Dolazak druge bebačice nas je veselio, veliku seku pogotovo... Ali.....
Prvo moram reći svim onim ženama koje su me ohrabrivale kad sam bila jadna zbog toga što ne osjećam ništa posebno u drugoj trudnoći, da istina je, moja ljubav se umnožila čim sam u rađaoni vidjela to malo biće kmečavo 😁 Da ste ju čuli, ko neka ptica krještalica je plakala 😁 Već su i u sobi žene znale koja je ona po kriještanju kad bi u jutro sestre s vaganja nosile bebe 😁
Bila sam malo zabrinuta kako će velika seka prihvatit bebu, ali za čudo, ona je to sasvim dobro prihvatila. Cendrava je i nekad joj je nemoguće udovoljit jer ni sama nezna kaj bi htjela, al nekaj hoće 😁 Prema sekici je jako dobra, ona bi ju vozila u kolicima kad plače, dođe ju ljubit i pjeva joj kad je nemirna.... 🙂
Aliiiii.... Neznam dal je to zbog umora, zbog hormona il jada... Nekad (većinom) mislim da neću moć sve izgurat jer bi se ona stalno nosila, stalno bi cicala, a kad i nebi, nezna ni sama kaj bi, al ležala nebi 😁 Sve to funkcionira ak imam živaca i ak je velika seka dobre volje.... Al sve manje imam živaca jer nit stignem spavat nit jest, nekad nit popit vode....
I da, mužek je stvarno super, jadan na poslu se naradi, dođe doma, pa dežuramo po noći naizmjenično.... On izgleda gorje nego ja 😁
I to je tek prvi mjesec....... 😢
Vjerojatno sam samo pod dojmom zadnjih nekoliko dana jer su prva tri tjedna bila dosta dobra, čak sam i kolače stigla peć 😁
Joooj, samo da bude bolje
:(Još nema komentara