kako mi nedostaješ,
samo ruku da mi daš
kako mi nedostaješ,da li...
znaš
još jedna u nizu njegove iznenadne smrti-tužna godišnjica.
jutros sam se isplakala u 7 ,u vrtu,..al sad sam dobro,odeš na grob,pomoliš se i ideš dalje ,ko i svi.tog ružnog dana bila sam u Njemačkoj,radila,..zašto tamo...zato što je ovdje predivna situacija,zato..što sam dobila otkaz u jednoj firmi koja je poput mnogih ošla u jarac,a ja tada 25 god željna svega,a posla odnikud..odem van isto ..kao i moja mama i tata davno što su ošli u ŠVICARSKU TRBUHOM ZA KRUHOM...I BILA SAM SVE UKUPNO4 GODINE,.u tri zemlje-Švici,Austriji,i Njemačkoj.
Moram priznati bilo mi je predivno jer sam uvijek bila okružena divnim,nepoznatim,al divnim ljudima...
a tog dana bilo mi je strašno ko i svima kad izgube nekog svog...al ja nisam stigla ni pozdraviti ga ,ni pojubiti,...i neznam kako sam doputovala.
tata...volio je serdalinke he he i bečarce...peč slaninu u našem vinogradu,utakmice,dinamo i moje kolaće.
:(Još nema komentara