Neka tuga trenutka ne zaseni radost vecnosti....
I tako ode moj tata da ore nebeske njive...pardon...Da peca nebeske klenove i da zagorcava zivot nekim somovima gore... Da im se smeje u brk..
Kazu.... tuga je nema... Ne, nije..I ne mora da bude prazna... Moja tuga je takva da vraca secanja na sve ono sto je on bio...A bio je...laf.
Kad sam propusila, kupovao mi cigare i krio od mame, javljao se na telefon i glumio mog nepostojeceg momka kad bi me zvao neki davitelj..Pravdao mi casove, ljubio me samo za rodjendan i novu godinu, jahao neosedlane konje kao Ciganin i pravio se Englez po potrebi...
Tesko pokazivao emocije, a pucao od njih...
I na kraju mu se Sveta Petka smilovala i muke prekratila... To sto smo onomad sahranili, je prah, a tamo negde gore medju zvezdama, opet hrani moj otac i timari neku kljusinu i od nje ce napraviti ata.... Tako je cinio dok je mogao.....Spasavao otpisane konje i posle ih terao u kas niskom kaldrmom....U inat.
Nije mnogo radio, tek koliko se mora. Nije psovao. Voleo je ljude, reku, ribe ( i ove i one) i konje... Vozio je ficu i samo njega priznavao, mrmljao i ljutio se na automobile koje kasnije kupovao da bi nama udovoljio.. E izem ti auto koji ja ne mogu da gurnem i da zicama upalim....
Voleo je decu, voleo i uvazavao moju majku i ni iz cega stvarao sve, radi nje.....Za unuke je ziveo.Bio je deo naseg, i samo svog sveta. Njegovi svetovi nikada nisu bili u sukobu.
I odziveo je svoje na laganicu, uz osmeh ....
Voleo je jaku, gurmansku hranu.Kuhinja moje mame bila je izuzetno zdrava, ali su mu najsladji trenuci bili kad bi uspeo da izvrda od njene i kad bi sproveo neku svoju kulinarsku kreaciju u delo..
A pravio je burek s mesom maestralno.... Onako, iz hobija....Bavio se jahanjem,gimnastikom, pecanjem..pa nikad ni gram sala i ni traga bolesti... Sve dok....
Kaze mi nedavno..Napravi mi masnu pitu, al bas masnu..Ja pravim, mastim, al jok, ne umem tako kako on hoce.....I ume... Da bude masna, a ukusna....
Kad smo bili deca , brat i ja jedva smo cekali da mama negde ode i da nas on cuva...Jer on je onda kuvao iznutrice i nesto sto nismo znali ni kako se zove , za sebe, a nama pare u ruke i - brisi...
Bio je u Svedskoj nekoliko dana, davno, na poziv brata, kao da ostane tamo da radi..Vratio se brze nego sto je otisao...
Da idem na farmu po belu dzigericu? Toga nema tu u mesari dole? Da radim 12 sati pa da ne mogu da veceram ono sto volim? A ne, hvala, nije to zemlja za mene.... I tako on bez trunke zaljenja, ni tada ni ikada, pljunu na svedski standard i odluci se za cincarsku pitu, sa filom od svinjskih pluca mlevenih, pa uprzenih sa crnim lukom....
Poslednjih mesec dana jeo je po nekom propisanom rezimu sargarepu, brokoli i sta ti ja znam... Pre nego sto je otisao, sapnuo je mom bratu.. Ma kupite mi malo jagnjetine bre.... Nosi mi ovo s ociju...Pa nek zivim jos dve sekunde, ali ovo da jedem necu...
I kupismo mu...
Kazuj krcmo, Dzerimo.... ... Kad je bio mladji, pevala sam ovu pesmu tati na uvce , uzimala mikrofon od placenih sviraca i onda bismo on i ja za svoj gros i sve pare meracili....
E neka mu je laka crna zemlja , neka nebeski asfalt prsti zvezdanim varnicama kad on potera u galop, neka se cuvaju ribe nebeske kad on zabaci na "lebac i popca... A ima valjda tamo gore i popaca.....Ako nema, poneo je on vec nekog u kutijici u zadnjem dzepu....
I promuvao se vec da vidi kako tu gore stoje stvari sa pekarama,mesarama, strarim drugarima i burecima....I ponekom ljutom..🙂
:(Još nema komentara