Kiseli kupus - zelje na salatu ♥

 I najveća sirotinja je kisala dvi  velike drvene bačve zelja, nisu to bile male bačvice, bile su to bačve po deset i više vaganov. Negda je kiselo zelje bila glavna rana preko zime.Edva dočekaj da se zelje skisa da se more ist.  Najviš se ilo kiselo zelje na salatu. Izvadi ga u zdelu iz bačve, ki je imal ulja mrvinju poulji i potrusi papron i - mede tote li si!  Kiselo zelje se ilo s palentom negda i ničin drugin.  Ilo se za južinu, a za večeru uz police i slaninu  da se i ne divani.  Već krajen veljače kiseloga zelja ne bi bilo pa se išlo posudit nomu ki je još imal, glad ni pitala.

Zelje se riblje dost kasno. Ni bil redak slučaj da glavice pokre i prvi snig zami šibnu metlu, ometi i sici glavice i u košarama nosi u konobu. Zelje se prečisti da se makne  vanjsko lišče. ide se u  sve do beloga, nožon preriže koren ukriž i riblje. Ni svaka kuća imala ribež, posuđeval se u selu, pa je ostala pripovitka za neku stvar da gre kaj ribež po selu. Ribeži su veliki, sa svake strane edan mlaji čovik i nji dva potežedu kućicu i ribadu zelje. Zelje se riblje po celi dan, švic probija  ne ki ribljedu, ni to lako. Rizanci moadu ispadat ni prekrupni ni presitni, bome ne valja ako ribež sitno riblje - zelje će bit meko kaj blato. Izribano zelje  pada u rešeto, ženska ga stresa u bačvu, na dno bačve se baci dvi šake kukuruza, a zelje gazi ki mlaji bosin nogami. Taj kaj gazi vajk nemilice  gazi, s vrimena na vrime baci se šaka soli i un vajk gazi. Ne se noge zariščidu da bi čovik rekal da će - evo  na - probit krv iž nji van. Gzit se mora tako dobro da naj  ki gazi mora izbit vodu iz zelja da se na kraju ne mora gotovo niš vode priljat. Kad je bačva do vrva puna, poslažedu se dašćice i na nji natovari nekoliko veći kamenov. Ako se vidi da je za kaj dan voda odsegla, prilje se da zelje zapline.. Ki ne bi zelje dobro solil, rklo bi se da mu ne valja, da se u bačvi okriće, a to siću toga je er je šparal na soli, a za to se optuževala Šimunska nedilja. U Šimunsku nedilju, a to je krajen listopada, ne smi  se zelje ribat, pa se obično čeka da projde da ne bi zelju naškodilo. Isto tako se pazilo da se zelje ne riblje na menu, i to je smetalo. Ako je konoba tepla, zelje se ne more skisat nikako prije misec i pol, ni kiselo.  Tekar negdi iza Nove godine more se ist.

Osim ribanog zelja u bačvu se mećedu cele glavice. Glavice se lipo slažedu i iznad nji zatiska ribano zelje, red se poravna ribanim zeljen i slaže red glavic, već koliko se oće, obično pol bačve, a bačva se domiri ribanim zeljen.  Sa zeljen more vrć i ka ripa da se kisa. Kad treba ka glavica za sarmu, zasuče se rukav i do ramena zaburi ruka  da bi se iščeprkala glavica, kako je ledeno oće ruka ispast.

Nekada je zimi kiseli kupus bio glavno jelo, a najviše se jeo na salatu ili s policama   palentom  začinjeno sa žmarama (čvarcima). Kiseli kupus  se izvadi iz kace, poulji , popapri. Može se jesti sa palentom ili s policama  za doručak ručak ili večeru. Kupus se kiseli u kasnu jesen, nekada i poslije prvog snijega ( ja sam nestrpljiva i  kiselim ga krajem 9-og mjeseca da bih nakon 40 dana već u 11-om mjesecu imala kiselo zelje vidi recept) Izriba se i stavi  u kacu na čijem dnu se stave listovi i dvije šake kukuruza. Nekada  se kupus gazio nogama uz povremeno dodavanje soli. Kada se kaca napuni, pokrije se  daskama na koje se stavi kamen i ostavi da  se kiseli oko mjesec i pol dana.

Svi recepti ( a nisu baš svi jer  će biti i br.2)  iz  Ličke gačanske kuhinje (police palenta,kiselina, sarma i ostali iz ovog kraja) su u  ♥coolerici  LIČKA KUHINJA U GAČANA 1 ☼♥♪♫

Evo kako sam si prilagodila kiseljenje zelja na  lođi u gradu... kiselim ga puno ranije krajem devetog mjeseca, i okus mu je  odličan  čak se slažu i moji ličani kad  navrate na ručak!!