Jale29
...malo po
pomalo uđosmo i u petu godinu ludog i nezaboravnog druženja sa Medinon ekipon i
našin lipin i slatkin kuvaricama. Napokon se porodila dugo očekivana knjiga
"A šta ću danas kuvat?". Porođajne muke bile su teške, ali... rodija
se sin, šesan lip i fin, Bog mu sriće da, dugo živija 
Zoran Kljaković Gašpić, solinski ugostitelj i kuvar, poznatiji ka Medo, nan je, svakog miseca pokaziva male tajne kužinavanja, spremanja pašti i pašticadi, makaruna i njoki, baškotina i fritula, bakalara, mesni i riblji pašteta, arambašića i kiselog kupusa i svi drugi lipi bokuna i goluzarija spravljenih po domaćin ricetama.
Na više od
stodevedeset stranica Medo i cila naša ekipa zavrtila je ove ricete šta smo ih
objavljivali pune četri godine u našoj Solinskoj kronici. Puno nas je svita
tijekon tog vrimena zaustavljalo i pitalo: Šta će bit u idućen broju? Šta ćete
kuvat?
A kuvali smo
šta bi nan palo na pamet, šta nan se ćinilo prilično vrimenu naših kuvarica,
navika, običaja, ali i takujina. Kroz ovih osandesetak riceta dotakli smo se
svega pomalo, i mesa, i ribe, i juve, i zeleni, i slatkoga. Kuvanoga, friganoga,
dinstanoga, pečenoga, zapečenoga, pod peku, ... pod nos i sve prid oči i usta.
Vridilo je
nama, a virujen da će i vama kad uzmete knjigu u ruke, stavite traveršu i
krenete put kuvala. Ako svaki put i ne stignete otrat ruke o štracu dok
kužinjajete, pa van među koricama ostane brašna ili padne koja kap ulja, nema
veze. Još boje, znači da knjiga živi, a to smo i tili postić.
Dana, 6. rujna
2007. promovirali smo kuvaricu "A šta ću danas kuvat?" autorice Mije
Sesartić i Jakova Teklića - autora fotografija. Sve se to dogodilo u našemu
solinskom restoranu "Gašpić". Meni je glava bila u balunu, a kako su
me zaposlili da pripreman sendviče i dekoriran stol, nisan uspija ni pozdravit
sve te drage ljude koji su nas došli podržat i vidit našu malu kuvaricu. 
Kažu
da je bilo puno ljudi, da su naši solinski bubamarci lipo otplesali "Anku
vegetarijanku". Ja van se nićeg ne sićan, Mija me je cilo vrime držala da se
ne srušin. Noge su se tresle, al kad smo zauzeli svoje pozicije, zasukali
rukave i krenili pripremat spizu, moran priznat da san iznenadija samog sebe.
Ma loš san van ja kuvar, nikakav, al stol nan je lipo izgleda. Je, je, pitajte
naše cool divojke, one su bile ponosne!
A šta da van više prićan, nisan van ja od neke priće, više volin uzet fotoaparat u ruke i napravit koju fotku.
Aj živili, šaljen van jedan lipi, slasni i goluzasti pozdrav!
© Podravka d.d. 2003.—2012.
13 komentara do sada…
Kuvarica je super, slije su ti čista peja, Mia je vesela ka i uvik, i ovo što je posli pridodala isto, čak su i Medine i Teove priče simpa. Osjećaj krivice me napustio pa više neću govorit baš mi žaj šta nisan bila iako mi je žaj šta nisan bila. Dobar ti je tekst, al šta mi ga nisi posla da bacim oko na ova pusta ć? Biće si se ustravija da ću opet nešto davit… pies Ma jel ono do Mie ćelica našeg dičnog gradonačelnika?!? Hihi, jel on šta pridonija?
Eto šta ti znači kad se umiša politika:)))))))))
Da li je gradonačelnik štogod pridonija? Kako ne, ukra je nama jednu platu i tako pridonija svojoj ekipi :)
MiraLi – našemu Medi je još uvik glava u vaterpolu ka šta se može vidit i na samoj naslovnici knjige, tako da još nismo krenili sa distribucijon knjiga. Trenutno se može kupiti samo u Solinu u SalonaLibera. Ne znam, možda su danas u prodaji i po splickin knjižarama. Uglavnom, čisto sumnjam da će se kuvarice moći kupiti po cijeloj Hrvatskoj, nismo ih preveć naštampali a zainteresiranost je, nećete virovat, dosta velika :)