Imenovanje - Nekomercijalno - Dijeli pod istim uvjetima

Sudjeluj u istraživanjima

Gamifikacija omogućena

Hrvatska

Muško

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">“Neobični” pohanec</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Za početak bum vam citiral onaj dio sadržaja kakvoga sam i očekival od naslova ove knjige. On je navodno vu vrtiču nafčil ovak nekaj:</para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Sve podjeli z drugima.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Igraj pošteno.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Ne tuci ljude.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Svaku stvar vrati gdje si je našao.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Počisti za sobom.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Ne uzimaj što nije tvoje.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Kad nekog povrijediš, ispričaj se.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Peri ruke prije jela.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Topli keksi i hladno mlijeko su zdravi.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Živi uravnoteženo:malo uči malo razmišljaj, crtaj, slikaj, pjevaj i pleši, igraj se i radi-svaki dan od svega pomalo.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Svakog poslijepodneva odspavaj.</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Kad izađeš u svijet, budi oprezan u prometu, drži se za ruke i neudaljavaj se od svoga druga.</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Morti vas bu sve ovo podsetilo na <emphasis>“Deset zapovedi božjih”</emphasis> al priznajte da i ovih <emphasis>“Dvanajst zapovedi vrtičkih”</emphasis>dost dobro zvuči.Ak bi se deca vu vrtiču pridržavala tih zapovedi v dečjoj dobi morti bi se tak ponašali i v odrasloj dobi.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Onda krenem čitati dalje, počnem razmišljati kak to i ni štivo za mene, kad ono najdem jednu ovakvu rečenicu<emphasis>:“Ali da bismo podigli razinu intimnosti, ja ću vam ispričati o jednoj svojoj strasti: o pohanom odresku.”</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kaj sad? To je ipak čist nekaj drugo. Morti ipak ima i za mene nekakvoga materijala za priču? Moram vam to citirati da vidite kaj je za autora pravi pohanec:... <emphasis>znate da za to valja uzeti dobar komad teletine, dobro ga izmlatiti kuhinjskim batom za meso, uvaljati u jaje i brašno, ubaciti u tavicu na kojoj se najprije popržila slanina, i spohati. Zatim izvadite, dodajte malo brašna i mlijeka, začinite solju i paprom da dobijete pravi umak. Na tanjur, oko odreska, poslažete grašak i pire od krumpira, i sve prelijte umakom od pečenja. Uz to poslužite malo kukuruznog kruha s maslacem, i mali tetrapak mlijeka.”</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Neznam kak vama al meni je to malo <emphasis>“neobičan”</emphasis> pohanec. Naročito mi zapelo za oko ono <emphasis>“mali tetrapak mleka”.</emphasis> Kaj sad z tim? Mislim da bi naše podravske sokačice bile v <emphasis>“šoku”</emphasis> dok bi ovak nekaj prečitale. No nebi se trebali iznenaditi dok jedan Amerikanec ovak nekaj napiše. Kad ste čuli, osim fast fuda, za nekakav američki specijalitet? Sve kaj imaju je stiglo z Evrope, Meksika ili Azije. Kad bi ovaj gospon okusil na pr. <emphasis>pohanu piletinu, pohanu krmetinu, pohanoga sira, sve varijante pohanih riba, pohane palačinke ili</emphasis> <emphasis>čak pohane fileke</emphasis>, ostal bi bez reči. Kaj bi tek rekel dok bi pojel pravoga <emphasis>bečkoga šnicla</emphasis>?</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Putovali smo tak jemput moj pajdaš <emphasis>Davor</emphasis> i ja z Praga prek Austrije, predložil je da stanemo v jednoj birtiji kraj Graca i nekaj pojedemo. Njemu verujem jer Grac pozna bolje nek Koprivnicu. Lepo sednemo, naručimo dva bečka a konobar nas posavetuje: <emphasis>“Gospodo predlažem da uzmete “mali bečki” pa ako nije dosta naručite još!”</emphasis> Kad ono dolazi <emphasis>“mali bečki” </emphasis>kojega smo z prilogom i šalatom jedva pojeli.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>No onoj priči z knjige još nije kraj. Autor se naime upustil v istraživanje pohanci širom Amerike a kvalitetu pohanci ocenil z odgovarjučim brojem zvezdici. Od jedne do tri zvezdice nebum ni spominjal nego vam bum citiral kaj je napisal za restoran z pet zvezdica: “<emphasis>PET ZVJEZDICA i buket cvijeća za Maud Owens Cafe u državi Idaho, gdje je pohani odrezak toliki da visi preko rubova tanjura, a stiže u pratnji peršina, ukiseljene kajsije, dva kisela krastavčića i prženog jajeta. I još besplatne čačkalice i besplatne mentol-čokoladice. I još karta grada pod tanjurom. Poslovođa mi je došao stisnuti ruku kad sam izlazio iz kafića Maud Owens. Konobarica me poljubila u obraz. Ostavio sam joj napojnicu od dva dolara. Vjerujem da je to zato što im nikad nitko nije pojeo cijeli odrezak. I nakon tri dana još sam osjećao okus u ustima.”</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I sad vi meni rečite da ti Amerikanci znaju kaj je dobar pohanec? Oni misliju da je nekaj dobro ak je velko. Iz zahvalnosti je konobarici dal čak i dva dolara. Kak ga ni sram?Tolko bi joj dal svaki Novigradec.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Znate kaj me inače smeta kod tih velkih pohanci? Neki ga kuhari preveč stuču da zgleda jako velki a onda je poh debleši i mesa. Moj bi pajdaš Čvrknja rekel: „<emphasis>Najbolša je pohana vratina kak to dela moja mamika“,</emphasis></para><pio:image id="59090faa-0049-11ee-9f43-feca11304db1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"><emphasis>Nemam sliku pohanca pa poglečte tortu koju je Đuro napravila za deveti rođendan svojemu vnuku Rafiču.</emphasis> </emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Dok sam to prečital ovu priču mam sam se setil naših <emphasis>Picoki</emphasis> i onih pilečih delicija na <emphasis>Picokijadi</emphasis>. Dok ti Đurđevčice spohaju picoka moraš prste polizati. Jemput sam bil domačin trgovcima, Podravkinim poslovnim partnerima z Vojvodine, koji su dobili nagradno putovanje v  Podravinu i naravno v Koprivnicu. Jednu su noč prespali v <emphasis>“Hotelu Picok”,</emphasis> tu su blagovali i poludeli za pohanim picokom. Srpska kuhinja baš ne nudi preveč pohanci. Sad si ovak mislim. Na “Picokijadi” nisam bil još za mlade hrvatske države i bil bi red da se prisetim kak to zgleda danas. Na dan dok se pripremaju jela od picoki napravil bi ovakvu varijantu: najprije bi pojel porciju <emphasis>pilečega paprikaša</emphasis>, malo se prešetal a onda navalim na pohance. I to ovak: <emphasis>pohanu bocka v ruku i udri bez priloga</emphasis>. I tak nekolko put.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Sad sam se setil da smo jemput v goricama spohali celu vrpu pohanih malih bockici koje je muški dio klape papal kakti desert. Trebalo bi to ponoviti.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Musaka od kelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: Naravno: <emphasis>kolač od jučer</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od mrkve i celera</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečeni krumpir na ploške z nekolko šniti carskoga mesa, šalata od friškoga zelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Voče</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Slatko zelje z paradajzom, par kranjskih</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Pohani cvet od bazge prelijan z sirupom od maline</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Meni je dobra i kuruzna zlevanjka dok se po njoj poslaže cvet bazge i zalije z dost vrhnja i dobro zasladi.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Špek fileki</emphasis>; za Đuru i Jana moram dodati i malo pirea<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša crne pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Riblja</emphasis> <emphasis>juha: tri glave od orade, falačec zmrznutog osliča i povrče.</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečena orada, lešada od karfiola, mrkve i krumpira</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša beloga vina</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Rezanci z makom/orehima</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Tu ništ drugo ne paše osim zdene vode</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Bistra juha od pilečega sitniša z kašicom</emphasis>; poglodajte kuhani sitniš kakti predjelo <pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pohana piletina al na podravski način, rizibizi, šalata od matovilca</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kifli z orehima</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (629)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Bela-turnir: Draganovec 2023.</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Čim su počele pripreme pojavili se i kojekakvi <emphasis>“problemi”</emphasis> ala: <emphasis>“Kak se to igra?”, “Koja</emphasis> <emphasis>je karta najjača v beli?”, “Ko bu z kim igral?”, “Nema nas dost za četri momčadi”</emphasis> i kojekaj drugo. Na največim je mukama bil naš Zagrepčan <emphasis>Joso</emphasis> koj je mam posle odluke o igranju turnira krenul na izradu pravila igranja bele i izradi medalja. Nije to mali posel. Ak slučajno niste čuli za ta <emphasis>“pravila”</emphasis> evo kak vam to zgleda:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>BELOT AKADEMIJA,  DRAGANOVEC, 20. svibnja 2023.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Pravila: <emphasis>1. Poštuj protivnika- u ovoj igri nema favorita; 2. Važno je znanje, ali zvanje zna biti presudno; 3. Lepo je igrati, ali slatko je pobjediti; 4. Nemaš sreće u kartama imaš u ljubavi- provjeri nije baš za verovati; 5. Ak partner pogreši-zna, ali nije koncentriran; 6. Kad protivnik pogreši-koncentriran je- ali nezna; 7 Ak nejde ne očajavaj, frugi put njima nebu išlo; 8. Nemoj se zameriti karti-zna se grdo osvetiti;                    8. I uvek imaj na pameti-karta je marta.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ja sam pak bil zadužen, kak i navek, za jelovnik. Morali smo biti praktični jer nemreš se kartati i v isto vreme roštiljati ili nekaj ozbiljno skuhati. Odlučili smo se za ovakav praktičan jelovnik:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Jeger, prezvuršt, dve vrste sira, kosana mast, pogača, dve vrste kruha a Đuro je donesla friško pečene klipiče.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Glavno jelo: Spekel sam dan prije dve <emphasis>našpikane vratine</emphasis> i napravil <emphasis>grah šalatu z koščičnim uljem i češnjakom.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Desert: <emphasis>Davor</emphasis> je kak gost v prolazu donesel <emphasis>makovnjaču</emphasis> a znate da je bilo gemišta kolko je ko mogel i štel popiti.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Moj stari pajdaš <emphasis>Duško</emphasis> je donesel i čevape koje zbog nedostatka vremena nismo stigli ni speči pa su brk omastila drugi dan deca dok su kosila gorice.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>E da ja vama morem bar na moment dočarati tu atmosferu imali bi kaj za videti i čuti. Četri momčadi su imale i svoja imena: <emphasis>“Pobjednici”, “Nezavisni”, “HNB” i “Generacija”.</emphasis> Šteta da ni bilo više  zainteresiranih kibici koji bi se imali čemu nasmijati.                            </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Bila je pozvana i jedna momčad z Dalmacije, Duškovi i moji dugogodišnji protivnici, al su svoje sudjelovanje odgodili i najavili za jesen.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Uglavnom: Posle dva-tri gemišta retko smo znali <emphasis>ko je na redu za mešati, kaj je v tom</emphasis> <emphasis>momentu adut</emphasis> a redovita je rečenica bila<emphasis>:”Kak si mi to odigral? Da si mi vrnul ono kaj</emphasis> <emphasis>sam ti othitaval oni bi bili štih-mač!”</emphasis> Uostalom pravim kartašima su sve te rečenice odavno poznate. Psihološki rat se vodi celo vreme dok traje turnir.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Sad vas sigurno zanima kak je to završilo? Borba je fakat bila napeta do zadnjega štiha a rasplelo se sve onak kak se najmanje očekivalo. Naime kaj? <emphasis>“Pobjednici” Tonč i Joso,</emphasis> vlasniki pobjedničkoga pokala na Šoderici 1975., nisu obranili naslov. Na opče čuđenje premočno je pobedila <emphasis>“Generacija” </emphasis>i osvojila <emphasis>zlatnu medalju</emphasis>. Ko su i kak zgledaju pobednici morete videt i na ovoj sliki za povijest kartanja v Draganovcu.</para><pio:image id="ec89133a-fac5-11ed-bb25-d6e18b730dc9" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">*Sl1: “Generacija” navek pobeđuje</emphasis></emphasis></para><pio:image id="f7449f56-fac5-11ed-a0f7-8e047ae201e1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Sl 2:Puna koncentracija: ”Nezavisni” kontra “HNB-a”</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kakav je bil redosled ostalih ekipa nebum vam rekel iz čistoga ferpleja. Srebrne i brončane medalje su takaj podeljene ali bilo je i posebnih nagrada. Član “Pobjedniki” <emphasis>Tonč</emphasis> je predvidel nagradu v obliku dve flaše njegovoga <emphasis>“vrhunskoga portugisca”.</emphasis> To sam moral posebno spomenuti jer bi me inače ogovaral pred <emphasis>“Pivničarima”</emphasis> a onda bi me bilo po celoj Koprivnici.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Sad pak čujte priča za onaj završni, netakmičarski  dio turnira. Kak je pajdaš Joso moral iti na vlak, neki su imali druge obaveze, <emphasis>“Generacija”</emphasis> je izazvala na megdan dobrovoljce. Našli su se tu Duško, i kak za vraga moja Đuro. Mesto da joj zahvalim na klipičima i pošlem ju doma, ona se primila kartati. Kak je ta partija bele završila nebum priznal, al mislim da Đuro nebu tak skoro dočekala novu priliku igrati z muškardinima. Srečom kaj nismo igrali za peneze.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I kaj da vam velim. Svi su bili zadovoljni, svima se jako zdopalo i več je pal predlog da napravimo jedan letnji ili pak jesenski turnir. Ovo smo svatili samo kak jedne dobre visinske, taktičke i kondicijske pripreme. Jedino tak morete računati na dobar rezultat.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čoravi gulaš; </emphasis>ja navek dodam kakav falačec špeka i kožice<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Vočna šalata</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha:<emphasis>Krumpirova juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Bogata kajgana ze šunkom, šalata od friškoga zelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sok od koprive;</emphasis> vele da je zdrav a imamo ga od  prošloga leta</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Prežgana juha z jajcima i krutonima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Raštika ala špinat, krmenadli na naglo, jajca na oko</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot od jabuki</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pileči rižoto, šalata; najte štedeti na parmezanu</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Puding od vanilije</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/: <emphasis>Riblja juha ala fiš</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo <emphasis>Šaran na podravski, krumpir šalata z koščičnim uljem</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Mislim da i sami znate kaj tu paše?</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ak vreme dozvoli mislim da bumo v prirodi</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Sirni namaz, domača pašteta na tostanom kruhu, paradajz, mladi luk</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: Peka je dobro rešenje: <emphasis>Svinjska rebra, pol piceka, krumpir i povrče</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>A kaj drugo nego gemišt a morti i nekakav kolač</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od junečih kostiju z leberknedlima i rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Junetina ala vild, semerknedli, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kolač z jagodama, kapučino</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (628)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Podsečanje na “Puntijarku”</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovaj današnji restoran podimenom <emphasis>“Stari Puntijar”</emphasis> ima obiteljsku tradiciju od  <emphasis>160 let</emphasis> kaj je, morate priznati, fakat jedna priznanja vredna stvar. Familijarni se obrt sigurno nebi održal da nisu uložili jako puno truda, da nisu navek razmišljali korak-dva v napred , da se nisu prilagođavali z ponudom i dobre papice i kvalitetne kapljice. Ono kaj oduševljava je ambijent lokala v starinskom stilu z domačom i lovačkom kuhinjom kaj vas navek podseča na ambijent v kojem očete na miru blagovati. Sve ono kaj nudiju je za mene  jako i privlačno i naprosto vas izaziva. Da mi je bliže nebi puno razmišljal da se otputim na jedna dobar obed. Osim fakat obečavajuče hrana kak <emphasis>su kobase, špek, čvarki, šnicli i rogata i pernata</emphasis> <emphasis>divljač</emphasis>, restoran nudi i oko <emphasis>sto vrsti vina.</emphasis> Ponuda za svako izbirljivo nepce.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>No od gospona Puntijara sam još nekaj čul. Napravil je pretisak prve kuharice na hrvatskom, prikupil puno drugih starih kuharici, pa je tak skupil oko <emphasis>3500 kuharici</emphasis>!!! Bravo! 2016. je izložil zbirku od oko 3000 kuharici i 200 jelovniki a i dalje na tome dela. Sad mi je malo <emphasis>“neugodno”</emphasis> kaj imam samo nekakvih pedesetak primeraka kojekakvih kuharici a za neke niti neznam kaj v njima piše. Poznata je stvar da je <emphasis>Biblija </emphasis>najčešče tiskana knjiga a kuharice su mam iza nje. Ovaj se restoran more još z nečim pofaliti: <emphasis>čak tri put su ugostili</emphasis> <emphasis>Papu</emphasis>, ne istoga, a z tim se teško more pofaliti neki drugi restoran. Da mi je samo znati kaj je bilo na jelovniku za Svetoga oca?</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Na kaj me je gospon Puntijar još potsetil? Kak sam gore i spomenul v <emphasis>“Puntijarki”</emphasis> smo imali apsolventsko večer koje mi je nekak ostalo v jako lepoj uspomeni. Zapraf je sam boravak v tom restoranu bil jako ugodan al nije tak i završilo. Zabavljali smo se baš onak kak to mladim ljudi paše, bilo je puno dobre klope i popevki a štih svemu je dal naš sjajni profesor <emphasis>Boris Petz</emphasis> koj nas je celo večer zabavljal z kojekakvim anegdotama z negda jako popularnog <emphasis>Radija Erevan</emphasis>. I danas se sečam jedne zgodne pitalice i odgovora samo nije baš za ovaj tekst.Vreme nam je brzo preletelo al znate kak to navek ide. Jednoj ekipi nigda dosta.</para><pio:image id="364b17a8-f624-11ed-8028-c631db9ba15e" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>*Slika: Moje apsolventsko večer v Puntijaru v prolječe 1971. Apsolvent Ivan je prvi z leve strane još bez brkova.                   </emphasis><pio:linebreak/><pio:linebreak/>Zafalili smo se dragim kolegama koji su nam ponudili prevoz do grada a mi smo imali  <emphasis>“potrebu još si nekaj važno reči”.</emphasis> Uostalom imamo mi i zadnji nočni tramvaj. Zabava je još malo potrajala a i zadnji je tramvaj otišel bez nas. Za mlade ljude nije nekakav posebni problem da se malo prešeču po friškome zraku pa se nas šestoro uputilo z noge na nogu prema Zagrebu. Nesreča je bila v tome kaj sam si za tu priliku obul nove cipele koje nisu baš bile razgažene za dužu nočnu šetnju. Naravno da nisam mogel pratiti sve one popevke koje su naše drage kolegice započele i popevala onak baš z punoga grla. Popevka koju smo stalno ponavljali je bila ona <emphasis>“Adio Mare, adio bela Napoli, adio mila moja adio studiji”.</emphasis> I dok smo bili več blizu cilja, tam negde na Zvezdi nas je z auta gledala milicijska patrola. Za divno čudo nisu nam ništ rekli, mi smo nastavili z popevkom i dok smo se spuščali po Novoj Vesi prema centru. Obloki su se otpirali, ljudi su nam spominjali malo rodbinu, malo neodgojenu omladinu, al nas to, posebno kolegice, ni preveč smetalo. Kad ono na Kaptolu čekaju mirno <emphasis>“plavi anđeli”</emphasis> i zažele nam <emphasis>“dobrodošlicu</emphasis>”. Oni prvi su nas pustili al su dojavili ovima dole da nas pričekaju. Rezultat je bil neočekivan. Najme kaj. Lepo su nas legitimirali, sve uredno zapisali i pustili nas na zasluženi odmor. Iznenađenje je sledilo za jedno par dana<emphasis>.“Čestitku”</emphasis> smo ni krivi ni dužni dobili samo nas trojica a našim vrlim <emphasis>“pjevačicama”</emphasis>ni slova od kazne. „Čestitka“ je glasila: <emphasis>V roku od petnajst dana morate platiti</emphasis> <emphasis>tolko i tolko dinara</emphasis> ili <emphasis>mesec dana v rešt</emphasis>. Za nesreču tu je kuvertu dobila v ruke moja mama koja je počela jadikovati: <emphasis>“Ne samo da</emphasis> <emphasis>moraš iti vu vojsku nego buš išel još i v rešt.”</emphasis> V toj brzini mami je promaknulo onaj veznik <emphasis>ili</emphasis> pak me je spakirala i vu vojsku i v rešt. Platili smo kaznu i rešili stvar. Ostalo je samo sečanje na apsolventsko večer.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Profesora Petza sam par let posle dopelal v Podravku kak predavača za jednu grupu tadašnjih menadžera. Bil je fakat jako interesantan i duhovit. A o njemu se još dugo pripovedalo kak sjajnom predavaču. Takvoga pamte i generacije studenti psihologije.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Da se malo vrnem na starinski ambijent. Svojedobno sam z kojekakvim gostima bil često na Podravkinom PRC-u, v restoranu <emphasis>“Klet”, </emphasis> koj nikoga ni ostavil ravnodušnim. I dok nam je na jedan skup došel prvi zagrebaki <emphasis>somelier</emphasis> oduševil se z tim ambijentom punim drvenih dijelova i starom prešom. Ni mogel dojti k sebi:<emphasis>“Ljudi moji! Ovo je nekaj prelepo. To Zagreb</emphasis> <emphasis>nema!” </emphasis>Bilo je to negde ranih, ratnih devedesetih. Kolko znam danas “Klet” više ne dela. Šteta!</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Kisela juha od pilečeg sitniša</emphasis><pio:linebreak/>Desert: Moj pajdaš Tonč, koj me uporno prati,  bil bi jako nesretan da ja ne napišem kolač od jučer. Nek tak bu i danas.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Krem juha od mešanoga povrča</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pileča jetrica na saft, kuruzni žganci; šalata ak vam paše</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Vočna šalata</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Paradajzova z fritatama</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pomfrit z jajcima;</emphasis> na malo masti prepečem malo špeka, na to hitim lepo pečenoga pomfrita i zalejem z jajcima. Dobro začinim. Paše svakakva šalata.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sigurno imate nekakvoga soka pri ruki.</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Vinski gulaš;</emphasis> delam ga iskljčivo od jumečeg bočingaja a navek denem i malo krumpira<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Palačinke z pekmezom</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od kuhanog osliča z rižom</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kuhani oslič, slani krumpir na putru</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša vina</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Mesna pita, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša crne pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Anjgemahtec</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečeni filani picek, pekarski krumpir, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Diganci z makom i ružičkima</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (627)

A kaj da danas kuham (627)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Zakaj volim svibanj?</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>O našem tradicionalnom prazniku rada sam nekaj napisal prošli tjedan makar smo mi bili praktični pa smo taj dan smestili na kraj travnja z dva razloga: bila je subota a te je subote moja<emphasis> Đuro</emphasis> imala i rođendana. Naravno da vam nebum otkril koj je to rođenda bil, ženama, pogotovo ne vlastitim, se leta ne brojiju i ne spominju. Da je Đuri rođendan znali su samo naši nabliži prijatelji jer eto ranije ni imala sreče da to slavimo z praznikom rada i nekak je to od navek bil manje više rođendan v najužem krugu familije.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Prvoga svibnja je rođena i moja draga pajdašica i šulkolegica <emphasis>Boka</emphasis>.  Ona več desetlečima živi v Sremskim Karlovcima ali je v srcu ostala navek prava Podravčica, koja je do ove nesretne korone redovito dolazila na naše godišnjice mature. Nismo bili isti razred al smo se baš čez te naše godišnjice zbližili i ne zaboravljamo si čestitati blagdane i rođendane. Nadam se da bu došla i na našu veliku obletnicu mature v lipnju. Bumo joj pak zapopevali onu našu staru <emphasis>„Podravino moja mila“.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Drugoga pak svibnja rođendan ima naše kumče <emphasis>Eja</emphasis>, kčerka mojeg velikoga pajdaša Slavoja. Ak se dobro sečam došel sam negda na njezin drugi rođendan dok su na rođendan deci dolazili i starci. Neko je to moral i pripremiti. Čim deca malo porastu starci na rođendanu moreju samo smetati. To ne znači da nesmeju čestitati i donesti kakvoga cveteka. Tak je bilo i prošli tjedan.</para><pio:image id="3b8abcc8-eff8-11ed-812e-8224efc57bc0" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Jedn</emphasis></emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"><emphasis>a lepa slika za uspomena z neke naše zajedničke večere, v nekim lepšim vremenima</emphasis> </emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Pred neki dan je rođendana imal i pajdaš <emphasis>Žač</emphasis> al vam nebum otkril koj mu je to po redu. Ni ozbiljnoj gospodi ni pristojno spominjati leta. Drugi pak tjedan bu rođendan naše pajdašice i kume<emphasis> Sonje</emphasis>. Ona doduše več par let živi v Primorju ze svojom familijom al ni nju nesmemo zaboraviti. Bu se tokom leta navrnula v našu lepu Podravinu pa joj bumo čestitali vu živo i popili koju kupicu za njezino zdravlje. Do pred par let njezina je familija imala hižu na <emphasis>Galovićevom bregu</emphasis> gde smo se znali jako lepo zabavljati.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ima i drugih važnih datuma vu svibnju. Za vinogradare je važno jako pažljivo pratiti kak raste loza, opleviti ju od viška zelenjave a da vam ne govorim kak saki čas treba kositi podolje. Posla ima i v podrumu. Negda je bilo pravilo da se vino mora pretakati v mesecima na <emphasis>S,</emphasis> a kak je sad baš svibanj ovih dana buju moj podrumari <emphasis>Robi i Jan</emphasis> morali odvojiti nekaj vremena da se prekontrolira kvaliteta vina i ako treba časkom to pretočiti. Usput nekaj prizalogajiti i zaliti z kupicom vina. Danas ti mladi znaju puno više nego mi malo postareši vinogradari. Moraju nas malo odmeniti.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>No kad več spominjem taj lepi mesec i prelepu prirodu moram reči da je baš nekak z početkom meseca počela i <emphasis>sezona roštiljanja</emphasis>. Investiral sam v novi poveči roštilj pa ga treba i rabiti. Dvaput smo to napravili mi veterani a treči put je to napravil mladi naraštaj.<emphasis> Jan</emphasis> je ugostil svoju sestričnu i bratiča Zagreba kojima je takaj lepo dojti v Draganovec. Šteta bi fakat bilo vikende potratiti negde v zaprtome prostoru dok  priroda mami. Mislim da je svaki zalogaj v prirodi, na friškome zraku vredneši o surfanja po internetu ili gledanja sapunici, prastarih vesterna ili ofucanih krimiča.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Svakodnevno- Eurovizija</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nadam se da mi nebute zamerili kak starome muzikantu kaj se bum upustil v kratki osvrt na tu današnju modernu muziku. Znam da bute morti rekli kak sam <emphasis>“stara konzerva”</emphasis> i da ne razmem kaj se v današnje vreme svira i sluša.. Gledal sam vam ja z jednim okom i <emphasis>“Doru”, </emphasis>dok je pri nama bil izbor  za Euroviziju, al, najte mi zameriti, meni vam se to nekak ne dopada. Videl sam ja puno mladih pjevačica i pjevača, bila je to parada plesa i kojekakve obleke  al za mene od muzike <emphasis>malo pa ništ</emphasis>. Nekaj bi štel pitati i organizatore takvih priredbi: <emphasis>Kaj naš hrvatski jezik ni dovoljno dobar za takvu muziku</emphasis>? <emphasis>Kaj baš sve v ovom našoj svakidašnjici mora biti na engleskome?</emphasis> Sve si onak mislim da bi retko koju od tih popevki pak poželel čuti. Al si isto tak mislim da to kaj ja mislim i ni važno mladim ljudima. Ja sam neka ostal v onoj navek <emphasis>zelenoj muziki</emphasis> i v onoj popevki koja mi zvleče emociju pa i suzu. Zato vam ja imam navek pri ruki onih par-sto CD-a na kojima je baš moja muzika: <emphasis>od</emphasis> <emphasis>Net Kinga Cola, prek Elle, Olivera,Gabi, Bogdana i Dukata pa do</emphasis> <emphasis>Strausa i Vivaldija.</emphasis> To je muzika koja vam mazi vuho i nigda vam ne dosadi. Znate da sam nedavno i pisal o muziki koja je baš prigodna za blagovanje. Morete zamisliti da v Draganovcu z mirisnim zalogajima roštilja pustite <emphasis>Mamu ŠČ </emphasis>ili nekaj slično?  Ite prosim vas!</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I dok ovo pišem prečital sam da je <emphasis>„Let 3“</emphasis> prešel vu finale. Nije to moja muzika al bi mi bilo drago da uspiju i sledečih dana napraviti nekaj više pa da se pak za Lepu Našu malo više čuje po svetu. Navek ni je puno  lepše  čuti kakvu lepu vest o našoj muziki ili gastronomiji nego o nekim stvarima z kojima se baš nemremo ponositi. Nadam se da me razmete.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Špagete karbonara z puno parmezana</emphasis>, šalata ak vam paše<pio:linebreak/>Desert: Znate več: <emphasis>biskvit od jučer</emphasis>; nama doma jako paše negda za večeru z toplim čajem.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pileči rižoto, šalata od rotkvice</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kuruzna zlevanjka</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Jedna Podravkina z vrečice</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kajgana na špeku, zdela šalate</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Nekakav smuti</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Krem juha od semenki z krutonima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Krmenadli na naglo, pomfrit, ajvar</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kakva napolitanka a dobar bu i sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čušpajz grah ze suhim mesom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Žemljača; </emphasis>more se napraviti od žemlji, od staroga kruha a ovaj put bu ju Đuro napravila od ostanjki orehnjače.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Pital je Jan neki dan: <emphasis>Kak se peče riba roštilju?</emphasis> Ne sečam se da smo v goricama roštiljali ribu v zadnjih desetak let.  Bumo to danas pripremili:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Riblja pašteta na tostu</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Riblji roštilj: par malo večih skuša i brancina, povrče na roštilju</emphasis>; sve to prelejati z <emphasis>češnjakom i peršunom v maslinovom ulju</emphasis><pio:linebreak/>Desert: Treba uopče razmišljati: <emphasis>vino ili gemišt.</emphasis> Mala sugestija: ze skušom ide crno vinoa z brancinom belo.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od povrča</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Zagrebački od svinjetine, kroketi od krumpira, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Pita z jagodama, kapučino</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (626)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Kak je bilo v Draganovcu?</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Niko nezna točno kad se je to počelo obilježavati v Draganovcu, <emphasis>v Mirnom dolu</emphasis>, al ova klapa to nekak obilježava več više od pol stolječa. Ni to baš malo. Nekak mi se čini da bi napravili velku nepravdu našim dragim pajdašima koji više nisu z nama a letima su na svojim plečima nosili organizaciju okupljanja i pripremu bogatoga stola na taj dan. Popili smo, kak je i red, jednu za pokoj duše. </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kak i navek: nije nam trebalo puno vremena da se dogovorimo, da se podele zaduženja i verujte da se tu najde svega obilja. Moram se malo i <emphasis>“požaliti”.</emphasis> Nekak je najlakše pripremati onaj <emphasis>“mesnati  i tekuči dio” </emphasis>ponude za kaj su zaduženu muški. Za predjelo i desert je zadužen ženski dio klape i tu je bila baš jako bogata ponuda. Mogli bi otprti i malu pekaru i slastičarnu. Al nebum zbog toga kukal. Tak je od navek bilo i kamoli sreče da se to sve ponovi k letu. Imali smo i sreče da nam vreme bu baš jako naklonjeno. Mogli smo sedeti pod brajdom, doduše još ni prolistala, bilo nam je v jednom času i prevruče pa smo odlučili blagovati v hladu moje kleti. Na kraju smo se vudrili i na kipec kak morete videti na ovoj doljnjoj sliki.</para><pio:image id="9c0aab92-ea50-11ed-886f-c631db9ba15e" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"> <emphasis>Pri nama se nemre reči da nemamo dost zastupljenih žena.</emphasis> </emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kakav je bil jelovnik napisal sam vam još prošli tjedan. Nije tu bilo nekakvoga iznenađenja osim kaj je bilo baš svega po svačijem izboru. Moj bi pokojni međaš <emphasis>Stipe</emphasis> rekel<emphasis>:”Ajme ljudi moji da je gladnih!”</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Sve v svemu od navek smo mi v Draganovcu više bili naklonjeni ovome goričkome okupljanju nego negde gde se okupi velka masa ljudi. Ovak smo si nekak bliži, moremo delati v podkomisijama i po ko zna koj put pretepsti događaje z maše mladosti po onoj:”<emphasis>Se ti sečaš dok smo sedamdeset i treče išli...?”</emphasis>  Kak se nebi sečal. Nekaj me je posebno iznenadilo. Osim pri mojem međašu Vilku na celom brdu nisam imal prilike čuti i osetiti praznično raspoloženje kak je to bilo negda. Ljudi su bili na produženom vikendu ili su se spustili v grad  na novo otprti glavni koprivnički trg i naš prelepi park. Gradski su se oci potrudili da bu puno kojekakvoga programa čez celi vikend. </para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Grah kak delicija</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Malo sam pregledal po internetu kaj se sve događalo diljem Lepe Naše i naravno da sam najčešče videl na jelovniku nezaobilazni <emphasis>grah</emphasis>. Nisam videl ništ novoga i nekak mi je drago kaj je ta namirnica stekla taj status među tolko <emphasis>“svetskih delicija”.  </emphasis>Negda davno se jednoj skromnoj familiji v mojem kvartu rugalo z jednom ovakvom rečenicom<emphasis>:”Od nedele</emphasis> <emphasis>do nedele grah, vu nedelu žganci”.</emphasis> V sečanje na tu familju bum zapisal nekolko rečenica o grahu. Svojedobno sam imal pajdaša <emphasis>Matu</emphasis> koj je stanoval pri mojim starcima i koj je obožaval grah čušpajz. V petek naravno. Onda je jednog dana mama, v dobroj nameri, skuhala čist nekaj drugo da malo promeni standardni jelovnik. Moj je dragi pajdaš pogledal v tanjur, zel zalogaj-dva, zapalil cigaretu i otišel na popodnevni odmor. Mama više ni ponovila tu grešku. <emphasis>Slavo</emphasis> je pak imal jednu <emphasis>“čudnu”</emphasis> naviku. Idemo doma jako rano, tam negde iza polnoči, i razmišljamo kaj kuhati. Veli on<emphasis>:”Znaš Ivo kaj? Dok dojdem</emphasis> <emphasis>doma zel bum dve-tri šake graha i bum ga del kuhat. Dok se grah kuha bum si</emphasis> <emphasis>vužgal cigaretu i dok prečitam današnje novine grah je gotov”.</emphasis> Tak se to dela.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ja sam graha počel kuhati vu vreme dok sam bil student. V novinama sam videl recept od jednoga poznatoga muzikanta pa sam to štel sprobati za moje cimere. I da znate da mi je dobro uspel. Nesreča je bila v tome kaj se brzo među koprivničkim studentima to pročulo i saki čas se znalo dogoditi da baš nekoj od njih zaluta k nama na grah kakti slučajno. Srečom kaj ga je navek bilo dost i za nas i za <emphasis>“putnike namernike”.</emphasis> Ak ste baš znatiželjni bum vam odala <emphasis>“tajnu”:</emphasis> <emphasis>bil je to bogati grah čušpajz z podinstanom govedinom.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Svima je poznato da je na posebnoj ceni i na glasu tzv <emphasis>“vojnički grah”.</emphasis> To nisam ozbiljno shvačal, mislil sam da su to samo priče gladnih ljudi, dok nisam došel vu vojsku. Dojdeš na nekakvu vežbu gde ima jako puno vojske, pa vidiš kaj sve kuhari meču v taj grah. Moraš biti fakat šeprtlja da z tim materijalom zaribaš stvar.  I vu vesternima su kauboji kuhali graha samo sam se navek pital kak i z čim su oni mogli skuhati dobar grah v nekakvoj preriji bez <emphasis>suhoga mesa i Vegete</emphasis>? Bil je to verojatno dost skromni i pusti grah. </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kak sam mogel videti, grah se kuhal i diljem naše <emphasis>Podravine </emphasis>pa naravno i v našoj <emphasis>Koprivnici</emphasis>. Začudil sam se kak je bil velki red naših sugrađana v našem lepom parku i to različite dobi. Kaj se imam opče čuditi: <emphasis>to je naprosto tradicija</emphasis>. <emphasis>Grah je delicija koju se nesme taj dan preskočiti.</emphasis> Mam ga bum del v svoj jelovnik ovaj tjedan jer smo ga preskočili za praznik. <emphasis/></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Oko graha se od navek ljudi sporiju: <emphasis>koj je najbolši?</emphasis> Jel to <emphasis>trešnjevec, putrek, zelenčec</emphasis> <emphasis>ili pak tetovac?</emphasis> Mislim da bi trebalo upriličiti jedno takmičenje poznatih kuhara z različitim vrstama graha ali z istim mesnim dodatkima. Ak imamo <emphasis>fišijade i gulašijade</emphasis> zakaj nebi imali i <emphasis>grahijadu</emphasis>.Kaj mislite o tome?   </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovaj tjedan moram biti praktični Podravec.Ostanjke kruha od praznika moram uklopiti v jelovnik.Zakaj je ostalo puno kruha? Bilo je čak <emphasis>tri vrste klipiča, slana pogača i tri vrste</emphasis> <emphasis>kruha</emphasis> a Jelena se pobrinula da z roštiljom bu i <emphasis>lepinja</emphasis>. Šteta je kruha hitati a stri se kruh more fino iskoristiti.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Raštika/blitva ala špinat, pohani starti kruh, jajca na oko</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Krem juha od povrča z krutonima</emphasis>; napravil sam krutone za celi mesec<pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečeni krumpir na ploške z nekolko šniti špeka, šalata od zelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Razmislite malo: kaj bi tu najbolje pasalo?</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Paradajzova juha z fritatama</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Zapečene palačinke sirom</emphasis>; najte štedeti na vrhnju. Posipajte po palačinkama i malo parmezana.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Smuti od voča koje imate doma</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Fileki na kiselo</emphasis>; <emphasis>na kraju bum uvalil konzervicu kuhanoga graha</emphasis>; ovo se mora dobro začiniti.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>To nebu prešlo bez čaše pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Grahova juha z noklecima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Šaran na tročanski, dinstani grah, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>A kaj drugo nego gemišt?</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Bela juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Mesna pita, šalata</emphasis>; mesto lisnatoga bum koristil domače rezance.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Nekakva vočka</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od goveđih kostiju z leberknedlima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Juneči šnicli v lovačkom saftu, zemelknedli, šalata</emphasis>; knedli naravno od staroga kruha.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Biskvitna rolada z pekmezom</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (625)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Taktika: snajdi se!</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Dok si mlad i neiskusan moraš pažljivo poslušati ono kaj su prešli stareši muzikanti  i onda razviješ nekakvu svoju taktiku. Nikak ti nemre biti svejedno kaj buš jel ak si na gaži celo leto. Stalna ekipa su <emphasis>šef kuhinje, konobari i bend</emphasis> a menjaju se stalno samo gosti. Oni moreju biti i jako zadovoljni al mi muzikanti smo  nakon dve-tri smene gostiju celi jelovnik znali napamet. Dakle ovak. Dok prvi dan dojdeš v hotel, upoznaš   recepcionerku ili recepcionera, smeštiš se v sobu i sledeči je korak odlazak v kuhinju, upoznaš šefa kuhinje i platiš piče za osoblje. Ak je sve normalno to buš ponovil tokom leta svakih par dana. Zna se negda dogoditi da je to loša investicija i onda menjaš taktiku. Više ne <emphasis>“napadaš”</emphasis> šefa nego najdeš dobru dušu v zamjeniku i dežurnom osoblju.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ima jedna zgoda na koju baš i nemrem biti ponosan.  Završimo vam mi gažu v porečkoj <emphasis>“Plavoj laguni”</emphasis> gde je hrana bila baš onakva kak se i očekuje v bungalov naselju:skoro kak v studentskoj menzi. Sve je trebalo dočiniti da bi to bilo donekle jestivo. I onda v jesen prejdemo v umaški hotel  <emphasis>“Adriatic” </emphasis>i zadržim stare navike: nisam hranu ni kušal i več sam solil i papril. Velika greška. Tom je šefu trebalo skinuti kapu jer sam se brzo mogel uveriti da taj čovek zna svoj posel. Svako jelo je bilo tamam onakvo kak treba biti. Bravo majstore. </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Neznam dal vam smem spripovedati, i priznati, nekaj o mojim čudnim nočnim navikama za vreme dugih letnjih gaža. Najme kaj. Kak sam jako retko išel na doručak, trebalo je vloviti nekaj sna,  onda me je glad vlovila baš nekak posle svirke, tam negde iza polnoči. Naravno da je teško gladen zaspati pa sam se moral snalaziti.  Izlaz je bil v dobrim odnosima z nočnim recepcionerom i dobro snalaženje po hotelskoj kuhinji. Tu vam je svega bilo: <emphasis>ostanjki od večere ili dobro snabdjeveni frižideri</emphasis>. Sečam se nekih posebnih večera dok bi dolazili fini gosti za koje se navek pripremalo nekaj posebno i to vu večim količinama. To vam je bil zapraf navek pravi švedski stol z kojekakvim oblizekima. Od te ponude <emphasis>“ostanjki”</emphasis> moglo se navek zebrati nekaj za umornog i gladnog muzikanta. Nisam zaboravil niti recepcionera ili druge članove benda.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>“Zelena laguna”</emphasis> v Poreču je bilo mesto koje se pamti, ne tolko zbog gastronomske ponude, kolko radi šefice <emphasis>Sonje</emphasis>. Bila je jedna lepa mlada žena i naša velka prijatelica. Navek je imala razumevanja za moj kasni dolazak na obed i kak je v to vreme ostal samo treči, najlošiji meni uz malu <emphasis>“mitologiju”</emphasis> navek sam dobil kakav <emphasis>naravni i friško pečeni pomfrit</emphasis>. Svih pet meseci toga leta suradnja ze Sonjom je bila više nego dobra. No i v to vreme je trebalo tu i tam nekaj promeniti. Kak smo svirali v baru tek od 22.00, imali smo svako malo vremena skonuti do<emphasis> Bala</emphasis> na porciju istarskog pršuta i sira <emphasis>“Kod debelog Nina”.</emphasis> Ta se birtija i ni mogla drukčeše zvati  jer je njegova figura  baš odgovarala imenu birtije. Njega nemrem nikak zaboraviti.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Da ostanem još malo v nočnoj ponudi. V <emphasis>Baškoj vodi</emphasis> smo takaj svirali v baru i obično bi posle svirke ogladneli. Srečom delala je jedna nočna terasa. Vlasnik terase, profesor tjelesnog odgoja  v Zagrebu, neobičnog imena <emphasis>Tito</emphasis>, držal je prek leta nočni lokal gde su utočište našli muzikanti i druge nočne ptice. Imal je dobar roštilj gde sam prvi put pojel porciju tzv <emphasis>“bugarskih čevapa”.</emphasis> Ljudi su to zvali i <emphasis>„mesni uštipak“.</emphasis>V porciju idu samo tri komada al z malo priloga čisto dosta za kasnu večeru.  Negda ih delam i ja dok oču napraviti deci nekakvu malo promenu.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Spomenul sam prošli tjedan domaču kuhinju za muzikante. Pamtim dva slučaja, čini mi se i jedina, dok smo jeli v domačem okruženju z čisto domačom ponudom. Dok smo jemput svirali v <emphasis>Kuzmincu, </emphasis>bogato selo kraj Koprivnice, na jednom popularnom natjecanju <emphasis>“Mikrofon je vaš”,</emphasis> domačini su se tak organizirali kaj je svaki član benda bil gost pri jednoj familiji. Lepše nije moglo biti obzirom na jako bogatu ponudu ljubaznih domačina. Druga je pak prilika bila za vreme velike podravske priredbe legendarne đurđevačke <emphasis>“Picokijade”.</emphasis> Naš gitarista <emphasis>Hans</emphasis> je rođeni <emphasis>Picok</emphasis> i posle odrađene jutarnje probe imali smo dosta vremena za jedan fini obed. Hans je  pozval celi bend na obed k svojoj <emphasis>starici majki</emphasis>. Primila nas je kad da smo joj rođena deca i pokazala nam sve bogatstvo prave podravske kuhinje. I kaj da vam velim? Od prefine <emphasis>kokošje juhe z domačim rezancima</emphasis>, <emphasis>kuhanoga kokošjega mesa z hren sosom</emphasis>, <emphasis>pohanog piceka i svinjskoga pečenja z prilogom i šalatom</emphasis>. Za desert neznaš kaj je bilo bolše: <emphasis>diganci z orehima i makom ili štrukli sirom</emphasis>. Našla se naravno i kupica domačega vina z đurđevačkih bregi. Tak nekaj more vam pripremiti samo mama.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nisam ništ napisal o onim našim rođendanima al bum dodal jednu sliku. Bolje da su v prvom palnu deca nek mi starci.</para><pio:image id="714f1f94-e5c0-11ed-a398-8224efc57bc0" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">*Sl: Prošlotjedni rođendan: Godovnjača Irena dala je prednost svojoj deci Janu, Tiji, nečakinjama Viktoriji, Viti i Rafiču.    </emphasis></emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Zapraf je danas praznik al smo mi to več obavili pa bu nekaj skromno</emphasis><pio:linebreak/>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Vinski gulaš z par kockici krumpira</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Znate da bu kolači od nedele</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Kobasičja juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Francuski krumpir, cikla</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čušpajz od poriluka z faširancima</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Šnenokli</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Paradajzova juha z rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečeno</emphasis> <emphasis>carsko meso, krumpir na ploške, zelena šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od kozica z kašicom</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>File od osliča na podravski, lešada</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša vina</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subot</emphasis><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">a</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Da vam iskreno velim, v ovom trenutku nemam nikakav posebak plan. Spucali smo svetke i rođendane i najbolje bu da Đuro i ja odemo na jedan mirni vikend v gorice i pozabavimo se malo z okolišem. To bu verojatno ovak zgledalo:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Gablec: <emphasis>Sir z vrhnjem, jeger, špek,kuruzni kruh</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Roštilj za dvoje: dva krmenadla, dve male pljeskavice, svakome po dve blago prepečene lepinjice, mladi luk, malo paradajza</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Lagani gemišt i onda vuru-dve odmora</emphasis>. Posle moremo popiti kavicu i hititi belu u dvoje. To bu baš lepo opuštanje.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Anjgemahtec</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pohana piletina, rizibizi, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kolač z jagodana</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (624)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Muzikanti kak gurmani (1)</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>(Od kolači i malinovca do restorana z pet zvezdica)  </emphasis>Dok su se plesnjaki održavali u nekojem vekšem razredu na našoj školi sviralo se na tzv <emphasis>čajankama</emphasis> v nedelu rano  popodne. Morti mislite da je to bilo kak pri Englezima <emphasis>“fajf o klok ti”</emphasis> ali ste se prevarili. Sve je to zgledalo ovak<emphasis>: domači malinovec z običnom vodom i domači</emphasis> <emphasis>kolači koje su spekle  naše drage mame</emphasis>. To srečom ni dugo trajalo jer smo prešli svirat vu vekše dvorane na plesnjake na kojima ni bilo ničega osim muzike i plesa. I sad ti budi gurman a nema ni malinovca ni kolači. Onda se počelo svirati i na plesnjakima v novoj Ekonomskoj školi gde ste mogli pojesti sendvič z parizerom. Sve v svemu jako skromna ili nikakva ponuda. Onda su se dogodili dočeki novoga leta. E tu vam moram spripovedati jednu istinitu anegdotu. Jedan naš klavijaturista je fakat volil puno papati a jel je sve od reda. Sviramo mi doček na novo leto v koprivničkom <emphasis>“Domoljubu”.</emphasis> Ni bila baš bogznakakva ponuda osim standardnih kobasi i hrenovki senfom i prasetina z lukom. I tak pod pauzom pojedemo nas trojica po par kranjskih z dva kruha i krenemo prema pozornici. Kad evo ti basiste z malim zakašnjenjem. I znate kaj se dogodilo. Ovaj naš z apetitom se pak vrne i mazne još jedan par. Neznam kak vama al meni je to zgledalo malo preveč: <emphasis>dva para kranjskih, četri kruha za samo dvajst minut.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Na prvoj letnoj gaži smo imali sreču. Nekim čudom tu terasicu v Opatiji su držali  dvojica poznatih ugostitelja: <emphasis>Anđelo i Đuka</emphasis>. Jedno vreme su delali na Brijunima a Đuka je plovil i z Titekom na <emphasis>“Galebu”.</emphasis> Nemrem baš reči da je to bilo nekaj preveč gurmanski al je svakak bila puno bolša kuhinja nego v našem <emphasis>“Kalniku”.</emphasis> Anđelo je imal relativno skromni jelovnik ali z malo vekšim porcijama i čak jako dobar roštilj. Onda nam se dogodi kak studentima opatijski hotel <emphasis>“Jadran”</emphasis> gde smo imali tzv <emphasis>“personalnu hranu”</emphasis> koja nije bila bogznakaj ali smo mi to nadoknađivali z vlastitoga žepa. Barem dvaput tjedno smo se odšetali na Volosko do <emphasis>“Plavoga podruma”.</emphasis> Odličan riblji restoran gde smo naravno mogli jesti samo ala carte. Nisi mogel naručiti čušpajz grah v ribljem restoranu. Navek friška riba ali kak mali <emphasis>“žabari”</emphasis> uglavnom smo jeli file od osliča na pariški, pomfrit i šalatu. Na to je navek pasala istarska <emphasis>malvazija</emphasis>. Toga leta imam jednu zgodnu anegdotu z našim gitaristom. V hotelu smo večerali na terasi ispod zelenila. Naš vam je gitarista kak student jel isključivo v studentskoj menzi ali je v hotelu prigovaral svemu. I tak jemput za vreme večere prigovara na kvalitetu <emphasis>telečega paprikaša</emphasis> kad ono sred jela mu se na tanjur, da prostite, uneredil jedan bezobrazni golub. Trebali ste videti njegvu facu i čuti naš zločesti smeh.                                                                                                                                                      </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Na kraju leta smo <emphasis>Braco, Cico i ja</emphasis> otišli na gažu v Crikvenicu još mesec dana v hotel <emphasis>„International“</emphasis> i tu nas je fakat poslužila sreča. Kuharica je bila jedna naša draga <emphasis>Međimurka</emphasis> koja nas je fakat razmazila. Bilo joj je drago da se more malo pospominjati na svojoj kajkavštini pa je navek znala kaj bi mi rado pojeli mimo onoga hotelskoga sterilnoga jelovnika.</para><pio:image id="f027e20e-df6e-11ed-899f-feca11304db1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">*Sl: Ovu „Raffaello roche“ tortu je Đuro spekla za rođendannaše  vnuke Viktorije</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Dve letnje gaže na Lošinju su prešle v znaku <emphasis>toplo-zdeno.</emphasis>Jako smo ovisili o dobrom raspoloženju našega glavnog kuhara <emphasis>Jose</emphasis>. Za četri meseca gaže bilo je i kojekakvih čarki a stvar je rešil <emphasis>“Stari graničar”.</emphasis>To vam je bilo jedno prestrašno piče, srečom ga više nema, a obožaval ga je naš Joso. Posle jednoga fajrunta, donesel je dve flaše toga huncuta i maltretiral neke članove benda dok flaše nisu bile prazne. Kvaliteta hrane se naglo pobolšala. Ja sam imal i drugu varijantu. Dok sam popodne ogladnil navrnul sam do kuhinje jer sam znal da je pripremu za večeru delala jedna draga teta <emphasis>Aliče</emphasis>. Navek je imala za mene nekakav zalogaj prije večere a usput me je nafčila i po koju talijansku reč.                                                                                                                                              </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kaj se tiče gurmanluka to smo leto v Lošinju jako profitirali z  talijanskom kuhinjom. Svojedobno sam napisal kak je nekim čudom vlasnik <emphasis>“Karoline”</emphasis> bil Talijan<emphasis> Angelino</emphasis> koj je dovodil na godišnji isključivo svoje prijatele Talijane. Naravno da Joso ni mogel kuhati navek posebno za fine goste a posebno za muzikante. Tak smo i mi tu i tam mogli omasitit brk z nekakvom finom ribom. Ni krivi ni dužni za jednu smo večeru dobili ogromnu<emphasis> škarpinu</emphasis> z podlogom od francuske šalate. Neki gosti su otkazali večeru a riba je več bila pripremljena. I kaj sad? Da se ne hiti  to bu večera za muzikante. Fala ti Joso. Jemput se pak dogodilo, bil je nekakav talijanski svetek, da smo za obed dobili obed z nekolko gangova testenine. Ruku na srce: <emphasis>kaj je preveč je preveč.</emphasis> E da. Nafčili smo parmezana posipavati na sva moguča jela; sve testenine, rižota, neke juhe pa čak i na čušpajze.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nastavak sledi drugi tjedan.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Povrtno pileči radu</emphasis><pio:linebreak/> Desert: <emphasis>Kifli se ne peču za samo za nedelu</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Musaka od kelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Palačinke z pekmezom</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Krmeči paprikaš z fužima</emphasis>; šalata ak vam paše<pio:linebreak/>Desert:<emphasis> Vočna šalata</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Sarma z pireom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Pogačice sirom</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovo moram malo pojasniti. Kak ima još dosta kiseloga zelja, Đuro je predložila da napravimo više sarme pa imamo za danas a nekaj zamrznemo pa moremo frišku sarmu pojesti i sred leta.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Fišpaprikaš z domačim rezancima.</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Naravno da tu paše dobar gemišt. Ili morti dva?</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota v Draganovcu</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Praznik rada je tek v pondelek ali mi penziči bumo to obilježili danas. Za razliku od ekipe prošli vikend ovo je veteranska ekipa koja se drukčeše organizira. Tu vlada onak baš timski rad: imamo ženske i muške obaveze. Žene se dogovore a mi realiziramo. Konačno najavljuju i lepo vreme.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Aperitiv: <emphasis>Od svega pomalo: od višnjevca do fine domače rakijice</emphasis><pio:linebreak/>Predjelo: <emphasis>Namazi, pašteta, malo nareski, klipiči i pogačice od kolko-tolko testa</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Najverojatnije bogati mešani roštilj kojega bu pekla Jelena jer više nemamo muškoga roštilj-majstora;</emphasis> odustali smo od tradicionalne janjetine jer se društvo smanjilo pa nam je celo janje preveč.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Naravno gemišt, kolači naših ženica i kava ako nekome baš paše </emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Goveđa juha z grisknedlima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo:<emphasis> Kuhana junetina, češnjak sos, pire od povrča</emphasis><pio:linebreak/><emphasis>Desert: <emphasis>Kifli od lisnatoga z orehima</emphasis></emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (623)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Blagovanje i muzika</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Teško morete nekaj reči o hrani a da ju ne povežete z dobrom muzikom za ugođaj. I to ne samo v kleti ili v nekakvoj birtiji nego i v popevkama ozbiljnih popevača. Eto da samo spomenem našega velkoga <emphasis>Arsena Dedića</emphasis> i njegve stihove gde popeva o ljubavi preko stola. Iskreno: rado se setim nekih mojih davnih simpatija i nekih prelepih zalogaja koje smo skupa popapali uz muziku. Zakaj ne reči i prelepih momenti koje čovek ima za stolom z vlastitom i zakonitom. Mislim naravno v dvoje a ne ovak kak je bilo na Velki petek i Vuzem. Za Đuru i mene bil je to velki posel a više su uživala deca i vnuki. Setite se  <emphasis>Balaševića</emphasis> i njegove popevke <emphasis>“Al se nekad dobro jelo baš”.</emphasis> Tak sočno spripovedan i otpopevan celi jelovnik se retko najde. Dok ga slušate mam ogladnite. Jedino na kraju sve malo pokvari ono:<emphasis> “gajba piva mlakog crnog”. </emphasis>Doduše ja sam imal jednog dugogodišnjeg suradnika koj je pil samo toplo pivo kaj nigda nisam mogel baš shvatiti.</para><pio:image id="82cc67c8-da8e-11ed-b16a-d6e18b730dc9" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"><emphasis>*Slika: Viktorija je snimila celu familjiju posle kasnoga obeda na Velki petek.   </emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Vele ljudi da je <emphasis>glazba duševna hrana</emphasis>. Morem se i složiti. Zavisi o ambijentu v kojemu ste za vreme dok blagujete. Na svojim sam putovanjima doživel kojekaj i nekak mi se čini da sam bil pri boljem apetitu ak je v restoranu bila živa diskretna muzika. Takav ambijent ne podnosi glasnu muziku i navek mi je bilo drago čuti mali bend z klavirom, harmonikom, violinom i basom. Bil sam bubnjar al mi z takvim bendom bubnjevi baš i nisu falili. V to vreme je bil običaj da vam violinista dojde do stola i odsvira pod vuho baš onak za dušu. Naravno da je to znalo nekaj i koštati. Jedan mi je pak ambijent ostal v posebnom sečanju. Svojedobno vam je v rečkome hotelu <emphasis>“Bonavia”</emphasis> sviral jedan sjajan klavirista. Ak ste došli v zimi bil je v jednom kutu restorana a prek leta na terasi punoj zelenila. Imal je prigodan repertoar, bil je jako diskretan i naprosto vam je mazil vuho svojom svirkom. Fina večerica, intimna atmosfera v društvu drage osobe bilo je to pravo mesto uživanja. No more to biti i nekaj malo manje intimni ambijent al pravi muzikanti vam buju napravili štimung v kojem se baš osečate opušteno. Tak se sečam jednog romskoga tamburaškoga benda v jednoj vojvođanskoj birtiji, čudesnog imena <emphasis>“Kongo”,</emphasis> koji su imali neverojatan osečaj da vam najdu žicu i naravno, zemu nofce. V Novom Sadu je pak bila jedna otmjena poznata birtija <emphasis>“Piroš čižma”</emphasis> z gudačim bendom i cimbulama koj je mogel svirati na bilokojoj koncertnoj pozornici. Dok su nam diskretno svirali moj je domačin, jedan Podravkin trgovački putnik, predložil jelovnik. On je bil ljudina od kakvih sto dvajst kila, poznati gurman i verujte da nisam ni posumljal v njegov izbor. Uostalom bil je več dokazano dobar domačin i Podravkaši su imali v njega puno poverenje.  </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Čuveni beogradski gradski firtl <emphasis>“Skadarlija”</emphasis> je bil poznat baš po tome da ima nekolko birtiji z bendovima koji su znali svirati baš sve na svetu kaj su raspoloženi gosti zahtevali. Izvorne narodne i starogradske popevke su bile najtraženija roba.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Zagrebački nočni lokali ze živom muzikom su imali nekaj malo drukčeši repertoar. Sečam se čuvemog primaša <emphasis>Bege</emphasis> koj je letima sviral v <emphasis>“Lovačkom rogu”</emphasis> i fakat je znal odsvirati sve kaj se dopadalo njegvoj publiki. V <emphasis>“Gradskom podrumu”</emphasis> je bil pak jedan kombinirani bend  gde su glavne uloge igrali pjevač <emphasis>Miljenko</emphasis> i harmonikaš <emphasis>Toni</emphasis>. Imal sam prilike v tom bendu odsvirati tri noči za jedno novo leto gde sam mogel osetiti zagrebački nočni život i kak se muzikanti veterani odnose prema početnicima. Mam su me isključili z tala/napojnice koj je dolazil od naruđbi popevki. Ja sam naime te tri noči imal jako pristojnu gažu a oni su bili samo na plačici. Lokal je inače živel od dobro potfutranih gostiju i prijateljica noči.V podslemensku zonu smo znali zalutati vu <emphasis>„Fontanu“</emphasis>na večeru<emphasis>,</emphasis> odličan restorančič gde je sviral jedan ozbiljan bend z harmonikom gitarom i havajkom. Ugodan  baš domači zagrebački štimung. Mogli ste fino večerati i celu večer se normalno spominjati. Takva je atmosfera bila i v restoranu <emphasis>„Šumski dvor“.</emphasis> Za Zagreb onoga vremena je bilo karakteristično još nekaj. Na svakom koraku su bili plesnjaki koji nisu imali <emphasis>„ni iča ni piča“.</emphasis> Najvažneši je bil ples do iznemoglosti isključivo za mlade ljude koji su jedva imali dinare i za ulaznicu. Iznimka su bili morti dočeki novoga leta dok ste morali nekaj ponuditi za pojesti i popiti ak je zabava do jutra..    </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Gorice pak zahtevaju čist nekaj drugo. Naša je klapa prek dvadeset let imala svoj kučni bend<emphasis> “Kraluš”</emphasis> bez kojega se ni mogel zamisliti nikakav događaj v kleti. V tom se ambijentu baš i ne išče prevelika intimna atmosfera nego onak za svakoga pomalo i da moremo svi skupa nekaj zapopevati. Sretna je okolnost bila kaj su i oni voleli papati i na njih je <emphasis>Slavo</emphasis> imal posebnu brigu. Najčešče su oni zaseli za stol v kuhinji gde su mogli v miru za vreme pauze blagovati i popiti koj gemišt. Zadnjih par let su bili poznati več po tome kaj su još svirali dok bi domačin več štel zaprti klet.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Vuzmeni pondelek v Goli</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Se sečate kak sam se prošli tjedan požalil da mesto maloga <emphasis>“posta”</emphasis> idem na obed k prijatelima v Golu jer je <emphasis>gazdi Ivini</emphasis> v tork rođendan? Bili smo i bilo je sega <emphasis>“kak na Božić”.</emphasis> Gazdarica Slava je poznata kuharica navek je tu svega kak na švedskom stolu. I još nekaj. Deca su na vulici igrala jednu tradicionalnu vuzmenu golsku igricu: <emphasis>kotačanje.</emphasis> To bi vam bilo nekaj ala nekakav primitivni hokej na travi z improviziranim <emphasis>„palicama i loptom“</emphasis> a igrališče je vulici.  <emphasis/></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pajšlec na kiselo; z vuzmenom janjetinom sam dobil i pajšleca</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša jako zdenoga soka</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od krumpira</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Zapečene palačinke z mesom, zelena šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Smuti od mešanoga voča</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Koprova juha z rižinim rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pileči rižoto, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot od breskvi</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/ Glavno jelo: <emphasis>Prisiljeno zelje z paradajzom</emphasis>; bum podinstal malo mesaza podlogu<pio:linebreak/>Desert:<emphasis> Šnenokli</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Klasični grah-čušpajz z kobasom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Lagani gemišt</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nadam se lepom vremenu jer bi prema najavama mogli imati prvi od dava familijarna rođendana ovaj mesec: <emphasis>najprije Irena a onda i Đuro</emphasis>. Tu morem samo nagađati kakav bu jelovnik. Slavljenica bu verojatno napravila nekakvu <emphasis>„modernu kombinaciju“:</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Aperitiv: <emphasis>Rakijica za ozbiljnu gospodu i slatki likeri koji su pri ženskoj mlađoj ekipi jako v modi</emphasis><pio:linebreak/>Predjelo: <emphasis>Nareski i ono kaj ide z tim.</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Varijanta 1: bogati roštilj v domačoj izvedbi ze svim prilogima, a varijanta 2: ketering -bogati roštilj nekog proverenog koprivničkog restorana.</emphasis><pio:linebreak/>Moja uloga v svemu tome jeda bum gosti da posle obeda odem doma malo prileči.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis> Gemišt kak i obično a slatko nek bu briga slavljenice.</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha:<emphasis>Anjgemahtec</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Piletina na pariški, mešano povrče na</emphasis> <emphasis>putru</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Štrukli sirom</emphasis>; za ovu priliku još jedna gastronomsko-muzička popevka: <emphasis>“Mamica su štrukle pekli”</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (622)

A kaj da danas kuham (622)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nekadašnja ugostiteljska ponuda (2)</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ponuda v kopriničkoj okolici je navek bila dobra. Napraviti izlet prema <emphasis>Đurđevcu, prema Šoderici, Kutnjaku ili čak do Varaždina</emphasis> nije bila nikakva novost. Srečom kaj su neki naši pajdaši več imali aute, benzin nije bil skupi a i za kakvu dobru papicu se navek našel koj dinar.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Več vu <emphasis>Vlajslavu</emphasis> <emphasis>“Pri Đuki”</emphasis> je letima bila dobra <emphasis>janjetina</emphasis>. I tak jemput dojdemo <emphasis>Joško</emphasis>, <emphasis>Čvrknja i ja</emphasis> jedno popodne  kakti na kasni obed i naručim kilu janjetine. Čvrknja je mam reagira: <emphasis>“Prosim lepo dve kile. Bum videl jel bu kaj ostalo!”.</emphasis> I fakat nije ništ ostalo i nije trebalo prositi da nam ono kaj ostane zamotaju za doma. Jedina je falinga bila kaj nam ni pasal gemišt pa smo se morali navrnuti do <emphasis>Gabreka na Brege</emphasis>. Da nebi pili na prazam želudec pojeli smo prgu da gemišt bolje legne.                                                                                           <emphasis>Novigrad</emphasis> je nekaj dalje al nigda ni predaleko skoknuti na gablec.V centru, tam na onome velkome zavoju, bila je birtija <emphasis>“Drava” </emphasis>v koju je trebalo dojti na <emphasis>kuhani buncek</emphasis>. Mislite da nismo išli i nekaj dalje? Jesmo itekak. Na izlazu z Đurđevca z leve strane bil je <emphasis>“Črneli”</emphasis>koj je saki dan, v sako doba leta  imal kuhanu šunku z hrenom. Pri njima je navek bil Vuzem.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Zadnja birtija  na tom potezu prema Virovitici je bil <emphasis>Kloštar Podravski</emphasis>. Ništ posebno osim kaj je jedna birtija nudila <emphasis>šalatu od govedine</emphasis>. Sad si mislite da to ni bogznakaj. Morti i nije al je nama bila prefina. Bili su to baš lepo rezani komadi govedine z fest luka, dobro začinjeni, z puno koščičnoha ulja pa si mogel i tunjkati v tom ulju friškoga kruha. V samom Đurđevcu smo često sviral, čak na tri Picokijade, dobro se jelo al ne pamtim nekaj specijalno.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Na putu prema Varaždinu je bila pak čist jedna druga ponuda. Nebute verovali da smo jedno vreme <emphasis>Fjaka, Pepek i ja</emphasis> išli na gablec v pondelek, negde oko jedanajste vure, <emphasis>“K Capaku”</emphasis> v Sobotici. Mam vam je jasno da je to bilo pod radnim vremenom i verojatno se pitate kaj je to bilo tak posebno? Bil je to samo dobro <emphasis>pečeni odojek</emphasis>. Gazda je odojke kupoval negde po bilogorskim selima, prirodno hranjeni, mršavi bez ikakve masnoče. Mogli ste i potrbušnicu jesti kak šnicla. A zakaj v pondelek v jutro? To je v Koprivnici pijačni dan, ljudi putuju sim-tam pa rado navrnu na friško pečenje.</para><pio:image id="8a48e5dc-d46f-11ed-9877-feca11304db1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Ovak smo Jan i ja zgledali nedano prije jednoga obeda</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nekaj malo dalje v Rasinji su bili ribnjaki  i restoran. Naravno da se nudila riba na sve moguče načine<emphasis>, fišpaprikaš</emphasis> je bil vrlo korektan al se najbolje sečam <emphasis>“gratiniranog šarana”.</emphasis> Tam sam čak jemput otpelal jednog Podravkinog suradnika Dalmatinca koj mi je priznal da inače ne jede rečnu ribu al da je ovo baš bila poslastica.                                                                        Ovo mi morti nebute verovali. Moj je kum Fjaka dobil novoga auta još prije nego je došel v Podravku, znal me je nazvati i predloži<emphasis>:”Kume pozivam te na gablec”.</emphasis> “Može. Kaj predlažeš?” <emphasis>“Bumo skoknuli do “Gurmana” vu Varaždinu!”</emphasis> I kaj sad? Nije ni Varaždin na kraj sveta. <emphasis>“Gurman”</emphasis> vam je bila birtija za gablece i mislim da v popednevnim vurama nije ni delala. Bili su poznati po najbolšim gablecima v celome kraju. Nudili su: <emphasis>gulaš, paprikaš</emphasis>, <emphasis>jetrica, fileke, grah na sve mile načine</emphasis>. Jako važno: imali su odličan <emphasis>gemišt z</emphasis> <emphasis>Varaždin brega.</emphasis> Mislite da smo bili jedini Koprivničanci koji su dolazili na gablec vu Varaždin? Ni govora. Sretali smo i neke druge slične nama.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>“Dva jelena”</emphasis> v Kutnjaku, bircuz poznatiji po gazdi <emphasis>Ščuriju</emphasis>, jedno je vreme bil baš jako v modi. Osim divljači mogli ste pojesti baš dobru dravsku ribu. Danas morem otkriti jednu tajnu toga bircuza. Ak je bilo nekaj manje srneče divljači spretne kuharice su v pac znale zmešati i goveđa rebra al kosti nisu maknule prije posluživanja paprikaša. Ni bilo teško raspoznati srneče od goveđih kostiju. Istini za volju, paprikaš je bil odličan pa nismo nigda reklamirali tu malu <emphasis>„prevaru“.</emphasis> V toj sam birtiji doživel nekolko put kartaške partije okorjelih kockara. Naravno da se ja nisam kartal, bil sam samo kibic i veza ze šankom i kuhinjom. Nije se kartalo samo za novce nego i za ceh te večeri. Kak kibic sam smel gledati karte, nisam smel ništ komentirati, a honorar mi je bil večera i gemišt.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Svakak moram spomenuti našu Šodericu. V <emphasis>“Beloj lađi”,</emphasis> koju je držal moj šulkolega <emphasis>Miška i njegova gospođa,</emphasis> mogli ste pojesti odličnu ribu jer je njegova gospođa bila vrhunska kuharica za pripremu ribe. Da su bilo dobri svedoči i linjenica da su u jednom davnom „prelaznom roku“ prešli delat v čuveni zagrebački restoran <emphasis>„Zagrebački plavi“ v Zvonimirovoj.</emphasis> Kak student sam s klapom znal navrnuti do toga restorana i morem vam reči da su Miško i njegova gospođa i v našoj metropoli bili prepoznati kak vrhunski ugostitelji.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Znate kaj? Letima mi je ovaj postvuzmeni i postbožični tjedan problematičan jer navek ima dost ostanjki kvalitetne hrane koju treba potrošiti. Mislim da bu ovak nekaj ovaj tjedan.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek/Vuzmeni pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo/Desert: Nemam pojma kakav bu jelovnik<emphasis>. </emphasis>Na taj dan pozvani smo Đuro i ja k našim prijatelima  v <emphasis>Golu na obed jer je gazdi Ivini drugi dan</emphasis> <emphasis>rođendan</emphasis>. I sad ti budi karakter i probaj se othrvati napasti. Osim toga njegova supruga Slava je odlična kuharica. Njezine domače delicije od domačih namirnica su navek izazov. Bumo i to zdržali. Bum vam drugi tjedan napisal kaj smo blagovali.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Mislim da bu dobro došla jedna kisela juha od pilečega sitniše ili čak morti vajngulaš z malo krumpira.</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Drobnih kolači bu sigurno od Viuzma</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Prežgana juha z krutonima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kajgana z ostanjkima vuzmene šunke, zdela</emphasis> <emphasis>šalate</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Dobra bu i čaša zdene vode</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čušpajz od kelja, par kranjskih</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Vočna šalata</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Krem juha od mešanih semenki z krutonima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Šalata od hrenovki, kuhanih jajci i matovilca</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot z Đurinih zaliha</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Mogla bi se dogoditi sadnja mlade loze. Tu bu glavna Janova mlada ekipa a ja bum samo savetnik i kuhar. Dečki vole žlicu pa bum ovek nekaj pripremil:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Od svega pomalo z obaveznim jegerom, prgama i Đurinim klipičima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Bogati vinski gulaš od bočinga z noklecima</emphasis><pio:linebreak/>Desert:<emphasis> Gemišt kak i obično</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha o goveđih kostiju z grisknedlima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Juneči flam v povrču, luleki od kolko-tolko testa, šalata  </emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Rolada od lisnatoga z makom i ružičkima.</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (621)

A kaj da danas kuham (621)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nekadašnja koprivnička ugostiteljska ponuda (1)</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ozbiljna gospoda kak sam ja, sigurno se buju setila jedne stare birtije <emphasis>“Pri Grahovčini”.</emphasis> Smeštena na današnjem <emphasis>Trgu Leandra Brozovića</emphasis>, bila je pravo oličenje  domače atmosfere, posebno zato kaj smo gazdaricu i zvali <emphasis>“mama Grahovčina”.</emphasis> Imala je nekaj majčinsko v sebi sve do momenta dok nije izrekla cifru za ceh koji smo napravili. To vam je ovak zgledalo. Popijemo po čokanj rakijice, pojedemo friške čvarke z lukom i dve prge, popijemo nas trojica svaki po dva-tri gemišta i iščemo račun. Onda sledi ovo:“<emphasis>Joj deca kaj bi vam opče</emphasis> <emphasis>računala? Jel vam puno sto dinara?”</emphasis> Naravno da nam je bilo puno al kaj smo mogli drugo nego dojti pak sutra. Istini za volju imala je navek dobar gemišt pa su k njoj rado navračali mnogi učitelji z obližnjih školi. Grahovčina je dugo bilo i mesto gde su zaposlene familije mogle dojti po obed ze svojim porcijama i odnesti si doma. Za vreme rata na tom je mestu bil <emphasis>“Cvrčak”,</emphasis> jako popularno okupljalište i mladih i nekaj stareših gostiju al se nije baš mogel pofaliti z nekakvom prihvatljivom ponudom papice.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>“Jurenca”</emphasis> buju stareše generacije još dugo spominjale jer je to bilo nezaobilazno mesto za izlazak v petek navečer ali i mesto za jutarnju kavu i pelinkovec v subotu v jutro. Birtija se zapraf zvala <emphasis>“Zagorje”</emphasis> al to gosti nisu ni znali. Za kraj tjedna ni trebal nikakav dogovor gde se bumo našli. Ak nemaš nekakav neodgodiv posel znalo se da je obavezan dolazak k Jurencu. Njemci su odavno zmislili ime za takvo <emphasis>“obavezno okupljanje” </emphasis>određenoga dana v određeno vreme: <emphasis>“Stamtisch”,</emphasis> kaj če reči v slobodnom prevodu <emphasis>„stol za stalne goste”.</emphasis> Bila je to tipična gemištaška birtija z jako skromnom ponudom kakvoga zalogaja. Ruku na srce mi i nismo tu očekivali bečki šnicl ili nedaj bože škampe na buzaru. Ono kaj smo iskali Jurenec je imal: <emphasis>domače suhe kobase, prge i</emphasis> <emphasis>negda-negda klipiče</emphasis>. Sedneš za stol, pričekaš pajdašiju, mam je kraj nas <emphasis>Marica ili Bernarda</emphasis>, i sledi naruđba:<emphasis>“Nekaj nareži i daj litru i vodu”.</emphasis>Ni trebalo ni vilice  ni noža bilo je dosta i par čačkalici. I tak nekolko put ak nas je bilo više.</para><pio:image id="3d509c94-ced3-11ed-8ae2-8224efc57bc0" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Pajdaška ekipa jedne davne večeri pri Jurencu</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>“Turist”</emphasis> je bil mesto gde smo dolazili uglavnom na kasni gemišt jer je to bil jedini lokal gde si nekaj kasneše mogel dobiti nekaj za popiti. Tu se ni baš često jelo osim kaj se tu i tam pojel kakav gablec. Ak si imal sreču da te dvori <emphasis>Pačko</emphasis> onda je to ovak zgledalo. Naručimo <emphasis>paprikaš z rezancima</emphasis> a Pačko donese <emphasis>čušpajz</emphasis> <emphasis>grah z kobasom</emphasis>. <emphasis>“Pačko. Al mi</emphasis> <emphasis>nismo to naručili.”</emphasis> Odgovor v Pačkinom stilu<emphasis>:”Jedite to kaj sam donesel. To je danas</emphasis> <emphasis>najbolje na jelovniku”.</emphasis> Iščeš račun a onda sledi: <emphasis>“Dva graha, dve pive i gemišt!”</emphasis> “Pačko nismo imali gemišt”. <emphasis>“Znam. Gemišt je za Pačku”.</emphasis> I kak da mu ne platiš taj gemišt. Bojim se da v Koprivnici takve domače birtije više nema. A zakaj bi i bila kad više nisam niti gost kak negda.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Hotel<emphasis> “Podravka” </emphasis>je pak bil čist nekaj drugo. Tu je več bila ozbiljna ekipa konobara, ponuda je bila v rangu svih takvih hotela v severozapadnoj Hrvatskoj al je bil kakti elitno mesto za izlaske svetkima ili obavezno v subotu. V hotelu se okupljalo mešano društvo, kaj če reči da smo na večernje izlaske pozivalei naše dekle jer je to nekak bil v to vreme običaj. Imali smo navek jedan te isti stol, navek nas je bilo desetak i više i kak smo bili jako dobri gosti, oni zavidni su nas nazvali <emphasis>“Glembajevi”.</emphasis> Konobari nas nisu ni pitali dal v subotu navečer dolazimo nego bi mam na dupli stol deli <emphasis>“Rezervirano”.</emphasis> Skoro pa pravilo je bilo da tu nekaj i povečeramo. Bil bi to bogati <emphasis>mešani roštilj</emphasis> ili pak jedan poveči oval <emphasis>pršuta i sira</emphasis>. Tu i tam su nam zmešali <emphasis>tatarski biftek</emphasis>. Tek tolko da čovek more popiti z guštom čašu vina. Dobro se sečam je v to vreme bilo jako popularni vino <emphasis>“Cviček”</emphasis> koj je nama Podravcima pasal jer je imal pravu dozu kiseline. Nedela v jutro je pak bila obavezna <emphasis>“matineja”.</emphasis> Dolazilo se  prije nedelnoga obeda po novine, na kavu i na aperitiv.Trajalo je to dost dugo dok se nekak nisu za ove naše mlade države počeli masovno otpirati kafiči. Danas je hotel interesantan samo starešoj ozbiljnjoj gospodi. V tom sam hotelu provel nekaj vremena kak muzikant al verujte da sam i dalje ostal dobar gost. Više nisam redovito večeral kak gost nego bi se obično pri onim dragim kuharicama ogrebel za kakav zalogaj tam v ofisu gde me gosti nisu mogli videti. No nije ni to bilo baš zabadaf. Tu i tam bi ih <emphasis>“podmitil”</emphasis> s kakvim pičem. Zapraf smo čez fanj let postali prava pajdašija.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kaj je nudila koprivnička okolica bum nekaj napisal sledeči tjedan.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Kratko podsečanje na Velki tjedan</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kaj planiram kuhati za <emphasis>Velki tjedan</emphasis>? Mislim da bu uglavnom skromno osim naravno Velog petka i Vuzma. Uostalom ovaj je tjedan od navek pri nama doma isti ili skoro isti več desetlječima. Razlika je samo v tome kaj više nema nekih dragih pajdaši z kojima smo se desetlečima sastjali na Velki petek. No sečanja na njih ostaju. </para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Kisela juha od želučeki</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Znate več: kolač od nedele</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: jedna <emphasis>Podravkina z vrečice</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Musaka od kelja</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pileči paprikaš z domačim rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Mazanica z vrhnjem</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Prosena kaša z prženim lukom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Voče</emphasis><pio:linebreak/></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Danas moram poštivati tradiciju obiteljskoga stola. Kak nas bu jedanajst z decom moram paziti da buju svi zadovoljni. Obed bu sigurno nekaj kasneše nego obično.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Namaz od graha z koščičnim uljem, bakalar na belo; tostani kruh</emphasis><pio:linebreak/>Juha: <emphasis>Juha od kozici i osliča z kašicom</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>File od soma/grgeča na pariški, krumpir na putru</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Draganovečka graševina i po želji dece jogurt-torta</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo/Desert: Skoro sam siguran da nebum ništ kuhal. Ili buju ostanjki od jučer ili nekakva <emphasis>„prazna“ </emphasis>testenina. Tak i tak imamo pripreme za sutra.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Danas bu malo manjši familijarni krug i pak malo kasneši obed.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kak samo Đuro i ja jutro sami bumo blagovali nekaj kasneše i to naravno jako tradicionalno i skromno:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Doručak oko devet vur:  <pio:linebreak/><emphasis>Rakijica od marelice za aperitiv</emphasis><pio:linebreak/><emphasis>Šunka, jajca, hren, rotkvice,mladi luk, cipof</emphasis> (fini podravski beli kruh)<pio:linebreak/>Obed oko jedne vure:<pio:linebreak/>Juha: <emphasis>Goveđa juha, leberknedli i sitni rezanci</emphasis><pio:linebreak/>Toplo predjelo: <emphasis>Kuhana junetina, hren sos, povrče z juhe</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečena janjetina, mladi krumpir, šalata, mladi luk</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša vina, verojatno kardinal šnite, kapučino/kavaOd srca želim svim Coolinaričarima Sretan Vuzem!</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (620)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pajdašica Pusi</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Još tam negde v prošloga leta nazval me pajdaš Davor z Tanzanije i pital:”<emphasis>Moreš poslati Pusi</emphasis> <emphasis>recept za sekeli gulaš?”</emphasis> Pomislil sam: Davore dragi. <emphasis>Pa ko dela sekeli gulaš v žarkoj</emphasis> <emphasis>Afriki i još k tome sred leta?</emphasis>  Kak je Pusi jako dobra kuharica ona je ipak uspela skuhati sekeli gulaš na svoj način. Neznam kak je skiselila zelje al je Davor rekel:”<emphasis>Bilo je fino</emphasis> <emphasis>samo to ni sekeli gulaš!”</emphasis>Sad je baš bila lepa prilika da napravimo jedan lepi obed dobrodošlice i to ze sekeli gulašom. Kak se dela sekeli zna svaka podravska kuharica a tu i tam neki Podravec. Da nebu obed baš samo sekeli dodal sam malo za predjelo naše suhe kobase i špeka z klipičima, koje pak Davor obožava. Obed smo završili ze štruklima sirom i naravno z čašom draganovečke graševine i <emphasis>“vrhunskim”</emphasis> Tončovim portugiscom.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Verojatno se pitate kak smo se spominjali z Pusi? Više nego lepo. Tu je Davor z engleskim, pomogel je i Jan, nekaj znam i ja a Pusi i Đuro su čak same otišle v podrum da pregledaju zalihe naše slatke zimnice. Naravno da je pala i razmena iskustva: <emphasis>kak se to zove i kak se to</emphasis> <emphasis>dela?</emphasis> Je da su nas posle razgovora malo bolele ruke i noge al dobri ljudi se lako dospomeneju i razmeju. Naravno da smo Pusi i ja malo razmenili gastronomska iskustva. Zdopale joj se naše domače kobase i nekak mi se čini da bu ona taj jednostavni recept sprobala i v Tanzaniji. Šteta kaj sam ostarel. Mogel sam v nekim mlajšim letima napraviti z Pusi kompu, početi mesarski biznis i obogatitit se.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I znate kaj se onda dogodi? Zaboravili smo se na kraju obeda vudriti na kipec da imamo uspomenu na ovo druženje. Situaciju smo spasili v subotu v jutro. Pozval sam Pusi i Davora da dojdu na onak jedan brzinski gablec na friški zrak v Mirni dol. Bil je to jedan prelepi proljetni dan i to pod brajdom naše kleti. Sve nam se poklopilo. Priroda nam je išla na ruku.Vuru vremena smo sedeli, pomalo se spominjali o koječemu i oprostili se z porukom: <emphasis>“Dojdi ti nama Pusi v rujnu pa da vidiš lepotu podravske  jeseni.”</emphasis></para><pio:image id="68871630-c952-11ed-85b1-8e047ae201e1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">*Sl: Prelepi proljetni dan z dragim prijatelima v Draganovcu.</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Svojevremeno sam imal jedno predavanje v našoj Knjižnici <emphasis>„Fran Galović“</emphasis> na temu tanzanijske kuhinje, koju sam sprobal dok sam negda davno bil v Tanzaniji a bum vam spomenul i neka jela za  koja sam recepte dobil od Pusi. Evo vam nekolko naziva tanzanijskih jela pa ak očete to i skuhati morem vam poslati recepte.<emphasis/></para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Juha z tripicama iliti filekima</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pilav od cvjetače</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pilav od cvjetače</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Kande s mesom</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Mali zalogajčići od jetra</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pečene banane</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para>Da se ne zavarate pa pomislite da su to špek fileki. Ma ništ slično našim filekima. Evo vam recepta: <emphasis>0,5 kg fileka , 6 velikih zelenih banana, mekana vrsta poput matokea, 1 velika sitno narezana rajčica, 1 veliki sitno sjeckani luk, 1 velika žlica gheeja, 3 nasjeckana češnja češnjaka, 1 limeta ili limun, 1 kokos, sol i papar prema želji.  </emphasis>Ak ste dovoljno hrabri i znatiželjni sprobajte ovo onak samo za znatiželjnu pajdašiju. Nigda se nezna. Morti bu to pravo otkriče. Doduše nije spomenut postupak pa to sigurno zahteva malo kreativnosti. Čar gastronomije i je v otkrivanju novoga dok vam dosadi naša domača kuhinja.<pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">MN: Dan očeva</emphasis></heading2><para>Prošle nedele je bil dupli svetek: <emphasis>Josipovo i Dan očeva.</emphasis> Znate i sami da se to baš pri nama ne slavi onak kak <emphasis>Dan žena ili Majčin dan</emphasis> al se o tome v zadnje vreme malo više počelo pripovedati. Malo sam se bolje o svemu informiral i videl da su žene, šteli to priznati ili ne, bolje organizirane i složneše nego mi. Tak je Majčin dan svakud po svetu <emphasis>12. svibnja</emphasis> a Dan očeva je kak se ko seti. Tak sam našel podatak da je posvakud, v pedeset i dve zemlje sveta, to treča nedela v lipnju a mi smo to deli na <emphasis>19. 3.</emphasis> Z nama v Evrpopi to još na taj dan slave Italija, Portugal, Španjolska i Lihtenštajn.  Moramo mi biti malo drukčeši od drugoga normalnoga sveta. I još k tome se Dan očeva poklopi na Jožefovo. Na to imam velku zamerku. Ko je to tak splaniral da mi je znati? Moj pajdaš Joso ima onda problem. Ak izvede ženu na nekakav bolši obed, žena mu se mora odužiti z nekakvim poklonom. To vam je mam dupli strošek vu familiji. Ili morti ovak: Joso plati klopu a njegva zakonita pijaču.                      Nekaj vam moram priznati. Od tih silnih <emphasis>Dana ovoga i onoga</emphasis>, svaki je dan nekakav Dan, najbolje se držati nekakvih zapovedanih blagdani koje smo odavno zapamtili. Znam onih par crkvenih i sve one važne goričke kaj se lako pamti i za celo mi je leto čisto dosta. Nek tak i ostane.<pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Domači rezanci ala karbonara;</emphasis> verujte da je to bolše od špageti karbonara.<pio:linebreak/>Desert: A kaj drugo nego <emphasis>sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork    </emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čušpajz od kelja, kuhani suhi buncek/rebra</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kuruzna zlevanka; </emphasis>ne šparajte na vrhnju i pekmezu</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para>Juha: <emphasis>Kobasičja juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Francuski krumpir</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Šnenokli</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo:<emphasis>Grah-fileki;</emphasis> napravite fileke kak i navek, ubacite šaku kuhanoga graha i dobro začinite. Sigurno bute zadovoljni.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para>Juha: <emphasis>Krem juha od kozici ze sitnim rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>File od soma na podravski, kuhano povrče</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša vina</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Moglo bi se dogoditi da padne prvi roštilj ovo leto v prirodi</para><para>Predjelo: <emphasis>Od svega pomalo: jeger, špek, sir, kuruzni kruh</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Mešani roštilj i kojekakvi prilogi, bruskete/lepinje</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Gemišt od graševine</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Dobil sam malo starešu kokicu pa bum ovak nekaj napravil:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od  kokošinog sitniša z grisknedlima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Bolši delovi kokoši na saft ze gljivama, luleki od kolko-tolko testa, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Bela mađarica</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (619)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">“Tajne koprivine kuhinje”</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>V predgovoru ove knjigice <emphasis>Elizabeta Herceg</emphasis>, poznata Podravkašica i pjesnikinja, zapisala je ovo: <emphasis>“Od kolijevke pa do groba...”</emphasis> stara, draga izreka poznata svima, dobiva novi samisao-“<emphasis>Tako se otkrilo da je kopriva i ljekovita biljka- fina je i dobro da malo peče. Počeli su ljudi raditi ljekove- lijek koji su  nazvali”KOPRIVNICA”. Taj lijek bi im pomogao da se osjećaju bolje. Dok su gradili kuće, bili u prašini, dimu ili se posjekli. Dok su izgradili kuće i cijeli grad, odlučili su da se on zove po lijeku...! Evo KOPRIVNICE!”</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Na kraju predgovora Elizabeta je dodala rečenicu:                                                                                      <emphasis>Molite se za koprivu da ne nestane iz naše okoline. Ona će vam obilno uzvratiti. LJUBAV ZA LJUBAV!</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Marljive ženice iz <emphasis>“Udruge za terapeutske vještine Koprivnica”</emphasis> dale su si fakat truda i dale recepte za nekolko sjajnih jela koji naprosto vabiju čoveka da to sve sproba. Baš ovo proljetno vreme koje je pred nama bu v netaknutoj prirodi jako puno mladih koprivi kakti pravoj namirnici za sprobati barem dio tih recepti. Kaj je mene zainteresiralo? Evo par jela koja bi mogla biti prava delicija:</para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Pljeskavice od piletine; s dodatkom kopriva,</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pametne palačinke uz dodatak svinjskog mozga,</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Zapečeni grah s koprivama,</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Zapečene rolice od mlinaca,</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pogača s koprivama,</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Okruglice od kruha i kopriva,</emphasis></para></listitem><listitem><para>...i još puno toga. Na sve to dodajte malo mašte i dobre volje i rešili bute nekolko pravih gastronomslih jela ovoga prolječa. Žal mi je da se autorice nisu potpisale pod receptima.</para></listitem></itemizedlist><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">“Neuništiva blagodat koprive”</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovu je knjigicu objavila ista udruga 2008., no ovaj sam put mogel otkriti i prave autorice sadržaja i recepti pojedinih jela. Meni je bilo intresantno kaj je  uvodni tekst napisala kolegica <emphasis>Majda Pavić</emphasis>, nekadašnji Podravkin stručnjak, koja se bavila i ljekovitim biljem. Citirat ču njezinu uvodnu rečenicu: <emphasis>“Kopriva raste kao svakom poznat neželjen korov, gotovo po cijelom svijetu. Nalazimo je uz putove, oko naselja, uz ceste, po vlažnim šumama, po vrtovima i zapuštenim mjestima”.</emphasis> To če reči da imamo tu oko sebe na dohvat ruke jednu interesantnu namirnicu a k tome još i zabadaf. Ipak smo mi Podravci i znamo kak koristiti plodove prirode.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kaj sve nude autorice v toj korisnoj i poučnoj knjigici? Svaki dio knjigice ima ime autorice i skupni naslov za svoje recepte. Evo ovak:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Božica Sitar</emphasis> je ponudila <emphasis>“Jela dobrodošlice”:</emphasis></para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Koprivini klipiči</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Osmice s koprivom</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pogačice sa sirom i koprivom</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Zeleno brdo</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Zeleni croisants</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Slavica Čulić</emphasis> je dala naslov <emphasis>“Slavimo s koprivom</emphasis>”:</para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Kolač od kokosa</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Namaz od leće</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Pizza party</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Prutići od sezama</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Koktel raspoloženja</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Kolač s brusnicom</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Vesna Katar</emphasis> dodaje <emphasis>“Slano-slatki zalogaji s koprivom”:</emphasis></para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Valjčeki od batata i koprive</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Šarena rolada s povrćem i koprivom</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Blagdanska zlevanka</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Ploškice</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Reberinska štruca</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Elizabeta Herceg</emphasis> je predložila <emphasis>“Kopriva na blagdanskom stolu”:</emphasis></para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Koprivvčići</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Školjke</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Domaća koprivnjača</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Mačji pogled</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Za kraj je <emphasis>Eva Aleksovski</emphasis> skromno dodala <emphasis>Bakinu pitu</emphasis>.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I sad ti odoli. Rekli bi ljudi <emphasis>“korak po korak”.</emphasis> Prvo bum ovih dana v goricama i v šumarku prek puta  poiskal mlade koprive a onda predložil Đuri da udružimo snage i podelimo zaduženja: <emphasis>ona nekaj od slatkoga a ja nekaj od slanoga</emphasis>. Bum vas izvestil kak je to sve skup ispalo. Nekakva iskustva več imamo al sad moramo malo proširiti i obogatiti naš jelovnik z koprivama.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Velki svetek: Josipovo</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovaj velki svetek je jako važan za sve one koji nose to lepo ime. Nadam se da su jučer svoj imendan svi Josipi lepo proslavili. Vu vremenima naše mladosti to je bilo jako često domače ime, onda se malo povleklo pod navalom modernih imena, al mi se čini da je pak došlo pomalo v modu. Z imena Josip morete napraviti sve moguče varijante i navek lepo zvuče. Kaj nije lepo dok imate pajdaša kojega zovete <emphasis>Joso,</emphasis> <emphasis>Joško ili Pepi?</emphasis> Verojatno znate da je Josip i zaštitnik Hrvata kaj je još jedan razlog da ga proslavimo na malo svečaniji način. Još 1687. leta Hrvatski sabor je proglasil <emphasis>Sv. Josipa</emphasis> <emphasis>zaštitnikom Hrvatskog kraljevstva</emphasis>, onda se to malo zanemarilo da bi  biskupi 1972. potvrdili da je ta odluka još navek na snagi. To moramo poštivati. Za nas vinogradare je pak Josipovo jako važan datum kaj se tiče važnih proljetnih radova. Svaki pošteni vinogradar, čak i takav kak sam ja, mora znati da je to nekak zadnji rok do kad se moraju obrezati gorice. Sledi vezanje, košnja trave i slični posli. Počel je naravno i onaj nezaobilazni proljetni umor kojega mi stareša gospoda posebno osečamo. Sve v svemu v goricama su počeli ozbiljni radovi i tak bu nekak sve do Martinja.</para><pio:image id="46ed0b0a-c322-11ed-9768-faddce558aa2" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Đuro me je vlovila v momentu dok završavam rezanje brajde. </emphasis></emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Krem juha od povrča</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pileča jetrica na saft, hajdinska kaša</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>A kaj da vam velim? Lisnato od jučer!</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Jedna Podravkina z vrečice</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečeni krumpir na ploške z nekolko šniti špeka, šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovo je po Janovoj naruđbi</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Filana paprika na dalmatinski, pire; </emphasis>ovo na dalmatinski znači da ju delam zapraf vu šalši uz dodatak pisanoga špeka i domačih kobasi.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Fritule</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Prežgana juha z krutonima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Čurke/krvavice, restani krumpir, turšija; </emphasis>moram potrošiti stare zalihe<pio:linebreak/>Desert:<emphasis> Gemišt</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od zmrznutog osliča z povrčem</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kuhani oslič, slani krumpir z peršunom na putru</emphasis><pio:linebreak/>Desert<emphasis>: Čaša vina</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ak najdem mlade koprive bum sprobal ovo:</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Zapečene palačinke</emphasis>; z koprivama naravno<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša crne pive</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Juha od junečega repa z krpicama </emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kuhani rep, pire, koparsos</emphasis> <pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Štrukli sirom</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (618)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Navek prednost damama</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Z letima sam skupil fanj kazeta i CD-a z kojekakvom glazbom jer mi to čini baš pravo zadovoljstvo. Moja privatna diskoteka navek mi dobro dojde v trenutkima ako mi se ne dopada glazba na radiju. Dok sedim za PC-om posebno mi paše instrumentalna glazba no onak baš za dušu si denem neki CD z poznatim svetskim ili domačim pjevačicama. Samo da vam nabrojim neke legendarne:<emphasis>Ella Fitzerald, Natali Cole, Diana Krall, Catarina</emphasis> <emphasis>Valente</emphasis> i druge z tih stareših generacija. A domače? Ni tu ne odstupam od starije garde koje mi i danas izazovu emociju i još su navek na top 10 moje rangliste. Tu su dive kak je <emphasis>Gabi Novak, Radojka Šverko, Doris Dragović, Tereza</emphasis> ili pak neponovljiva <emphasis>Amira Medunjanin.</emphasis>  Milina ih je slušati.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Al da se malo osvrnem na ono kaj je nekak v tonu moje kolumne. Kaj je sa ženama v kuhinji?  Tu mislim da je ženama napravljena mala nepravda. Od kak je sveta i veka priču o kuhanju počinjemo z onim <emphasis>“kak su kuhale maše bake/mame”.</emphasis> Sigurno niste nigda, ili jako retko, čuli <emphasis>“kak su kuhali naši dedovi/tate.”</emphasis> Čuli ste ono <emphasis>“kak su jeli naši stari” </emphasis>kaj govori samo o gurmanluku a ne i o kuhanju. Z duge pak strane probajte malo razmisliti ko su to poznati<emphasis> “chefovi”? </emphasis>V devedeset  posto slučajeva to su muškardini i v stvarnosti i po medijima. No navek se pitam ko je te “chefove” vučil kuhati? Pred nekaj vremena sam čul jednu izjavu <emphasis>Tomice Špičeka</emphasis> da se on doma niti ne prima kuhače nego to prepušta svojoj ženi. Zna čovek ko je doma bolši kuhar. O tome ko je kuhal negda v mojoj familiji od navek se znalo. Moj stari nije dogural niti do kuhanja čaja a mleko bi mu sigurno skipelo. Kakva je stvar več letima v mojoj familiji to več znate odavno: stroga je podjela dužnosti. <emphasis>Ja kuham</emphasis> <emphasis>slana jela a Đuro priprema slatko</emphasis>. Tu vlada prava ravnopravnost.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Novosti v našem gradu</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovih sam dana prečital veliku novost v gastro ponudi našega grada: <emphasis>Koprivnica je dobila i</emphasis> <emphasis>vino od koprive</emphasis>. Bravo mi. Več pred dost let smo napravili od koprive <emphasis>pivu, gin, rakiju</emphasis>, <emphasis>čololadu i praline</emphasis> a sad imamo i dopunu v ponudi piča. Ko voli nek izvoli. Konačno mi smo Koprivnica i red je da nudimo baš tak nekaj. Moram priznati da sam jako znatiželjan i jedva čekam dok bum imal priliku probati to vino. Vele stručnjaki da se to vino lepo slaže <emphasis>z hladnim predjelima, šalatama, šparogama i sličnim delicijama</emphasis>. Nadam se da bumo uskoro mogli to probati i v našim koprivničkim restoranima. Da se delaju kojekakve fine papice od koprivi to ni nikakva tajna. Dok najdem mlade koprive v goricama znam i ja napraviti juhu ili sos od koprivi. Naravno da jako pazim da su te koprive jako ćiste i daleko od bilo kakvoga zagađenje. Fakat su jako ukusne a za koj dan im bu baš došlo vreme. Samo da još malo zatopli. </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I prije nego sam prečital novost o vinu od koprivi našel sam na svojoj “gastropolici” dve knjge na koje sam več odavno zaboravil: <emphasis>“Neuništiva blagodat koprive”</emphasis> i <emphasis>“Tajne</emphasis> <emphasis>koprivine kuhinje”.</emphasis> Kaj je najvažnije autorice tih knjiga su žene. O tome vam bum nekaj napisal drugom prilikom.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Vinari v akciji</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ima tome nekaj više od tjedan dana kad vidim da su naši vredni vinogradari z <emphasis>Udruge “Fran</emphasis> <emphasis>Galović”</emphasis> <emphasis>Starigrad</emphasis> imali svoju skupštinu. To mi je drago čuti i videti. Lepo vidim da se okupil popriličan broj naših vinogradara, vidim da ih je došel pozdraviti i naš gradonačelnik <emphasis>Mišel </emphasis>al me je nekaj zbunilo. Prečitam da je izvještaj i program rada podnesel stari Podravkaš <emphasis>Velimir Briški Brile</emphasis> a njemu ni traga ni v radnom predsedništvu ali ni v publiki. To ni prava i valjana skupština ak nema predsednika ni njegove slike. Posle sam doznal da je na taj dan bil sprečen. Srečom kaj imam pri ruki jednu frišku sliku z njim v ambijentu mojih gorici. Brile je baš naišel v moju klet dok sam z jednom mlađom ekipom delal mesariju. Nadam se da nebu srdil kaj sam ga del v ovaj tekst.</para><pio:image id="905c2f2a-bf1a-11ed-ae4f-8e047ae201e1" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Brile v poseti trudnim mesarima</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Da iskoristim priliku bum spomenul i reč dve o vinskim cestama v našem kraju. Znam da se o tome več dugo pripoveda al je do sad sve to ipak samo na lepim pričama i nekak još daleko od pravoga rezultata. Ak mene pitate to bi svakak trebalo napraviti jer uvjeta i razloga za tak nekaj sigurno imamo. Z dobrom kapljicom svakak bi jako do izražaja došla i naša tradicionalna podravska kuhinja koja je sigurno ravna bilokojoj regionalnoj kuhinji v Lepoj Našoj. I dok povežete sva ta naša sve kvalitetneša vina i naše delicije z koprivama, imali bumo ponudu kakvu samo poželeti morete.</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Povrtno-pileči ragu</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Najdite nekakvu napolitanku i poterajte z vodom</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Klipiči i moja pileča pašteta</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Sekeli gulaš; </emphasis>ovo je posebna naruđba za pajdaša  Davora i njegovu Pusi koji su ovih dana došli z Tanzanije.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Štrukli z jabukama</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Imam malu dilemu</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Glavno jelo: <emphasis>Sarma ze škrinje ili špek fileki?</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Tu paše i gemišti i pivica</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Kobasičja juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pečene friške kobasice, dinstano zelje</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Gemišt</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo:<emphasis> Ričet</emphasis>; najte štedeti na kožicama a malo suhoga mesa nebu škodilo; ovih sam dana ima za čuti da je jedna meni poznata žena napravila <emphasis>„nezaboravni ričet z povrčem ali bez kožica“.</emphasis> Ak mene pitate to nije ričet nego se to jelo mora nazvati nekak drukče.<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Morti čaša crne pive?</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Bela juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kraljevski rezanci</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Goveđa juha z leberknedlima i sitnim rezancima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Juneče rolice v saftu od povrča, luleki od kolko-tolko testa</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Lisnato z makom/orehima</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (617)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Čega se odreči?       </emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Negda v ranoj mladost ja sam, i ne misleči na korizmu, nekolko put posle napornoga vikenda pred mojom klapom znal izjaviti da <emphasis>“od pondelka krečem v novi život”. </emphasis>Brzo mi se to obilo v glavu. Kak su naporni vikendi zaredali nikak da krenem  novim putem pa mi je jedno vreme ostal nadimak <emphasis>“novi život”.</emphasis>Kak je to dugo trajalo teško mi je reč al da novi život traje več jedno duže vreme, i bez ikakvih korizmenih odricanja, to znaju svi oni koji su tu negde mojih leta al i oni puno mlajši. Odrekli smo se čist spontano puno toga jer nam je pogled na krsni list ili nekakav razgovor z obiteljskim doktorom odredil <emphasis>“novi život”.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Sečam se jednog mojega starešega prijatela velikoga gurmana kojemu se malo povisil cukor, doktor mu dal poveču listu kaj mora imati na jelovniku i žena mu se strogo toga pridržavala. I sad je bila frka. Kak je bil i poslovni čovek i lovac imal je sako malo priliku  pojesti kakav dobar zalogaj. Veli on meni:”<emphasis>Čuj. Ja to nebum dugo zdržal.Nisam ja zec da furt jedem one</emphasis> <emphasis>trave kaj mi žena skuha.</emphasis> <emphasis>Kroz tjedan se bum držal reda al v subotu idem v lov i kak da</emphasis> <emphasis>prepustim onoga milnoga paprikaša. Bar jemput tjedno moram nekaj pošteno pojesti”.</emphasis> Kak je dugo zdržal neznam al se nadam da je v dobrom zdravlju.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ruku na srce, četrdeset dana korizme baš i ni tak malo. Morate biti fakat pravi karakter da recimo odlučite malo češče preskočiti kakav fini falačec mesa ili posle dobroga obeda ne  popijete čašu vina. Kak imam videti v tom pogledu su popustili i crkveni oci a i doktori. Tak vernici mlajši od osamnajst i oni prek šezdet let više ne moraju postiti osim ak to nije njihova dobra volja. Iznimka su radnici koji delaju teže fizičke poslove i trudnice. Morete zamisliti radnika, recimo u građevini, da je cel dan samo na kruhu i vodi? Pitam se kaj je z ljudima kaj imaju ono baš kronične zdravstvene tegobe? Za njih moramo imati razumevanja obzirom da su več i po prirodi betega uskračeni koječega. Sečam se da su doktori i sami znali preporučiti kakav jači zalogaj pa i čašicu vina, rakijice pa čak i dobroga konjaka. Morti se bute setili da se baš ženama preporučuje štamprl dobre rakijice dnevno. Verojatno znate i zakaj?</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ovih sam dana naišel na neke ankete o odricanju. Tak je neki Pero rekel, onak v šali, da se bu odrekel posla.  E sad znam da se Pero verojatno šalil al priznajte da dobro zvuči. Morti on niti nema posla pa mu to nebu baš tak teško. Onda sam naišel na nekolko standardnih odricanja od <emphasis>cigareta, kave, slatkoga, mesa ili alkohola</emphasis>. No večina je pak rekla ono kaj mi se čini najpametneše: <emphasis>“Nebum se odrekla/odrekel ničega!”</emphasis> Jedna je pak ozbiljna dama rekla<emphasis>:”Ma kakvo odricanje. Odričemo se stalno!”</emphasis> Ima ona i praf. Sečam se jedne svoje kolegice koja se v korizmi odrekla cukora. Onda bi v kavu zasipala malo nekakvoga sladila a v žaru posla bi posegnula za kesicom cukora i to pojela onak usput. Ili jedna moja učenica, onak malo izraženih oblina, posle obilnoga obeda od predjela do deserta, iskala bi za kapučini diekala. To je posel. Imam takvih primera kolko vam srcu drago. </para><pio:image id="84ca4e44-b8df-11ed-8c86-c631db9ba15e" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"><emphasis>Tzv “kuruzna zlevanka specijal”.</emphasis> </emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">A kaj je z menom?</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ja se ne odričem takaj ničega makar sam se nekih stvari moral odreči. Zapraf sam se ja za navek <emphasis>“odrekel” </emphasis>nekih stvari koje drugi obožavaju. Ne konzumoiram: <emphasis>“debelu</emphasis> <emphasis>testeninu”</emphasis> svih mogučih fela: <emphasis>knedle, njoke, debele rezance, šiškerle, taškerle i slične delicije</emphasis>.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Odričem se <emphasis>čokolade</emphasis>.Nebum ju ni pogledal. Čak ni v kolačima. Znam da bu neko pomislil da sam čudak al to je tak. Ni kak dete nisam nigda posebno poželel čokoladu. Dok jedem zagrebačke šnite preljev od čokolade dam Đuri. Jedem svakakvo voče al se odričem <emphasis>kokosa i ananasa</emphasis>. Velka mi je frka ak dojdemo nekam v goste a ponosna domačica ponudi baš takve kolačiče z kokosom.V takvim slučajevima opreza radi kolača preskačem. Oprez je majka mudrosti. Ak je pak servirana vočna šalata z ananasom to zbiram i pak to završi kod Đure.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Dobra je stvar v korizmi kaj postoji <emphasis>post i nemrs</emphasis>. Post predviđa suzdržavanje od obilnoga jela i piča, posebno od nekakvih krmečih delicija. Probajte zamisliti nekojega Podravca ili Slavonca da tolko vremena zdrži bez mesa. Nebu išlo. Nemrs pak predviđa samo konzumiranje jela bez mesa.Tu bi se još čovek snašel z povrčem i ribom i naravno mlečnim proizvodima.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ima jedna istinita anegdota o moja dva stareša pajdaša. Zarekli su se da <emphasis>v korizmi nebuju v</emphasis> <emphasis>Koprivnici okusili ni kapi alkohola</emphasis>. Kad za par dana ih sretnem a oni natočeni do kraja.                                       Kaj niste zdržali?</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Jesmo al nisi dobro zapamtil. Rekli smo da nebumo okusili ni kapi v Koprivnici. Danas smo otišli z vlakom v Mađarsku, okrepili se i vrnuli se v Koprivnicu. Reč smo održali.                  </emphasis>Bravo dečki. To je karakter.                                                                                                                                                 I sad ti budi pametan i napravi tjedni jelovnika bez mrsa. Bum pokušal tek tolko da testiram svoje stare navike. Tjedan dana bum zdržal. A vi?</para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Bela juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Domači rezanci z makom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Znate več: kolači od jučer</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Prežgana juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Slani štrukli sirom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pržene srdelice, krumpir šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Lagani gemišt</emphasis><pio:linebreak/><emphasis>Znam da je danas Dan žena al muškarcima danas prepuštam da naprave nekaj lepo za svoje bolše polovice.</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Špinat, pohani kruh, jajca na oko</emphasis><pio:linebreak/>Desert:<emphasis>Velika čaša vode z pipe</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Predjelo: <emphasis>Riblja pašteta od jedne konzerve na tostu</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Krem juha od graha z makaronima</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Sok</emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota          </emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Lepinjice iliti languši</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kiselo mleko/jogurt </emphasis></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Danas nek bu iznimka</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha: <emphasis>Lagana pileča juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pileči file z povrčem</emphasis><pio:linebreak/>Desert: Tzv<emphasis> “kuruzna zlevaka specijal”; </emphasis>ako je neko zainteresiran morem posleti i recepta.</para>

A kaj da danas kuham? (616)

A kaj da danas kuham (616)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">“Fašnik” pri Ataču</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Več smo se priviknuli da pri <emphasis>Ataču</emphasis> nemre ništ biti normalno, navek zmisli nekaj novo i drukčeše pa je i ovaj put bil dosledan. Javil nam se Zagreba dobrih sedam dana prije fašnika i predložil da dojdemo k njemu na krafle i kuhano vino. I kaj sad? <emphasis>Fašnik prije</emphasis> <emphasis>fašnika!</emphasis> Nek i bu tak jer nemremo baš preveč birati. Dok Atač zove ta se prilika ne propušta. Skupilo nas se nekolko z naše stare klape da se malo spripovedamo, razmenimo koji trač ako ga ima i, kak bi to rekel naš pajdaš <emphasis>Gino</emphasis>, da se malo družimo. Naravno da se tjedan dana prije fašnika nismo zamaškarali jer to valda ovak ozbiljnoj gospodi više ni ne paše. Ruku na srce ja se do sad još nisam nigda v životu zamaškaral. Bilo je i negda prilika za tak nekaj al sam i kak dete to navek izbegaval. Znam da neki ljudi živiju za tih nekolko dana da buju <emphasis>“neko drugi”</emphasis>. Jednom sam prilikom v živo videl ljude i decu na karnevalu v Opatiji koji su fakat uživali v nepreglednoj povorki kojekakvih likova.  </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Atač nas je lepo dočekal v njegovom prostranom dnevnom boravku z vatrom v otvorenom kaminu kaj navek daje posebni ugođaj. Na stolu jedan mali švedsk stol, kaj če reči od svega pomalo, a <emphasis>“glavmo jelo”</emphasis> su naravno bili lepi z pekmezom filani krafli. Saka čast. Z tim navek paše šalica kuhanoga vina a posle toga slede priče o koječemu po onome modelu:<emphasis>”Se ti sečaš dok smo prije trist let...”. </emphasis>Naravno da se sečam al je pitanje Atač jel se ti sečaš? Naime kaj. Več dugo čekam da mi Atač najde jednu sliku z naše rane mladosti i sad sam se konačno dočepal te slike. Doduše trebalo je tu biti puno interesantnih fotosa koji su pravi dokument jednog vremena al je i ovo kaj smo našli jako interesantno. Pronašel sam sliku jedne dječje predstave <emphasis>“Čarobne papučice”</emphasis> koja se odigrala 1956-toga leta a režirala ju je naša poznata Koprivničanka, moja razrednica <emphasis>Božena Loborec.</emphasis>  No kak bilo da bilo, znate kak je to več pri nama ozbiljnim ljudima, prisetili smo se koječega a najčešče je bilo ono:”<emphasis>Ko je to na ovoj sliki?, Kad je to bilo?”, „Ko je ta/taj drugi z desne strane”...</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kak pri Ataču doma več dugo nismo bili nekakvom takvom prigodom, nekak sam imal osečaj da je red donesti mu nekakvoga <emphasis>“poklona”.</emphasis>  I setil sam se: Bum mu donesel <emphasis>“frišku</emphasis> <emphasis>figu”. </emphasis>Imal sam baš doma jednu frišku dalmatinsku. Nadam se da Podravci znaju kaj je “figa”? Ak neznate poglečte sliku ili se raspitajte kod svojih stareših kaj je figa.</para><pio:image id="20056ae6-b373-11ed-ae19-a662b9ec6a2a" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Čim je Atač razmotal poklona mam ga je pojel</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>I kaj da vam velim? Naš fašnik prije fašnika je uspel i bez maski. Lepo smo se pospominjali, prizalogajili od svega pomalo i proveli dve-tri vure v ugodnom pajdaškom razgovoru.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>No zato su se zamaškarala naša najmlajša vnuka <emphasis>Tia</emphasis>. To njoj i paše. Deca, naročito curice, naprosto v tome uživaju.</para><pio:image id="3c4dd2b0-b373-11ed-ba05-bee4e7842074" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color">Tia i njezin ovoletnji kostim</emphasis></emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Mislite morti da mi doma nismo pak pekli krafle? Jesmo i to na velko. Đuro je udružila snage ze svojom sestrom <emphasis>Violetom</emphasis> i napravile su krafle za celu familiju. </para><pio:image id="2e1896b2-b373-11ed-a64b-a662b9ec6a2a" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><para><emphasis role="has-inline-color has-cyan-bluish-gray-color"><emphasis>Ovi ostanjki od krafli su za mene posebna delicija</emphasis> </emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">“Šokantna” objava</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Baš na sam fašnik surfan vam ja po internetu i najdem ovakav naslov<emphasis>:”10 specijaliteta</emphasis> <emphasis>Jugoslavije- izbirljivci to nebi jeli ni za lijek”.</emphasis>Pomislil sam več na nekakvo strašno <emphasis>“otkriče”,</emphasis> na stvari kojih smo se negda <emphasis>“grozili”,</emphasis> nekaj prestrašno, jela koja su začinjena <emphasis>“bratstvom i jedinstvom”i sl...</emphasis>. Ni govora. Dal sam si truda da to malo bolje i pažljivije proučim. Kad ono vidim da je autor/autorica jako, baš jako promašil/a metu. Nekak bi prije rekel da je čovek prepisal jela z nekakve hrvatske kuharice po receptima svoje mame ili bake.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ta “šokantna lista” vam počinje z <emphasis>“hladnetinom”</emphasis>  o kojoj sam pisal pred nepunih mesec dana a po našim kuharicama imate bezbroj uputa z <emphasis>“pravim receptima”</emphasis> ze svih krajeva Lepe Naše.  Ak se malo potrudite našli bute i ovakve nazive: <emphasis>sulc, pača, drhtalica</emphasis> ili kaj bi naši istočni susedi rekli <emphasis>pihtija ili aspik.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Onda malo dalje najdem <emphasis>“pohani kruh”</emphasis> i naravno da se začudim da se to našlo na toj listi.  Evo baš smo Đuro i ja pred par dana imali za obed <emphasis>“raštiku ala špinat z pohanim kruhom</emphasis> <emphasis>i jajcima na oko</emphasis>. Letima smo na godišnjem bar dva-tri put tjedno jeli za doručak pohani kruh. Naravno z nekakvim konkretnim dodatkima.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Onda na top 10 listi najdu <emphasis>“pluča na kiselo”.</emphasis> Mi bi doduše rekli <emphasis>“plučeca na kiselo”</emphasis> iliti <emphasis>“pajšlec na kiselo</emphasis>”. Probajte moje dečke z klape deti pred izbor:  <emphasis>bečki šnicl ili pajšlec na</emphasis> <emphasis>kiselo?</emphasis> Pri njima sigurno nema dileme. Tu moram nekaj pojasniti. Pajšlec je malo bolši materijal jer osim plučeca podrazumeva još i krmeče srce i jezika. Da bi si danas mogli tak nekaj skuhati morate imati nekavu vezu pri mesaru ili kupiti celoga živoga odojka/janjca pa da vam ostale pajšlec. Verujte da bi ja to rado i češče pojel da nema jednog objektivnog problema:<emphasis>gihta!</emphasis> Ako patite od toga zla plučica/pajšleca nesmete ni pogledati.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Mogel bi se kladiti da je <emphasis>“pohani svinjski mozak”</emphasis> još navek na jelovniku nekih finih zagrebačkih restorana. Bila je to od navek delicija za gospodu i fino nepce. Pak morate iskati vezu pri mesaru.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kakti čudo od delicije navodi se <emphasis>“žumanjak sa šečerom”</emphasis>. Da bi to konzumirali morali ste biti malo bolje stoječa familija ili mamin mezimac jer ni bilo tolko jajci kak danas. Doduše danas je to skupo obzirom na cenu jajci. Sečam se da je to jedan prijatelj dobival v posebnim prilikama ali v ovoj kombinaciji: <emphasis>celo jajce, šečer i prošek</emphasis>. Priznajte da dobro zvuči i prava je kalorijska bomba.</para><para>Na listi su se našla i jela kak su <emphasis>mahune, fileki, zelje ze suhim mesom i kruh i mast</emphasis>,  koja su i dandanas na našim jelovnikima. Kaj se tiče ovoga zadnjega, ja v natrag nekolko meseci sve češče za večeru skombiniram <emphasis>kruh i mast z malo soli i crvene paprike</emphasis>. Ak pak imate mast od nekakvoga pečenja i dodate malo češnjaka, imate jako bogatu i finu večeru. A znate kaj posle toga paše? Kiselo mleko, jogurt  ili kefir. Razmislite malo i probajte.   <pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Kisela juha od pilečih želučeki</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Verojatni imate šaumrole od jučer</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Čušpajz od poriluka, suho meso</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Puding od čokolade</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para>Juha:<emphasis>Paradajzova juha z noklecima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Krmenadli na naglo, pomfrit, turšija</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Voče</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para>Juha: jedna <emphasis>Podravkina z vrečice</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pileči rižoto, cikla</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Nekakav sok</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para>Juha: <emphasis>Krem juha od mešanih semenki i mrkve</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Faširanci, dinstani grah, zelena šalata</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Čaša vina</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Raštika ala špinat, pohani kruh, jajca na oko</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Tu more pasati i obična zdena voda</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha:  <emphasis>Janječa juha z grisknedlima</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Kuhana janjetina, puno povrča z juhe</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis> Punčkifliči, kapučino</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (615)

<heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Jela varaždinskoga kraja</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Izdavač je v uvodu ovo zapisal: <emphasis>O prehrambenim artiklima, živežnim namirnicama, o stoci i stočnom fondu s kojim je Varaždinac raspolagao za podmirenje vlastitih potreba, pa čak ih i prodavao, postoji pisana arhivska građa još iz XII stoljeća, a u zapisima Ceha mesara u Varaždinu iz 1589-1708. nalazimo podatke  o jelima iz XVI. i XII. stoljeća. No, nažalost, gotovo da i nema etnografskih zapisa o prehrani u ovom području novijeg datuma...međutim, stari načini pripremanja hrane napušteni su usporedno s nestajanjem krušnih peći i kotlova, a i drugog pribora koji je nekad služio za pripremu jela....</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>...Klasična kuhinja varaždinskog kraja temelji se na nekoliko osnovnih sastojaka od kojih su se najčešće za pripremu jela upotrebljavali žitno i kukuruzno brašno za pripremu čuvenih varaždinskih klipiča, štrukli i zlevanke, a s hajdinskom kašom nadijevale race i guske. Upravo taj jednostavan sastojak-brašno- ponukalo je domaćice  da se dovijaju maštom i svojom kulinarskom vještinom pripreme mlince ili štrukle koji su danas čuveni u svijetu kao specijalitet ovog kraja.To nas je ponukalo da u suradnji s Prehrambenom industrijom “Podravka” pripremimo zbirku recepata takvih jela koja će omogućiti dalje njegovanje tradicionalne prehrane ovoga kraja; to su jela nalik jelima naših djedova, ali koja brzo i jednostavno može i danas pripremiti svaka donaćica, a mogu se također uvrstiti i u ugostiteljsku ponudu.</emphasis></para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Kak morete videti z gornjega teksta pred trideset i pet let su ljudi v našem kajkavskom kraju počeli ozbiljno razmišljati o tome <emphasis>“kak su jeli naši stari”</emphasis> a danas bi se moglo reči da je to zapraf več nekakav standard kuhanja v svim krajevima Lepe Naše. Svugde se ističe ono <emphasis>“domače”</emphasis> makar mi se čini da nas znaju tu i tam malo i <emphasis>“varati”</emphasis> jer kumice se znaju snabdjevati na zelenoj tržnici z <emphasis>“domačim”</emphasis> vočem i povrčem koje je nabavljeno z Grčke ili Španjolske. Ja sam najosjetljiveši na <emphasis>“domače piceke z Poljske ili domaču krmetinu z</emphasis> <emphasis>Danske”</emphasis>. Kaj se tiče piceki veran sam mojoj kumici z Gole ili mojem mesaru Tomeku koj nabavlja krmetinu i neke proizvode baš z varaždinskoga kraja. Je da je koj cent skupleše al bar znam kaj jedemo. </para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ova vam je knjižica stala na svega pedesetak stranica i ovak je posložena:</para><itemizedlist><listitem><para><emphasis>Hladna mesna jela</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Juhe</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Mesna jela</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Umaci, prilozi, variva</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Salate</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Kolači i razna slatka i slana jela</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Jela danas-glavna jela</emphasis></para></listitem><listitem><para><emphasis>Jela dana-kolači.</emphasis></para></listitem></itemizedlist><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Da imaju sličnosti ova varaždinska jela z našim koprivničkim to se nekak podrazumeva. Skoro smo prvi susedi na samo četrdeset i dva (42) kilometra, kajkavci smo i od navek smo bili v jako dobrim odnosima. Našel sam osim puno sličnosti i pokoju razliku v kojekakvim domačim jelima. Verojatno ste primetili da često imam na jelovniku <emphasis>„belu</emphasis> <emphasis>juhu“</emphasis> a među kolinskim proizvodima mi je delikatesa <emphasis>prezvuršt</emphasis>. Poglečte razlike između ta dva proizvoda.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Varaždinska bela juha</emphasis>: litra i pol vode, 1 dl kiseloga vrhnja,  3 dkg kuruznoga brašna, 1 žlica Vegete i sol. Kakti dodatak je kuruzni kruh. (Vegeta je verojatno mali ustupak investitoru).</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Moja bela juha</emphasis>: Voda od kuhane domače testenine (količina ovisi o količini testa), vrhnje po mojoj proceni, Vegeta ili mesna kocka, malo slatke/ljute paprike. V juhu zakuham kašicu ili sitne rezance.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Nekak mi se čini da bi to ispale dve različite <emphasis>„bele juhe“</emphasis>. Varaždinska bi bila malo više „žuta“ a moja malo više „crvena“.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Varaždinski prezvuršt</emphasis>: svježe svinjsko meso (?!), svinjska glava, svinjska uha, svinjski jezik, luk (?!), sol, mljeveni papar, mljevena paprika, lovorov list (?!). (*Napomena:ovi upitniki i uskličniki pokazuju moje čuđenje da takve namirnice idu v takav proizvod).</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation><emphasis>Koprivnički prezvuršt</emphasis>: svinjski jeziki, svinjska srca, mesnati dio svinjske glave, puno svinjskih kožica, sol, crvena ljuta paprika, po potrebi juha v kojoj se kuhal materijal.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Ne navodim količine jer sve zavisi o tome za koga delate i kakve su želje investitora. Ono kaj mora biti v prezvurštu su <emphasis>kožice </emphasis>koje daju najviše potrebne želatine za kompaktnost proizvoda.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Pri Varaždincima sam našel jedno pri nama več nekak zaboravljeno jelo kojega se još dobro sečam z mojega detinjstva. Oni su to nazvali <emphasis>“krumperova štruca”,</emphasis> kaj me podseča na <emphasis>“krumpirove šnicle”</emphasis> koje je negda pripremala moja mama. O čemu se dela nije nekakva tajna. Mesto mesa denete kuhanoga krumpira i dobro začinite. Danas bi to mogel biti jedan fini prilog kojega zovu “popečci od krumpira” i pašu z kojekavim finim umakima. To podseča i na <emphasis>“štefani pečenje”</emphasis> koje tu i tam pripremam jer to jako voli Jan.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Našel sam i <emphasis>“grahove žgance”</emphasis> kaj se fakat ne dela pri nama v Podravini ali sam ovih dana odlučil napraviti <emphasis>namaz/paštetu od graha</emphasis> kaj je odlično predjelo.</para><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Među kolačima sam našel baš bogatu ponudu štrukli i sličnih delicija. Varaždinski <emphasis>klipiči</emphasis> su opče poznata i priznata delicija a zanimljiva je i <emphasis>krumpirova zlevka</emphasis>. Među štruklima sam našel ovo: <emphasis>štrukli zeljem</emphasis> (moja ih je mama zvala paprenjaki), <emphasis>zagorski štrukli</emphasis> (danas priznati hrvatski proizvod), <emphasis>štrukli od tikve, tikvenjak, štrukli od repe, štrukli od repe i</emphasis> <emphasis>čvarki, kašnjača...</emphasis> Tu moram nekaj dodati. Meni su od navek bili najbolši naši štrukli z tikvom i makom, najbolši štrukli na svetu a ovi varaždinski se delaju z tikvom i sirom kaj meni baš ne paše. Kašnjača se pak pri nama zovu štrukli z hajdinom ili samo <emphasis>kašnjaki</emphasis>. To se v Podravini jelo samo na post kak je Badnjak ili Velki petek. Kak se delaju z hajdinom i koščičnim uljem moram priznati da su baš <emphasis>“teški i zasitni”.</emphasis> Sve v svemu <emphasis>“Jela varaždinskoga kraja”</emphasis> su interesantna knjižica i dandanas.</para><pio:image id="fc57d634-add1-11ed-a0bc-72d3dae5fe35" variation="80b052c2-a425-11e9-aa8b-428d8064809a"/><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Pondelek</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Pileča jetrica na saft, kuruzni žganci</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kompot od breskvi</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Tork/Fašnik</emphasis></heading2><para>Juha: <emphasis>Kobasičja juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Francuski krumpir, turšija</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Naravno da buju krafli u večim količinama</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Sreda</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Musaka od kiseloga zelja, slani krumpir</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Pita od jabuki</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Četrtek</emphasis></heading2><para>Juha:<emphasis>Prežgana juha</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Rižoto od krmetine, cikla</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Morti čaša pive?</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Petek</emphasis></heading2><para>Juha/Glavno jelo: <emphasis>Grah z repom i suhim mesom</emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Pogačice z čvarkima, gemišt</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Subota</emphasis></heading2><para>Juha: <emphasis>Juha od svinjskih kosti z leberknedlima;</emphasis> <pio:linebreak/><emphasis>Glavno jelo: <emphasis>Čurke/krvavice, restani krumpir; podinstajte i malo kiseloga zelje</emphasis></emphasis><pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Kaj drugi nego opet gemišt</emphasis><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation></para><heading2><emphasis role="has-inline-color has-vivid-red-color">Nedela</emphasis></heading2><para><pio:presentation><typography drop-cap="false"/></pio:presentation>Juha:  <emphasis>Anjgemahtec</emphasis><pio:linebreak/>Glavno jelo: <emphasis>Pohana piletina, rizibizi</emphasis>, šalata ako vam paše<pio:linebreak/>Desert: <emphasis>Šaumrole</emphasis></para>

A kaj da danas kuham? (629)

A kaj da danas kuham? (628)

A kaj da danas kuham? (628)

A kaj da danas kuham? (628)

A kaj da danas kuham? (627)

A kaj da danas kuham? (627)

A kaj da danas kuham (627)

A kaj da danas kuham? (626)

A kaj da danas kuham? (626)

A kaj da danas kuham? (625)

A kaj da danas kuham? (625)

A kaj da danas kuham? (624)

A kaj da danas kuham? (623)

A kaj da danas kuham? (623)

A kaj da danas kuham? (622)

A kaj da danas kuham (622)

A kaj da danas kuham? (621)

A kaj da danas kuham (621)

A kaj da danas kuham? (620)

A kaj da danas kuham? (620)

A kaj da danas kuham? (619)

A kaj da danas kuham? (618)

A kaj da danas kuham? (618)

A kaj da danas kuham? (617)

A kaj da danas kuham? (617)

A kaj da danas kuham? (616)

A kaj da danas kuham (616)

A kaj da danas kuham? (615)

A kaj da danas kuham? (614)

A kaj da danas kuham? (614)

Težina pripreme

Grupa jela

Način pripreme