Nepal. Nećete ostati gladni.

Tokom boravka, obišao sam Nepal, što se kaže, uzduž i popreko. Ne baš bukvalno popreko, jer dobar deo Nepala leži na Himalajima iznad 5500 m.n.v., pa su zbog toga ti regioni dostupni samo iskusnim planinarima i alpinistima. Budući da sam na prvom mestu ronilac, visoki vrhovi ne spadaju baš u moju "prirodnu sredinu". Ipak, to me nije sprečilo da se popnem do baznog kampa Annapurna na 4.130 m.n.v., a zatim pređem prevoj Thorung La na 5.416 m. Priznajem, bilo mi je izuzetno naporno i par puta sam se zapitao šta ja tu tražim? Zahvaljujući iskusnim vodičima, uspeo sam da, tokom pet dana, završim takozvani Annapurna circuit, kružnu stazu preko masiva Annapurna, na zapadu nepalskog dela Himalaja.

Pogled iz baznog kampa Annapurna (4130 m.n.v.)  na vrh Machhapuchhare (Mačapučare) 6993 m.n.v.

Pogled na dno glečera iz baznog kampa Annpurna. U daljini desno se vidi čelo glečera koji se zbog globalnog otopljavanja povukao više od 3km

Pešačio sam i po selima bez infra strukture, bez puteva, u koja se stiže jedino peške, uskim stazama i milijardama stepenica u kamenu. U nekim od tih sela, od nedavno jedini komoditet je struja i, potpuno neverovatno, fantastično brza 4G mreža mobilne telefonije, koja radi na solarne panele. Potpuni paradoks. Žene sa izvora nose vodu na glavi u aluminijumskim sudovima, i svaka ima android telefon. Ne znam da li negde postoji veći kontrast u civilizacijskom smislu. E, na takvim mestima se najbolje upoznaju Nepal, Nepalci i nepalska kuhinja.

Ovo je staza kojom se stiže do jednog sela u masivu Annpurna. Nema puta već se sve prenosi peške

Od nedavno, struja je stigla i u ovo selo. (Masiv Annpurna)

To što imaju struju ne znači i da imaju mogućnost da je koriste na način kako to mi radimo

Nepalci vole dobar zalogaj i dobru kapljicu. Čak i po zabačenim selima, a verujte neka su zaista zabačena izvan svih naših pojmova, relativno dobro se jede i hrana je raznovrsna, ali su količine daleko ispod evropskog nivoa. Tamo se ne prejeda. Nećete ostati gladni i žedni, to je sigurno.

Svakog prolaznika valja pozdraviti. Otpozdrav se podrazumeva. Starica koja mi je dala vode da se napijem. (Masiv Annpurna, nemam pojma kako se zove selo)

Kao što je i sam Nepal raznovrstan, tako su i ljudi na tom prostoru različiti i svaki narod i pleme ima svoj ukus po pitanju hrane. Ne postoji jedna, opšta nepalska kuhinja. Neka jela se ipak mogu naći u svim krajevima Nepala, ali su i ona različita od mesta do mesta.

Pored pirinča, u skoro svakoj varijanti nepalske kuhinje nalaze se sočivo, heljda, ječam, kukuruz, raž, ovas. Od hlebova, gotovo svuda jedu beskvasne lepinje roti ili čapati, što je uticaj indijske kuhinje. Budući da se Nepal graniči sa Indijom, Kinom (Tibet je danas kineska provincija) i Bhutanom na istoku, uticaj komšija se vidi i u ishrani. Do aneksije Tibeta od strane Kine, oktobra 1950., Tibetanci su trgovali sa Nepalcima i Indijom, pa je tako vidljiv značajan uticaj tibetanske kuhinje u visokim predelima Himalaja. Danas, u Pokhari i okolini, živi više hiljada Tibetanaca koji su se tu nastanili kao izbeglice pred kineskom invazijom i zadržali su u potpunosti svoj izvorni način života i, naravno, ishrane. Kinezi su, opet sa svoje strane, kroz trgovinu doneli i kinesku kuhinju. Indijska kuhinja je sveprisutna u nižim predelima na jugu. Kad se sve to sabere, ono što bi nazvali nepalskom kuhinjom je, zapravo, mešavina ukusa i načina pripreme tibetanske, indijske i kineske kuhinje.

Hrana se najčešće priprema kuvanjem, što je uticaj Tibeta, prženjem u dubokom ulju, kao što se radi u Indiji, ili pečenjem na plotni ili u peći na drva, kao što često rade Kinezi. Način pripreme varira od regiona do regiona i jasno se oseća uticaj komšijske ishrane. Ulična hrana je najčešće pržena na ulju ili kuvana na pari. Ukusi se menjaju u zavisnosti od nadmorske visine što je posledica različitih vrsta istih sirovina koje uspevaju na nekom području. Pirinač ima sasvim drugačiji ukus u niziji prema Indiji, u odnosu na ukus planinskog pirinča koji raste iznad 2500m. na severu Nepala. Isti slučaj je i sa mnogim drugim kulturama povrća i voća.

Himalajska kuhinja (u regionima podno najviših vrhova) primila je uticaj tibetanske kuhinje. Budući da na visokim obroncima Himalaja nema povoljnih uslova za zemljoradnju, oskudno obradivo zemljište omogućava uzgoj heljde, prosa, ovsa, golog ječma, nekih vrsta pasulja i planinskog pirinča. Sva jela koja bi tamo dobili su kuvana i jedu se vruća zbog hladne klime. Možete jesti supe i čorbe od povrća, kuvano meso jaka, himalajske koze, ovce ili "čaurija", mešanca između krave i jaka. Pored ovoga, jede se sir od svih vrsta mleka, ghi (puter) i jogurt.

Rekao sam već da se u Nepalu jede dosta mesa. Svinjetina je „dobar dan“ u celoj zemlji . Ipak, manje se jede u niziji, a u višim predelima naročito vole, zanimljivo, čvarke. Nisu baš kao naši čvarci. Malo su masniji jer ne cede mast i ima dosta kožurice, ali su prava poslastica. To je normalno budući da je iznad 2500m poprilično hladno i treba vam mnogo energije, a svinjče je izvrsna „baterija“ za hladnu klimu. Piletina je najjeftinije meso i ima je svuda. Junetina i govedina se jedu uglavnom u niziji, ali postoje, kao što rekoh, mesa koja se jedu po cičoj zimi na 5000m.

Interesantno je pomenuti da se u Nepalu ne kolje ništa. Verski su razlozi u pitanju. Nepalci ne žele da na njihovu zemlju pada krv, pa se tako živa stoka izvozi u Indiju (i to je kuriozitet) gde se kolje, i vraća meso u Nepal. Kako god to nama čudno delovalo, Nepal se najlakše prihvata tako što vam ništa nije čudno. Oni to tako rade i prihvatite sve kao najnormalniju stvar. Mi se sahranjujemo pod zemlju, a Nepalci se zgražavaju od toga i svoje preminule spaljuju na lomačama, od čega se nama diže kosa na glavi. Nama je raka normalna, njima je lomača normalna i to je, prosto, tako. No, da ne skrećem sa teme.

U Nepalu se jede prstima kad ste kod kuće. Naravno da će vam svuda dati pribor za jelo čim vide da ste stranac. U restoranima se jede samo priborom, mada vam niko neće reći ni reč ukoliko jedete prstima. To je tamo normalna stvar.