A šta ću danas kuvat?

...malo po pomalo uđosmo i u petu godinu ludog i nezaboravnog druženja sa Medinon ekipon i našin lipin i slatkin kuvaricama. Napokon se porodila dugo očekivana knjiga "A šta ću danas kuvat?". Porođajne muke bile su teške, ali... rodija se sin, šesan lip i fin, Bog mu sriće da, dugo živija 🙂

Zoran Kljaković Gašpić, solinski ugostitelj i kuvar, poznatiji ka Medo, nan je, svakog miseca pokaziva male tajne kužinavanja, spremanja pašti i pašticadi, makaruna i njoki, baškotina i fritula, bakalara, mesni i riblji pašteta, arambašića i kiselog kupusa i svi drugi lipi bokuna i goluzarija spravljenih po domaćin ricetama.

Na više od stodevedeset stranica Medo i cila naša ekipa zavrtila je ove ricete šta smo ih objavljivali pune četri godine u našoj Solinskoj kronici. Puno nas je svita tijekon tog vrimena zaustavljalo i pitalo: Šta će bit u idućen broju? Šta ćete kuvat?

A kuvali smo šta bi nan palo na pamet, šta nan se ćinilo prilično vrimenu naših kuvarica, navika, običaja, ali i takujina. Kroz ovih osandesetak riceta dotakli smo se svega pomalo, i mesa, i ribe, i juve, i zeleni, i slatkoga. Kuvanoga, friganoga, dinstanoga, pečenoga, zapečenoga, pod peku, ... pod nos i sve prid oči i usta.🙂

Vridilo je nama, a virujen da će i vama kad uzmete knjigu u ruke, stavite traveršu i krenete put kuvala. Ako svaki put i ne stignete otrat ruke o štracu dok kužinjajete, pa van među koricama ostane brašna ili padne koja kap ulja, nema veze. Još boje, znači da knjiga živi, a to smo i tili postić.

Dana, 6. rujna 2007. promovirali smo kuvaricu "A šta ću danas kuvat?" autorice Mije Sesartić i Jakova Teklića - autora fotografija. Sve se to dogodilo u našemu solinskom restoranu "Gašpić". Meni je glava bila u balunu, a kako su me zaposlili da pripreman sendviče i dekoriran stol, nisan uspija ni pozdravit sve te drage ljude koji su nas došli podržat i vidit našu malu kuvaricu.

Kažu da je bilo puno ljudi, da su naši solinski bubamarci lipo otplesali "Anku vegetarijanku". Ja van se nićeg ne sićan, Mija me je cilo vrime držala da se ne srušin. Noge su se tresle, al kad smo zauzeli svoje pozicije, zasukali rukave i krenili pripremat spizu, moran priznat da san iznenadija samog sebe. Ma loš san van ja kuvar, nikakav, al stol nan je lipo izgleda. Je, je, pitajte naše cool divojke, one su bile ponosne! 🙂

A šta da van više prićan, nisan van ja od neke priće, više volin uzet fotoaparat u ruke i napravit koju fotku.

Aj živili, šaljen van jedan lipi, slasni i goluzasti pozdrav!