Poznavala sam jednom jednu Terezu. Sokica i prava dama je bila. Kad bi posla u crkvu nosila bi ponjavac preko ruke, zlataru na glavi i niz dukata oko vrata. A suskalo se da ih ona 99 komada ima i da ih cuva u nekoj staroj skrinji, izmedju slinganih stolnjaka, slingane posteljine i stogodisnjih rubina....tajna je to velika bila. Ali ovi dukati nisu bili tajna. Blaga i darezljiva dusa kakva je Tereza bila, cesto me njima obradovala . Tada sam bila dijete , a ona snasa u najboljim godinama. Danas sam ja "snasa u najboljim godinama "....a Tereza.....ostala je samo uspomena na njene dukate i recept za njih.
U narodu se kaže "Sveta Kata- snijeg na vrata", a mi smo govorili "Sveta Kata- kroštule na vrata". Recept je starinski, brački, meni ga je prenijela moja kolegica. Zvala se Katija i bila je sa Brača. Svake godine na Sv. Katu ujutro banila bi na vrata ureda sa hrpom predivnih kroštula. Radovali smo se ka’ dica. Danas mi je ostao samo recept i sjećanje na nju. Ja sam se u to ime odlučila podijeliti ga s vama.. Poklanjam ga Katama, Katicama, Katijama i svima vama.Probajte i uživajte!
Još jedan recept iz 1921. godine. Nevolja je jedino u tome što nema točnih količina, no ja sam pogodila, pa se nadam da ni vama to neće zadavati poteškoće. Danas sam ga napravila i muž se udavio u tome.
Terezini zlatni dukati
Lako lepo
Kroštule
Šmarn
Medjimurska bucnica – BABILU
Mafiši
Ribani kolač od jabuka
Bakine korpice sa orasima
© Podravka d.d. 2003.—2012.
