisam sretal z nekim novim kumovima do mojeg neuspelog pokušaja da se firmam. Ak se sećate z detinjstva, posle pričesti dolazi firma. Tak sam i ja krenul na veronauk i pripremu za firmu i odabral si za kuma Franu iz Kaštela. Sad se pitate zakaj neuspelog? Tak vam mi čekamo v župnom dvoru na red da nas kateheta ispita veronauk i jednu molitvu al je to sve jako dugo trajalo a mene je v žepu žuljala stodinarka. Onda se jedan prijatelj i ja dogovorimo da časkom odemo prek puta do slastičarne i nekaj prizalogajimo. Lepo to obavimo, vrnemo se natrag, dojdemo nared za „ispit“ al kateheta prvo išče da mu platim. Predložil sam da to naknadno napravim a on meni:“Idi doma, donese novce, pa buš onda došel na red“. Kak da sad odem doma po novih sto dinara kad znam kaj me čeka? Nisam starcima govoril niti reči al kak se približaval dan firme moral sam priznati kaj se dogodilo. Otkazali smo kumu dolazak v Koprivnicu a ja se tak nisam opće firmal i posle nisam više bil „podoban“ za kumstvo v nekim slučajevima dok se me ljudi zvali na crkveno krštenje. Jedino mi je žal kaj nisam dobil na poklon vuru koja je v to vreme bila zakon na firmi.

Prvi sam put bil pravi kum mojoj školskoj kolegici Đurđi. Zapraf sam trebal biti kum njezinom budućem mužu al je zbog nekih razloga moral ipak odabrati druge kumove. Da sve ostane među pajdašijom bil sam kum njegovoj budućoj suprugi. Moram vam reči da su svati bili baš onak kak se to v Podravini dela. Odlična atmosfera, jelo se, pilo se i ludesalo puna dva dana.Sve dok ratnike ni savladal umor.

Onda je ipak došel na red moj kum Frane z Kaštel Novog. To je onaj kaj mi je trebal biti firmani kum al sam mu ja to zadovoljstvo uskratil. No bolje ikad nego nikad. Kuma sam znal od ranoga detinjstva jer je moj otac bil početkom pedesetih v odmaralištu v Kaštelima a kumovi su starci držali konobu. Kroz razgovor su saznali da je stari z Koprivnice a njihov je sin Frane baš v to vreme bil vu Koprivnici vu vojski. Priča je poznata. Stari je Frani odnesel paketa, Frane je počel dolaziti k nama na kakav obed, ja sam počel odlaziti v Kaštele na ferje i tak sve do danadanašnjega. Pokumili smo se na Franinim svatima tam negde 1974. Venčanje se dogodilo v onoj velikoj splitskoj crkvi kraj placa a sećam se da je obred obavil jedan frater. Taj ni ništ pital osim kak se zovem i kaj sam po zanimanju. Svate smo zbavili v kumovoj hiži a kak  pri njima ni bil obićaj da se veseli ze živom glazbom svi smo uglavnom popevali kojekakve popevke koje  zna i sever i jug Lepe Naše. Kak je to zvučala nemam pojma al vele ljudi da sam uglavnom ja vodil glavnu reč. Nekaj sam se i ja kak muzikant nafčil tolka leta.  Kum je nažalost napustil ovaj svet već pred par let al se prijateljstvo z njegvom  familijom ni vgasilo ni nako šezdeset i nekaj let. Ono kaj vam bu morti zanimljivo, kum je bil velki gurman i tema je naših razgovora često bila fina papica. Letima sam odlazil tam na godišnji i sve te dane smo samo zmišljali kaj dobroga napraviti za obed ili večeru. Kum je imal samo jednu „falingu“: nije baš preveč pil. Kak i svi Dalmatinci pil je samo za vreme obroka po bevandu-dve i tu je bil kraj. Ne sećam svih ovih desetljeća da sam kuma videl malo veselijeg pod utjecajem koje bevande više. No zato sam ja to nadoknađival z njegvim ocem, barba Antom, koj je jedini vu familiji znal kaj je dobra bevanda.

Onda je došel red da bum kum na krštenju ali kak? Zvali su me za kuma prvoga deteta mojega prijatelja Ivana, zvanog Taso, al je bil problem kaj nemam firmu. No v onim vremenima se sve to moglo zriktati. Našli smo prek jedne moje sestrične svećenika koj ni ništ pital „ko si i kaj si“ važno je da imate penez. No tu je bila još jedna prepreka. Da bi išli v drugu faru krstiti dete trebali ste dozvolu od svećenika vu vašoj fari. To naravno pak nekaj košta. To je platila detetova baka Barica a kum i ja smo mogli onda z „čistim papirima“ do onoga prvoga svećenika. Lepo smo se pospominjali, razmel je on situaciju a ni mu bilo ni prvi put da mu dojdu „mušterije bez jednoga sakramenta“ a još su k tome i „crveni“. Kolko me je to kumstvo koštalo nesmem vam ni reči al zbog moje neinformiranosti sam  platil nekolko put više neg je bila normalna tarifa. Jedina prava stvar  je bila kaj nas je ovaj prefrigani svećenik počastil z odličnim misnim đakovačkim vinom.

Već je došlo vreme da se v klapi mi stari dečki počnemo i ženiti pa je bilo normalno da za kuma zemete nekoga od dragih prijatelja. Tu je navek opasnost da se nekome ne zamerite pa morate biti jako taktični. Prijatelj Fjaka je zel mene za kuma jer se, iako mlajši, ženil prije mene. Zel je naravno v obzir moj minuli rad v njegvim goricama a bome ni za hititi i staro priajteljstvo i ono prelepo vreme kaj smo bili cimeri za vreme studija. Dve lete kasneše sam i ja krenul v bračne vode i naravno da sam kumu Fjaki žestoko uzvratil. Vrnul mi je kumstvo i tak je ostalo do njegovoga odlaska. Moram vam reči da mi kum jako fali. Prešlo je skoro već dve lete a ja još navek čekam v goricama da bum čul njegov poziv kak i negda:“Kume! Dojdi na zdeni gemišt!“ Čim počnu gorički radovi bum ja popil za njega jednoga podrumske temperature.

Došel je red da se pokumim i z nekim z benda. Tinča i ja smo svirali letima skupa al je ta prilika došla nekim slučajem dost kasno. Dok se ženil prvi put bili smo svaki na svojoj strani pa smo tu prvu priliku propustili. V drugom pokušaju me ni ni pital jel bi ja to štel biti. Došel je k meni v kancelariju i rekel:“Čuj stari. Ti buš meni kum. Ja sam te već v matičnom zapisal“. I kaj da mu sad delam? Bil sam mu kum. Svate smo proslavili onak v obiteljskom krugu z roditeljima z obadve strane i među prijateljima. Kumova je supruga takaj bila z naše klape a i njezina kuma je bila naša dugogodišnja prijateljica. Veselja kolko oćeš.

Došlo je red i na Đuru da bu kuma ali zafaljujući pak tome kaj ja nisam imal firmu. Kćerka mojega prijatelja Husa se trebala firmati i prvi izbor sam bil ja kak stari prijatelj obitelji. Onda pak ono važno pitanje:“A imaš ti sve sakramente?“ „Nemam. Nisam firman!“ Srećom se tu našla Đuro koja je imala i prvu pričest i firmu jer su ju negde v Zagorju pri rodbini tajno i pričestili i firmali. V to doba Đuro i ja još nismo bili v braku al se to ipak računa za kumstvo. A da bi postali i pravi kumovi, dok smo se Đuro i ja odlučili oženiti, zel sam za kumove prijatelja Husa i naravno njegovu Bibu. Kak smo već iza sebe imali oko trideset let pajdašije bilo je normalno da to nekak i okrunimo. Đuri je pak kuma bila jedna draga prijateljica Sonja koja je već letima bila dio pajdašije i koja je z mužem redoviti gost na našim okupljanjima. Ja sam pak dobil još jednoga kuma imenom Krešo iliti Kec. Baš smo neki dan bili pri Kecu i Sonji na tradicionalnoj zimskoj večeri  prije nego oni zaplove prema Grobniku. Onak samo usput. Makar smo Hus i ja kakti i dupli kumovi nigda se ne zovemo „kume“. Navek se zovemo po imenu.

Doduše kumova ima svakakvih: i onih pravih al i onih falšnih. Čujte ovo. Ja sam se letima z jednim poznatim Koprivničancom zval „kume“jer: njegovom tastu i punici je kum na venčanju bil kum gospon Andrija Pavlović, deda od mojega kuma Fjake, a kum Fjaka i ja smo bili kumovi. Kaj to ni velka kumovina?  Idok bi taj čovek došel k nama v gorice oslovljaval ga je kum Fjaka z „kume“. Kaj ni onda bilo normalno da i ja toga čoveka zovem „kume“. A verujte takvih je slučajeva bilo još.

Kaj danas zapraf znači biti kum? Mislim da ne baš puno. To nekak ostane samo na pajdašiji i morti koj imendan, rođendan ili godišnjica više. I razlog da se dobro pojede i popije. Kolko se sećam po pričama dede i bake, ali imojih roditelja, kumstvo je bilo puno više od puke pajdašije. Kumovi su se međusobno pomagali a v slučaju nekakih težih obiteljskih situacija kumovi su imali čak i obavezu preuzeti brigu o svojim kumićima.  

Čul sam već v nekolko navrata da v nekim krajevima ljudi baš i ne prihvaćaju rado kumovinu. Zakaj? Navodno da to v nekim slučajevima i fest košta. Znate onu:“Kume!Izgore ti kesa!“

Pondelek

Juha: Jedna Podravkina z vrečice
Glavno jelo: Češnjovke, pomfrit, turšija
Desert: Sigurno imate i vi kolača od jučer; mi imamo.

Tork

Juha/Glavno jelo: Složenac od kiseloga zelja; bum zmešal malo frišketine i malo suhoga mesa
Desert: Fritulice

Sreda

Juha/Glavno jelo: Vinski gulaš; osim kvalitetnoga mesa, ja ga delem od junećeg bočinga, denem i dva manja krumpirića
Desert: Štrukli z jabukama ili sirom; izbor bu Đurin

Četrtek

Juha: Krumpirova juha; moja je mama krumpira samo zdruzgala, dodala kosanoga peršuna al je navek dobro zapaprila. Vegeta ili povrtna kocka se podrazumeva.
Glavno jelo: Musaka od palačinki; ovo sam delal pred desetak dana pa se deci svidlo. Tu paše svakakva šalata
Desert: Kompot od breskvi ili kruški; kak smo se hitili na  naše jabuke i egzotično voće malo smo zaboravili na naše kompote.

Petek

Juha/Glavno jelo: Grah z repom; naravno da bu nutra i nekaj mesnatoga
Desert: Kuruzna zlevanjka z dost vrhnja i pekmeza

Subota

Juha: Juha od ribane mrkvice
Glavno jelo: Pečeni krumpir na ploške z nekolko šniti špeka, šalata od kiseloga zelja
Desert: Ovaj bu krumpir žedan: morti lagani gemišt?

Nedela

Juha: Krem juha od graška z krutonima
Glavno jelo: Rolana svinjska vratina, pekarski krumpir, zelena šalata
Desert: Jogurttorta, kapučino