Do nedavno nisam volela gibanicu. Uvek sam se tako izjašnjavala, čak i kao mala, kad nisam umela da definišem razlog. Kad sam malo porasla uspela sam da objasnim uzrok tom višedecenijskom nesporazumu između gibanice i mene, ali nije to doprinelo našem pomirenju. Svaka gibanica može da se jede vruća, to je tačno, ali čim se malo 'ladne, ona sirota sedne, kao da je premorena nakon nategnuto uspešnog prvog nastupa, i skljoka se u neki slani kolač. To više nije gibanica, nije ni pita, a mnogo je debelo da bude palačinka. Čak i ako nije zblebana toliko da se slojevi ne razaznaju onda je obavezno suva, ili ima neki drugi feler koji bi me uvek opredelio da namažem krišku hleba krem sirom, pre nego da posegnem za parčetom gibanice ispečene pre par sati. Ali, sve se promenilo kad sam pre par meseci videla sliku na jednom bugarskom blogu...
Nema bolje do domaćeg tijesta koje je s ljubavlju umiješano i bez žurbe tanko i precizno razvučeno. Ako ga “omotate” oko dobrog, domaćeg nadjeva od sira, jaja, vrhnja i špinata, dobit ćete vrhunsku savijaču.
dugo sam mislila da je napraviti domaće vučene kore teško,dugotrajno i da mi neće uspjeti.. prvi pokušaj je i bio takav ali dobila sam neki bezvezni recept,nisam se obeshrabrila i sad uvijek sama pravim kore,lagano je i okus se ne može uspoređivati.. nadam se da će i vama uspijeti….. ;))
Ima ih sličnih pa nisam stavljala svoj,a budući da je Maja pravila po mom receptu i stavila prekrasne slike te mi napravila reklamu-evo i mog recepta :)
Noseća slika recepta je Majina (Dvazen) kao i slika pod točkom 5 :)
Sjećam se kad bi išli baki na praznike…sjećam se malene kućice u cvijeću…i susreta s rođacima…i mirisa iz pećnice…i nas djecu s žlicama u ruci…nestrpljivo čekajući bakinu Zeljanicu…a onda ne bi mogli dočekati, ona bi se parila i parila onako vruća tek iz pećnice izvađena, a mi nestrpljivi grabili žlicama…i koji put se opekli…
Ovo je moja inačica, brža verzija u znak sjećanja na baku…i sjećanja s praznika koje bi nosili sa sobom kući…
Jeste li čuli za Rude? To je malo mjesto pokraj Samobora sa dugom tradicijom. Bili su rudari, teško su radili u rudnicima, ponekad cijeli dan nisu ništa pojeli, osim komad ove tanke gibanice, po njihovom mjestu, ona se zove rudarska greblica, tamo je najbolje spreamaju i tamo sam dobila recept, nadasve jednostavan. Isplati se, probati je.
Sirnica bez kora
Pita sa sirom i kukuruznim brašnom!
Naopaka gibanica
Bosanska Zeljanica
Propeć
Brza pita sa sirom
Savijača od sira i špinata
Najobicna pita…
domaća štrudla sa sirom/mesom…...
Mali burekići
Karfiol pita
Pita od špinata i sira
“Pita sa sirom”
Grcka pita
Rudarska greblica
© Podravka d.d. 2003.—2012.
