Lemon Vanilla bites by Omnia

Dođoh juče uveče umorna sa posla i bacih pogled na coolinariku. Gledam raznorazne divne fotke i recepte, al me jedan recept progoni još od jutra. Rekoh sebi “Večeras nećeš ni kafu skuvati, ideš se okupati i na spavanje”. Ali taj ugriz me je inficirao da mira nisam imala. Miris vanile u sred mozga i ukus limuna na vrh nepca me opijaju kao najfinije crno vino. Odštampah recept, odgurnuh stolicu nogom, bacih pogled u frižider i fijoke – svi sastojci su tu, uključih rernu na 180 i nakon sat vremena mirisna čarolija se prikaza preda mnom. Uh, ko će sad dočekati da se ohladi? Brzo, stavljaj na terasu na hladno. Nakon 15 minuta nestrpljivo vađenje iz kalupa (zato i nije slikan ceo kolač već samo reprezentativno parče :)), oštrenje noža, sečenje i… sve ostalo je slatka istorija. Danas sam kao pomahnitala jurila sa posla (zamalo da pregazim jednu babu na biciklu, poštara i par maturanata) da uživam u poslednjim zalogajima ove ture ove divote.
Draga Omnia, ovaj kolačić je ljubav na prvi ugriz. Nećete ni ti ni nepegava plavuša zameriti što sam ga posula narendanom belom čokoladom, tek toliko da ima frizuru.
Hvala ti na prvoj poslastici bez fila i bez čokolade (naravno, crne) koju bez dvoumljenja mogu zvati kolačem (a kolač bez čokolade i fila nije ništa drugo do obično testo, rekla bi ova tvrdoglavka doskora). Dosta sam pisala, poslednji komad me zove. :)