Zgodan naslov, mnogi ce se setiti Petra Hektorovica, a ja sam ga malo (zlo)upotrebila jer mu je ideja vanvremenska...Putovanje koje nije alegoricno nego stvarno, druzenje sa ljudima koji su od nas razliciti, uzivanje u zivotu....Neko bi rekao..turizam..Ne, internet.
A i internet je zivot....
Welcome to the internet. Where men are men, women are men, and little girls are FBI agents
Negde na forumima Coolinarike , uz kafu i bez cigarete evo vec godinu dana, :), naleteh na opasku da je i ovaj sajt postao drustvena mreza. Tacno. Sudeci po broju i raznolikosti tema, po zustrim raspravama koje prevazilaze i nadilaze kuvanje, po grupama, grupicama , hajd' da ne kazem klanovima, da...On je i sajt za kuvanje, ali i kafic 'Uzdravlje".
Ko je ovde navikao da svrati i da prozuji virtuelnim salonima, hodnicima i razgrne zavese na separeima, zna to i sam.
Iz kuhinje naravno dopiru razliciti mirisi. Salona je bezbroj. Po kuloarima se ugovaraju dogadjaji i ogovaraju njihovi ucesnici. U svim uglovima, kao u skrovitom alkovu, sede pridoslice i ne znaju kome ce se jatu pridruziti.. Polako... Svaka ptica svome jatu leti...I prokresti kad tad...
Ono sto je prelepo je cinjenica da ovde ima vrlo cvrstih prijateljstava ,pravog i iskrenog druzenja. kumovanja, udruzivanja i zdruzenih jedinstvenih jedinica koje su spremne da po svaku cenu brane forum od napada, uletanja, razbijanja, ali i poneke razlicitosti. E to nije uvek nezno, niti je uvek lep prizor, ali je nuzno. Jer, ako cemo biti drustvena mreza, mora se i to tolerisati. Da. cak i netoleranciju istolerisati i nastaviti dalje.
Administratorima se zamera sto ne reaguju na ulitanje, nametanje, kvarenje koncepta i sl. . Bez zelje da se ulizujem, (a zaboga,zasto bih to radila,vec rekoh negde da kuvarskih i ma kakvih drugih virtuelnih ambicija nemam jer znam koliko ne znam ) , ovo prerastanje iz specijalizovanog medija u drustveni nije mali zalogaj ni za koga. Zato se malo stihijski reaguje ili ne reaguje, ali clanice i clanovi dobro znaju kad neko nesto pokusava i tacno znaju sta pokusava.Pa nastane rafalna paljba ili prigusen posmeh...
I , na kraju, svako cudo za tri dana, krene se dalje.....Do nove prilike za bes, prepucavanje,zajedanje, podsmeh, ali i sasvim ozbiljnu analizu.Koja je kao sve medijske analize - jalova i kratkorocna.Traje, naime, dok se ne obrne nova strana foruma...
Svako, naravno, ima prava da dodje, ode, cuti, govori, kritikuje, protestuje,mljacka... To kazem ovako deklarativno. Ima prava..
Ali imam prava i ja da mi nekad nesto ide na zivce zato sto su slabi tog dana, ali cesto bogami i zato sto neko nema mere, vaspitanja, kulture, itd.
Kad se to kaze na forumu, kazu..a sto ne odes da mu to i kazes licno ispod recepta...Kad odes da mu kazes, alo, sta ti znaci recept gde opisujes kako se maze puter na hleb, on ti se nasmeje i kaze - pisacu sta 'ocu. Kad nekome uputis konstruktivnu kritiku i napises da ne moze da objavljuje ovde recept za koka kolu ako nije glavni tehnolog te kuce, i to pod otkazom, odmah krenu komentari tipa ijuuuu, e pa ja bas sama pravim koka kolu i to domacu od koprive i tucane paprike i mnogo mi je lepa.. ... I tako. 🙂 Ako kazem da su sne nokle corbast pasulj ima da budu i gotovo. E to je vec izivljavanje, ali mozemo se ili nervirati ili nasmejati... Treceg nema. Prohibicije nema. Uzaludna je. Danas svako ume da napravi po 5 profila i da vrslja jer mu to godi zivcanom, ili mentalnom sastavu.. 🙂 I sta mu mozes? Nista pod milim Bogom...
Ljudi ne shvataju znacaj i sustinu foruma... Tj ovde neke kuvarice i kuvari ne razumeju da je i sajt medij, jos kakav, i da ono sto objavis postaje podlozno opservaciji...
Ja licno volim da kuvam al eto nisam opsednuta. Postujem perfekcioniste, nikada se nisam narugala savrsenstvu ili nekome ko tome stremi. Ne postujem, medjutim, zivotne i kuvarske amatere koji putovanje kroz kulinarstvo smatraju aranzmanom a ne emocijom, koja je vrlo blizu umetnicke zice u tkanju koje cini nase izlete u nepoznate i avanturisticke zivotne izazove.
I koji onda tesku osrednjost proglase za vrh vrhova a neki meni nejasni ljudi im zdusno pomognu u tome komentarisuci iskljucivo uzdasima i ekstazom ...
Ima ovde sjajnih ljudi, koji kuvaju onako kao sto zive, kojima je sve punog ukusa, od reci koju izgovore, do onoga sto posluze na tanjiru, ima i mediokriteta, a gde ih to nema , ima i onih koji jednostavno ne znaju ni da zive ni da kuvaju ni da jedu, ali eto, neko im je nekad rekao da im kiflice bas fino narasle,da im lepo ispalo slatko od visanja, i da je ukljuciti kompjuter mnogo prosto, evo ovde pritisnes .. I eto nama velicina,kraljeva, principesa, grofica i pajaca ovde... :)))
Sve to ide na ignore, ili na salu... Ali..
Ako mi nesto smeta, najavim da vise u tome necu ucestvvati, pa onda vise i ne ucestvujem. To ne znaci da nekoga vise ne volim... :)) Da li je ovde iko dosao da bude voljen?
Ako jeste, jadna mu majka... 🙂
P.S. Ovo je bas licni tekst , a povod, povod su svakodnevna desavanja i prepiske na sajtu....Vise kao javljanje gledaoca uzivo u emisiju... najmanje je clanak. Bila sam urednik neoprostivo dugo pa znam razliku..Al eto.. nekad i ja pozelim da budem publika, da zguzvam novine i da kazem da ne valjaju... I da vicem ...ua sudija... Kao sto neko pozeli da dribla, pa mu je krivo kad se saplete... Jer nije dovoljno zeleti. Opasno je po svaku cenu to i sprovoditi...
Kuvati i prigovarati nije opasno 🙂
:(Još nema komentara