Najvisa cena

Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine promatrao prolaznike.Neka se devojcica priblizila trgovini i prislonila nosic na izlog. Kao nebo plave oci radosno zasjase kad ugleda jedan od izlozenih predmeta.

Usla je odlucno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza."To je za moju sestru. Mozete li mi je zapakirati kao dar?"Trgovac s nevericom pogleda devojcicu i upita: "Koliko novca imas?"

Ona se podize na prste, stavi na stol limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novcanica, saka sitnisa, nekoliko skoljki i figurica.

"Hoce li biti dovoljno?" upita ponosno."Zelela bih starijoj sestri kupiti dar. Otkada nemamo mame, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rodjendan. Uverena sam da ce je dar veoma obradovati.Njene su oci iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otisao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakirao kutijicu."Uzmi i pazljivo ponesi", rece devojcici.Ona uze paketic kao pobednicki pehar i ponosno izadje iz trgovine.

Sat vremena kasnije u trgovinu ude prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim ocima. Stavi na stol kutijicu koju je trgovac pazljivo zapakirao i upita:"Ova je ogrlica kupljena u vasoj trgovini?""Da, gospodjice.""Koliko je kostala?""U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, ticu se samo mene i mojih kupaca.""Moja sestra je imala nesto sitnisa, sigurno nije mogla platiti ovako vrijednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, slozi omot i vrati je devojci."Vasa je sestra platila najvisu cenu: dala je sve sto je imala".