Već pet dana smo na odmoru u Španiji, Madrid i Valladolid, moj muž kaže jede se bolje nego u Austriji i teško je odoleti iskušenjima, ja nisam baš sigurna da je to tako
Madrid je pun kafića i barova koji nude tapas, pinchos, empanadas itd. Prođeš ulicom i ne znađ gde da pre da pogledaš i šta da ozabereš za jelo. Prva dva, tri dana si oduševljen izborom i hranom koju jedeš, ali posle toga se zaželi prave hrane koju možeš kašikom da pojedeš, jer je sva ponuda tih istih kafića suva ili pržena hrana. Prvi dan ručak kroketi, večera rižoto sa pečurkama i sirom i salmorejo (vrsta španske hladne supe), drugi dan ručak meksičke quesadillas i večera italijanska pizza ne tako dobra, treći dan ručak gammberi na žaru i večera punjeni krompir sa šunkom, pečurkama i sirom i empanadas (testo punjeno ribom ili šunkom itd.) i tako u krug. Ishrana nam se sastoji od hleba isključivo belog i prženih dodataka. Porcije su naravno male, a koštaju kao da su velike, 8 prženih gambera od kojih se trećina jede a ostalo baca a veličina im je srednjeg prsta 12 evra ili danas npr. nekoliko šnitova paradajza preko kojih je bilo pet, šest šnitova inćuna 8 evra, od toga se ne najede ni moje dvogodišnje dete. Sladoleda nema toliko u ponudi, više se jedu magdalene, ensallmadas, drugim rečima opet testo puno šećera i sl. Jeste, sve je to ukusno, ali se čovek zapita kakav to jak želudac moraju da imaju Španci ako to jedu svaki dan?! I da li žemo mi izdržati još pet preostalih dana odmora ovim ritmom? Hrana je dobra, treba probati ali se treba i unapred spremiti i fizički i novčano.
:(Još nema komentara