Tako ja nakon mora skidam ona dva, tri sladoleda viška...

Nemojte me krivo shvatiti. Nije da ja uživam u tome. Nisam ja kriva što kad ne jedem mogu skuhati tri jela niskog GI za sebe i još nekoliko vrsta kolača i kruha i neku kremu... i... hoće li netko kakao da mu skuham? Nije mi teško. Dakle jedan s čilijem, jedan s cimetom... kakav ti hoćeš? Pa nije mi teško niti da je jedan na mlijeku drugi na vrhnju.

Četvero nas je u stanu, dakle ostao je još jedan. Frendica neće? Jesi sigurna? Hoćeš da ti napravim jaje? Hoćeš samo bjelanjak?!

I sami su si krivi. Kupe šljive. Onda te šljive tamo šljive u košari te polako umiru. Pa shvatim - ako ih nekako ne pripremim neće se pojesti. Počnem vadit koštice. Koštica u smeće, šljiva u tavu; koštica u smeće, šljiva u tavu... Mislim si, ja trebam niski GI, oni će mi se pridružit, napraviti ću ja neki kompot s malo vode, onako nešto polu kremasto, samo šljive, ni šećer neću staviti... samo da se pojedu.  E, Lara... a možda ne bi bilo loše da složiš neki obrok od tih šljiva, onako slatki. Frend uvodi ideje. A ja se, naravno, upecam na udicu, jer ja ne jedem, pa drugi moraju umjesto mene.

Što ima doma? Daj mi očisti jedan grozd grožđa još za u to... kad već radim. 3 jaja, 4 žlice šećera, 6 žlica brašna... pre gusto. Pečnica na 180? Deci vrhnja za šlag, bolje. Malo ulja u tortjeru, malo u kolač. Pecilni prašak... otvorena vrečica? Koliko fali? Ma, nije puno (nemam pojma koliko). Lijepo izgleda. U tortjeru, voće na to, sve u pečnicu... tajmer na 25 minuta.

Izvadim iz tortjere... dok nitko ne gleda (ako vide neće se ohladit, a onda imaš opekotine probavnog sustava).

Joj, je ono gotovo? Da je. Reže na trečine. Frend je stvar narezao na trečine!!! Jedna njemu, jedna njegovoj curi i jedna mom dečku. Dok je on jeo svoju trečinu cura si je odrezala šnitu. Onda je pojeo i nezin ostatak. A onda je i moj dečko (u 2 puta) pojeo svoju trečinu.

To je obrok, a ne kolač!!!

Onda sam ja kriva.