Trešnjin cvet /jap. sakura/ jedan je od najvažnijih simbola japanske kulture.. Predstavlja lepotu, buđenje i prolaznost. Vreme kada cvate trešnja označava i početak proleća. Doba trešnjinog cveta u Japanu počinje sredinom ili krajem marta u Kyūshū a zatim se premešta prema severoistoku i početkom maja stiže u Hokkaido.
Gotovo polovinu svih stabala u japanskom gradovima čine stabla trešnje, tako da u to doba nastaje nestvarno lepo more behara trešnje. Ovo je tako neverovatan prizor da privlači hiljade posetilaca iz čitavog sveta, a Japanci mu pridaju gotovo religiozan značaj.
Trešnjin cvet u Japanu simbolizuje sam ljudski život, odnosno, njegovo kratko trajanje. Svakog proleća milioni Japanaca upute se u parkove gde u senci trešnjinog drveta po zemlji rasprostru cerade i sa svojim prijateljima ili kolegama sa posla provedu nekoliko sati na otvorenom uživajući u razgovoru, piću i lakom obroku. Ovaj običaj se, jednostavno, naziva "hanami" ("razgledanje cveća").
Posmatranje behara u davna vremena verovatno nije bilo čisto estetski motivisano, već je imalo religioznu osnovu u japanskom šinto verovanju da su biljke žive, odnosno da poseduju duh.
Tako je sake bio prinošen stablu trešnje i nuđen duhu, odnosno božanstvu koje, verovalo se, u njemu obitava. Trešnjin cvet raste u Japanu na drvetu koji oni zovu sakura a to se odnosi na trešnju u cvatu - Prunus serrulata. U Japanu raste oko 200 vrsta sakure.
Trešnjin cvet se ne slavi samo u Japanu, već i u Sjedinjenim Državama, Kanadi, Nemačkoj, Filipinima, Južnoj Koreji, Turskoj i Velikoj Britaniji.
U Vašingtonu se svakog proleća održava Nacionalni festival trešnjinog cveta krajem marta i početkom aprila. Osim prelepog cveća u Vašingtonu se priredjuje i Japanski ulični festival, gde učestvuju igrači u kimonima, majstori borilačkih veština i veliki broj prodavaca japanske hrane.
Ovaj dvonedeljni festival je posvećen poklonu od 3000 drveta trešnje koji je gradonačelnik Tokija Jukio Ozaki darovao Vašingtonu 1912. godine.
:(Još nema komentara