Ledena doba

Mnoge su članice pitale za mene što me nije bilo 11 dana na Coolinariki...što inaće ne može da se desi, zato sam odlučila da napišem ovaj članak i objasnim što se je kod nas dogodilo.

Naime, u petak 31.01.2014 je kod nas pao sneg i ništa strašno...pada svake godine...kod nas je to normalno...prošle godine smo ga imali 3 meseca, čak i do 80 cm je bio visok.Čak sam i sliku postavila da se vidi koliko ga je bilo. Ali.........

Sledećeg dana ...nešto se dogodilo u atmosveri na nebu....i kažu da zaradi razlike u temperaturi...gore toplo a na zemlji -3 stepeni nastale neke atmosverske promene i pala je ledena kiša...padala je dan i noč i toliko je napadala da je bilo zaleđeno sve živo...krovove...zidove,ograde,ceste, drveće je bilo kao ledene skulpture, auta su bile kao sa ledenim oklopom debelim 5 cm.

 Od težine leda na drveću....nije moglo drveće da podnese toliku težinu i drveće je počelo da se lomi....lomile su se cele krošnje, grane, polomljeno je bilo u našu okolinu i u gradu Postojna svo moguće drveće....ništa nije ostalo, videle su se samo stabla i polupolomljena drveta.Navečer pošto je bilo sve tiho....čule su se samo Krccccccc....kraššššš.....ciiiiijuuu....strašne su to bile zvukove..baš jezive kao u hororu.Onda su grane popadale na dalekovodima i kablovima električnim vodovima i Kvrccccc.....nestalo je struje u 50.000 domačinstava i nastao je Električni MRK !!!

A kad nestane struje onda nestane i vode, kod nas samo 3 dana je nije bilo jer su vatrogasci doneli agregat i usposobili da imamo vode.Onda nije bilo telefona ni stacionarnih i ni mobilne mreže.A kad nema struje nema ni grijanje...večina su se grijali na parno grijanje i ako nemaš drugo grejno telo onda si nastradao i smrznut ćeš se. Mi smo srećom imali 2m3 drva za rezervu i kaminsku peč tako da smo imali grijanje i hranu ( koju ja stalno skladiram....a suprug stalno se buni kako ja sve previše kupujem bez potrebe)...eto ti ga sada kako je sve bilo upotrebno i dobro nam je došlo.

 Nisu radile ni trgovine,benziske stanice,ambulante,.....ništa...sve je bilo...zaustavljeno....bio si odrezan od sveta...ništa nisi mogao pomoći....nisi nikud mogao da ideš prva 3 dana..jer su ceste bile pokrivene granama i popadalog drveća.....vlakove i železnica nije radila....šine bile su zaleđene i pune popadalog drveća...za koje sve je bilo potrebno vremena da se odstrani.Organizovali su se 30.000 redovnih i prostovoljnih vatrogasaca, 5000 civilne zaštite i vojska i policija.Radile su danonoćno 10 dana i jedva su uspevali da sve poprave i odstrane jer je još povrh svega vreme bilo loše, padao je još i sneg,kiša....duvao vjetar 70 km. na sat u zadnja 3 dana i bili su crknuti i umorni....nisu mogli više da izdrže.Desila se je nažalost i nesreća....poginuo je mladi električar 20 godina i jedan 40 godišnjak ugušio se od plinova od sopstvenog agregata za struju.

 Na pomoć su nam došli iz Austrije čija su broj vatrogasna vozila bila u dužini 10 km...donosile su nam agregate za struju.Priskočile su na pomoč i druge članice evropske unije sa dodatnim ljudskim snagama.Od svih 6-7 gradova sa okolinom koje su bile oštećene...najviše je stradala Postojna...koja je sada kada uđeš kao Hirošima.....svo drveće uništeno,polomljeno,popadano....i sva okolna šuma uništena. Civilna zaštita je u sportskim salama u školama organizirala grijanje, i pozivala sve koje nisu u mogućnosti da kuhaju i nemaju grijanje da dođu na topao obrok ,mogli su i da prespavaju tamo na toplom, delili su i pakete hrane,svijeće i nudili pranje veša i tuširanje.

Isto tako su vatrogasci išli po kućama gde su stariji ljudi i nosili im topao obrok i obezbedili im zdravstvenu pomoć koja je vojska objezbedila i nudila u pokretnom kombiju.

 Ja sam bila svo vreme kao na iglama ( nije mi bilo ništa loše ali ipak kad znaš kakvo je stanje napolju )....nisam mogla noću da spavam, nisam jela....stegao mi se želudac...kao neka blokada, sa jedne strane je dobro he he, smršala sam 4,5 kila....a sa druge strane izdržati sve to......, čak sam i supruga svaki dan maltretirala i dosađivala da ne mogu više i da ću poludjeti...svaki dan spominjala moju Coolinariku i moje cure iz grupe "Početnici u kuhanju"...da sam i njega iznervirala i on je postao dosadan i stalno govorio....jaaaao šta si dosadna sa tom tvojom coolinarikom...kao da je propast sveta hahahahhaahhaa.Kad se je vratila zadnja 3 dana mobilna mreža...to je bilo kao dobitak na lutriji....barem nešto da imamo.

Šta ćemo kad nismo naviknuti da živimo u praistorisku dobu...kad nema ništa ( možda zvući snobovski...ali živimo u 21 vek i navikli smo na sve mogućnosti, interneta,TV,telefonije...prevoza..bez kojih danas ne može funkcionirati totalno ništa...jednostavno se bez njih ne može živeti ni disati ni raditi i gotovo.Možda izdržiš nekih 10 dana kao ja ali više....teško bogami .

 Kad je došla struja odjednom.....sa sinom smo toliko skočili i počeli vikati i plesati i skakati po dnevnoj sobi.....odmah sam pozvala prijateljicu Kristinu da čujem utiske....kad ono oni plešu kolo oko stola a a njen muž zvižduće i daje im takta.....pala sam od smeha što sve veselja i radosti može da uradi dolazak struje hahahahahaha.

 Hvala svim članicama i članovima Coolinarike koje su se brinule za mene što me nema tako dugo vremena i pitali stalno za mene i davali podršku svo vreme dok me nije bilo....hvala vam od ❤️

 Sad idemo u nove pobede i kreiranju novih recepata i druženju na ovim stranicama koja nam je kao glavna majka i veza među nama....pozdravljam vas sve 🙂