A kaj da danas kuham? (330)

Famozni “drugi dan”

Neki dan vam ja vidim preporuku našega poznatog kuhara Ive Pažanina kaj jesti drugi dan. Dok se veli drugi dan ja vam mam pomislim na posledice koje imate ako malo više potegnete na nekakvoj fešti z pajdašijom. Pogledam ja kaj je to naš preštimani kuhar preporučil za blagovanje i malo se začudim. On vam je preporučil “frigaduru” kaj, da budem iskren, do toga dana nisam ni znal kaj to je. Prekrasna taca kojekakvih plodova mora lepo nacifranih pa čovek mam poželi tak nekaj zameziti. Sad se ja pitam: kaj bi to fakat trebala biti klopica za drugi dan? Ako tak nekaj dobite na stol kak bute z tim lečili posledice jučerašnjega dana? Pa iza toga bi bilo jedino pametno popiti dobru čašu vina. Doduše dok popijete jednu ona mam išće drugu i začas si tam gde si bil i negde iza polnoći. Znate kaj ja mislim? Mislim da naš uvaženi kuhar ni nigda zapraf potegnul koju čašu više. Čak sam nekak i siguran da on ni nigda doživel pravi “drugi dana”. Nebi ja štel njega vučiti pameti ali se bum probal setiti kaj sam kroz sva ova leta čul od drugih a bome i sprobal sam na sebi.

Daklem ovak!

Čul sam stotine put od prekaljenih boraca kojekakve “recepte” za povratak v život. Ak vi znate i nekaj drugo slobodno mi to javite.

Od navek se prepopručala “kisela juha”. E sad kakva kisela juha? More to biti obična prežgana juha ali more biti fina juhica od pilećega sitniša. Znate kaj sve tu spade. Isto tak more biti kisela juha od prasećih nogica ili pak od prasećega ili janjećega pajšleca. Na

kraju vam bum spripovedal kak sam ja prošli vikend zišel baš z tom juhom.

Jedna je dobra preporuka za drugi dam i čaša-dve rasola od kiseloga zelja. Ima puno C vitamina. V zimi za vreme onih napornih svetki svaka poštena hiža toga ima v izobilju. Ja

sam vam svojedobno, još kak student, stanoval pri jednoj ličkoj familiji koje je naravno navek imala doma dost rasola. Sećam se da bi naš gazda Duško kojput štel z cimerom i menom malo više povleči z čaše a drugi je dan je navek bila ovakva slika: hodal je po dnevnom boravku z nekakvim zdenim oblogima oko glave i v ruki nosil malo veću čašu rasola.  Tvrdil je da ga to jako osvežava i vraća v život. Nisam imal razloga da mu ne verujem.

Moj pokojni kum Fjaka smo pak imali jednu drugu taktiku. Drugi bi se dan našli v našem hotelu na tzv matineji i lečili bi se z zdenim Tuborgom. Najprije bi si malo rolali zdenu flašicu po čelu i onda v dva cuga popili sadržaj. Ak niste znali taj Tuborg je bil v onim malim flašicama od tri deci koju niste mogli cmrkati celo prijepodne. Onda sam jemput došel v pondelek v jutro k jednom Podravkinom direktoru prodaje, koj je takaj bil v “drugom danu” i preporučil mu za popravak mali zdeni Tuborg. Malo me je sumljičavo gledal i rekel:”Jesi li ti profo normalan. Znaš li ti kuda to vodi? U alkoholizam!” No kak nije bil baš čvrst karakter popil je on za početak jednu pa drugu flašicu. Za koj dan mi je rekel: “Imal si ti profo pravo. To je lek. To treba prodavati v pondelek samo na recept.”  Sve v svemu vidite kam je to dopelalo? Do one stare izreke: klin se klinom izbija.

Doduše ima onih kaj su drugi dan pili samo zdenu limunadu ali ima i onih kaj su bili skloni negda jako popularnoj “Blady Meri”. Mi bi rekli “Krvava Marica”.

Jemput sam pak doživel još kakti muzikant jednu nezgodu koju više nigdar nisam ponovil. Na kraju naše letnje gaže v porečkoj “Zelenoj laguni” napravili smo si oproštaljku od sezone. Bili su tu svi konobari, barmeni, artisti, striptizete a bome i mi muzikanti. Stol je bil fakat bogat a verujte da je i potrajalo. Ko za vraga kombi je Zagreba došel već oko sedme vure vjutro po nas i instrumente i naravno da nismo mogli dojti još k sebi. Otišel sam do svoje šefice kuhinje Sonje, koja me je tetošila celo leto, i rekel nek mi malo pomore da se oporavim i morem zdržati put do Zagreba. I znate kaj mi je preporučila? Čašu zdenoga mleka! Sva sreća kaj mi je soba v hotelu bila jako blizu kuhinje. Kaj mi se dogodilo pogađate i sami. Put je bil dost naporan i jedva sam čekal da dojdemo do jedne poznate birtije kraj Postojne da si pojedem dobru kiselu juhu.

Sećam se i jedne zgode posle moje diplome. Bili smo pri kumu v goricama i počastili se z kojekakvim delicijama koje smo onak mladi uspeli potrošiti tokom dana i večeri. Nas je nekolko ostalo v goricama spati al smo v jutro brzo ustanovili da nemamo ništ bogznakaj za prigristi. Srećom kaj je prek puta stanovala naša međašica Treza koja je navek v takvim prilikama priskakala v pomoć. Vlovila jednoga lepoga pevca, zaklala ga i očistila a na meni je bilo da od njega nekaj napravil. Nisam puno razmišljal. Celi je završil v kiseloj juhi.

No kak smo stareši javlja se još jedno, dosta drastično rešenje. Sve češće drugi dan čujem:”Kad bi me neko of čas ubil napravil bi mi velku uslugu!” Ipak smo mi gospoda v nekakvim letima kad moramo paziti na svoje zdravlje.

Za kraj vam bum spripovedal kak sam zišel ovih dana posle rođendana mojega pajdaša Pepeka. Zadnjih mesec dana sam imal prilike nekolko put delati kiselu juhu od pajšleca, kaj prasećega, kaj janjećega a bome i fileke. Tak je bilo i ovaj put. Ne jedu to baš svi v našoj klapi al sam skuhal janjećeg pajšleca na kiselo za nas četvoricu koji to fakat volimo. Naravno da smo na početku svi  sprobavali malo viljamovku malo marelični rakijicu a nismo sa posle šparali ni z gemištom. Sve je to lepo završilo al su problemi počeli v nedelu navečer. Z “čista mira” me je počel boleti palac na levoj nogi. Nisam mam skužil kaj bi to moglo biti dok mi Đuro ni otprla oči:”Pa čovek dragi tebi je pak proradil giht!” I bila je v pravu.Palec i zglob do njega su lepo pocrveneli a kak to boli to vam nemrem ni opisati. Cotam bos po hiži jer me i natikače a bome i plafta na krevetu “boliju”. Praf mi budi. Znal sam da mi se pak jemput bu to dogodilo al sam se malo zaigral. Prečital sam na internetu da se to zove i “kraljevska bolest” jer od toga uglavnom obole oni kaj su malo debleši ljudi koji si nisu v ničemu maćehe. Osim tog doktori tvrdiju da od toga najčešće oboljevaju muškarci. Bravo za nas.  I kaj sad? Jedem nekakve čudne klopice, naravno bez masnoća i iznutrica, i svaki čas popijem Alopurinola. Nadam se da vama to nebu trebalo. Siguran sam v jedno. Sledećih meseci nebu v mojoj kuhinji tih mojih čuvenih delicija.Pretežno bum na “travi” a za par dana bum kuhinju prepusti Đuri. Kaj ona predlaže za ovaj tjedan prečitajte dole. Nadam se da bum i to preživel.

Pondelek

Juha: Graškova juha z mladom mrkvicom

Glavno jelo: Sataraš

Desert: Sok od aronije

Tork

Juha: Krem juha od mešanoga povrća

Glavno jelo: Punjene tikvica, pire

Desert: Sezonsko voće

Sreda

Juha/Glavno jelo: Povrtni špageti

Desert: Čaša zmiksanoga voća

Četrtek

Juha: Krumpirova juha

Glavno jelo: Kajgana z puno mešane šalate

Desert: Kuruzna zlevanjaka z pekmezom

Petek

Juha: Juha od škarpine

Glavno jelo: Kuhana škarpina, kuhano povrće na maslinovom ulju

Desert: Ja bi čašu vina al zbog gihta mi je zabranila sve kaj sliči na vino. Dobar bu i  sok.

Subota

Juha/Glavno jelo: Domaći rezanci z makom/orehima

Desert: A kaj drugo nego pak sok ili samo voće

Nedela

Juha: Pileća juha

Glavno jelo: Kuhana piletina z kuhanim mešanim povrćem

Desert: Štrukli od jabuki