Kad bolje razmislim možda sam ovaj moj blog trebal početi s pričom o kruhu kao životno važnoj namirnici. Ova dragocjena hrana je ušla u život ljudi davno davno, o čemu svedoči i čitan niz izreka koje svi poznamo i rabimo: "Živi o kruhu i vodi", "Kruha i igara","Kruh sa sedam kora","Zaraditi za koricu kruha", a sigurno vam pada na pamet i"Kruh naš svagdašnji daj nam danas".
Kruh naš svakdašnji
Moja najranija sećanja su vezana uz pečenje kruha kod bake. Baka je pekla veću količinu kruha jemput na tjedan u krušnoj peći i to uglavnom od mešanog brašna ili kukuruzni i to bez soli. Beli kruh se je pekel tu i tam za svetke. Kolko god je to bila dragocena hrana moram priznati da mi baš nije pasal. Ustvari bil je dobar dok je bil friški, ali nakon par dana malo se je već teško gutal. Mama je pak imala drukčiji pristup. Pekla je jedan kruh, kuruzni ili od mešanoga brašna, malo soljen, ali se je pojel već za dan-dva. U to doba kruh je bil sastavni dio svakog obroka, ali i glavni međuobrok. Kruh i pekmez, kruh i mast s crvenom paprikom i lukom, kruh s margarinom i pekmezom i nekaj, kaj bi se današnja deca zgrozila: kruh i mast sa cukorom. Kad bi nam kruh opal, a i to se je znalo dogoditi, opal je obično na onaj namazani dio. To ti je sreća. 🙂
Od bake mi je za navek ostalo jedno verovanje o postupanju s kruhom: "kad se kruh odreže mora uvek gledati prema vratima, kao znak dobrodošlice slučajnom gostu i nesme se nikad polegnuti na gornju koru."
Oni koji malo duže pamte kak i ja, sigurno se sećaju da se je ranih pedesetih prošlog stoljeća kruh dobival na točkice. Dobili ste karticu za celi mesec i dok ste podignuli kruh u pekari su vam probušili jedan datum. I jednog dana sam ja krenul po kruh, a u jednoj žačkici je osim te kartice bilo i sto dinara. Usput sam srel pajdaše i najprije smo u parkiću zaigrali nogomet na dva mala. Kak je to malo potrajalo zaboravil sam i na karticu i na dinare i već pogađate: na kraju utakmice ni bilo ni kartice ni dinara. Kaj je bilo doma morete samo slutiti.
I do dan-danas mi je ostalo dužno poštovanje prema kruhu. Kad nam ostane kruh od neke fešte, napravim krutone ili ga lepo našnitamo i spremimo u škrinju, pa ga posle tostamo. Ponekad mi je takav kruh bolši nego friški. Iz detinjstva mi je za navek ostala izreka: "Naj hitati kruh. Bu te bog kaznil!" A da se i od kruha more napraviti i dobro jelo to je poznato svakoj iskusnoj domaćici.
Pondelek
Juha: sigurno vam je ostala od jučer
Glavno jelo: Popara - pronajdite jedan od
desetina recepti ili se prepustite svojoj mašti. Takva popara sigurno nije ono
kaj smo nekad jeli u vojski, a jeli smo ju često.
Desert: Posle popare desert sigurno ne paše ali čaša nekakve tekućine svakak.
Tork
Juha: lagana juhica od mrkve
Glavno jelo: špinat,
šnicli/krmenadli na naglo, pohani stari kruh
Desert: voćni kup.
Sreda
Juha: Krem juha od krumpira i poriluka sa krutonima
Glavno jelo: Špagete bolonjez, zelena šalata
Desert: uz špagete uvek paše čaša pive.
Četrtek
Juha: Bistra juha od goveđe kocke s blago prepečenim rezancima od palačinki
Glavno jelo: Kotlet na samoborski, pečeni
krumpir, šalata
Desert: Palačinke s orehima.
Petek
Juha: Riblja juha, recimo od
smrznutog oslića
Glavno jelo: Škampi na buzaru, ali pripremite
malo više kruha/tosta da možete na kraju uživati u točanju
Desert: isključivo čaša dobrog vina.
Subota
Umjesto
juhe hladno predjelo: Napravite kanapeiće
(one male sendviče) na tostu sa sirnim namazom i nekakvim povrćem
Glavno jelo: Vinski gulaš s malo krumpira ili
nokleca
Desert: bilo koje sezonsko voće.
Nedela
Juha: Mesno-povrtni ragu
Glavno jelo: Juneći šnicli u pikantnom saftu
sa semerknedlima (od staroga kruha
naravno), sezonska šalata
Desert: Štrukli s trešnjama; kava ili kapućino i piće prema
raspoloženju.
:(Još nema komentara