O pralinama

Najpopularnije čokoladne bombone na svetu, praline, nastale su na veoma interesantan način - "srećnom nezgodom", kako su zapisali hroničari.
Naime, nespretni mladi pomoćnik kuvara ispustio je posudu punu lomljenog badema. Ljuti šef bio je van sebe, iznerviran povukao je mladića za uvo i slučajno oborio punu činiju špinovanog šećera, koja se prosula preko badema. Aristokrata za kojeg su radili nestrpljivo je čekao desert, bio je već ljut na svoje kuvare što kasne. Šef je samo skupio ušećerene bademe, prelio ih čokoladom i servirao gazdi koji se oduševio tim ukusom.

Izumitelj bombonjere - kutija sa pralinama - je kuvar maršala du Plessis-Praslina /1598. - 1675./ po kome su praline dobile ime. U Francuskoj su prve praline bile orasi ili voće, umočeno u karamel sirup ili u čokoladu.

Za razliku od njih, čuvene belgijske praline su spolja od tvrde čokolade, dok im je punjenje kremasto, ili čak i tečno. Osmislio ih je Žan Nojhaus, koji je 1912. godine izmislio čokoladne kugle za praline. Da bi se napravile ove kugle, bilo je potrebno metalne kalupe obložiti tečnom čokoladom, napuniti nakon hlađenja i spojiti listićem čokolade.

U SAD se praline uglavnom prave s mlekom ili kremom, tako da su mekane i karamelaste.

Pralina, poput vina, mora biti senzacija za sva čula. Inače, kada bi prijala ukusu, a ne i oku, ona ne bi bila to što jeste. Zbog toga se izboru modli poklanja velika pažnja. Završna faza u stvaranju jedne praline predstavlja rad četkicom i to nas uvodi u polje estetike.

Pakovanje, čuvanje i služenje pralina takođe predstavlja poseban ritual.
Zavisno od prigode prlikom koje poklanjate praline, one mogu biti upakovane u kutije raznih veličina i oblika, u korpe, a postoje i toliko posebne i fine koje se prodaju na komad, u francuskim poslastičarnicama, a najotmenije koje sam ja videla su one - na komad - u "Harrodsu" /London/, gde svaka pralina na dnu ima pečat ove čuvene firme. U skladu sa tim, posebna je i cena a u ukus ne treba ni posumnjati.