Nemrete otprti televiziju ili novine da iz njega ne ispadne nekakav recept, da nije nekakvo takmičenje i ocenjivanje onoga kaj su takmičari skuhali. To je danas naprosto v modi ili kaj bi ljudi hrvatski rekli to je in. Verujte da ovaj blog nisam počel pisati zbog mode nego iz čiste potrebe da ova svoja dugogodišnja gastronomska iskustva skupljena na putovanjima i kuharski amaterizam denem na papir. Nekak mi se činilo da se z kuhačom preveč dugo družim pa nek to onda ostane vnukima, mojim poznatim i nepoznatim prijateljima za uspomenu. Morti bi kak psiholog trebal pisati na temu psihologije al su mi neki rekli da to ljudi baš ne vole čitati. Nek ostane onda tak.
Svi danas nekog vraga kuhaju
Moram vam reći po istini: ja te emisije preveć niti ne gledam jer imam osećaj da je sve nekak namešteno. Recimo ona "Večera za pet". Ljudi kupuju namirnice, daju sve od sebe da naprave klopu kak bog zapoveda, onda dojde nekakva fina guza i to sve popljuje jer joj je šalata bila prekisela. Svi daju peticu za trud i muku a on/ona pokaže trojku. Pa to ni fer. Znam da nemreju svi dati istu ocenu, valjda je i poanta u nekakvom takmičenju, al nemreš baš popljuvati čoveka koji je celo popodne stajal kraj peći. Onoga gologa kuhara sam gledal na početku a onda sam odustal. Naprosto mi se ne sviđa to kaj dela jer i inače nemam poverenja u englesku i američku kuhinju. Kad ste čuli za nekakav specijalitet engleske ili američke kuhinje? Englezima je najvažniji "five o clok tea" a Amerikancima apple pie, hamburger v najboljem slučaju nekakve pizza kaj za mene takaj ni bogznakaj. I tu priča završava. Francuzi, Talijani i drugi Maditeranci, Mađari i naravno mi, smo čist nekaj drugo. Imamo tradiciju, znamo kuhati a bome i ponuditi. "Kod Ane" sam svojedobno gledal redovito ali je i ona malo zastranila. Počela je z nekakvim čudnim začinima, specijalitete z Libanona ili nekaj slično i čovek nemre da se ne pita: kome je to zapraf namenjeno? Moj prijatelj Slavo joj je pak navek zameril kaj ne nosi fertuna i navodno da nezna rezati luka. Barbieri je čist druga priča. On lepo putuje po Hrvatskoj poprek i po vduž i ima jednu lepe priče iz davnina. Kad se setim kaj smo sve vidli v lepoj našoj morate se zapitata: Ima li uopće iko na svetu, pogotovo tak male državice z tolko predivnih jela a bome i pića? O lepotama prirode da i ne govorim. Posebno su mi dragi kuhari i kuharice koji nisu baš vični nekaj lepo pripovedati pred kamerama al vam je v dve-tri reči jasno kak se nekakva fina klopica dela. Rene Bakalović mi pak više sliči na turistu-hedonistu koji je odlučil malo putovati po Hrvatskoj. Sve je to već viđeno ali dobra prilika da se ugodno spoji s korisnim: napravite reportažicu i usput se dobro najedete i napijete. Šteta da se ja toga nekad ranije nisam setil.
Se morti sećate Vegetine kuhinje z Oliverom Mlakarom i Stevom Karapanđom? To je bilo nekaj. Kratko i lepo. Bum vam sad nekaj priznal. V to vreme sam delal v Podravki, posel me je često vodil v Zagreb a ja bi onda posel obično nariktal dan posle snimanja emisije. Za potrebe snimanja se navek priprema više toga, takva je tehnologija snimanja, pa su se svi zaposleni mogli lepo najesti a bome i takvi padobranci kak sam bil i ja. Sve se je to odigravalo v Podravkinom centru za domaćinstvo (tak se je nekad zval) v Berislavićevoj i siguran sam da je to svojevremeno bila najbolša kuhinja v Zagrebu i šire. Te ženice su delale čuda.
Svojedobno su me pak ljudi v Podravki nagovarali da bum "meneken" za goveđi gulaš, jer sam furt govoril o hrani, a navodno sam imal i "sladostrasnu facu" kaj bi dobro pristajala na reklamu za gulaš. Ja v reklami a krava na konzervi. Nažalost sam tu šansu propustil i sad mi je žal.
Za kraj jedna anegdota. V ona davna vremena su moji vikendi bili jako dinamični. Ak nisam sviral onda sam sigurno bil na nekakvoj fešti gde se je naravno dobro papalo. Ja bi onda v pondelek vjutro otišel do suradnika Bađe, koji je takaj volil dobro papati, i počel mu pripovedati kaj sam kuhal ili fino jel. Gledal je v mene z tolko pažnje, uz pokoji "uf, uf", da ni dugo mogel zdržati i već je v pol devet z radnikima iz proizvodnje bil v redu za gablec v tvorničkom restoranu. Ha čujte. I dobra priča more biti pravi aperitiv.
Pondelek
Juha/Glavno jelo: Krumpir gulaš z malo špekića i suhih kožica
Desert: Palačinke koje rado jedu vaši ukućani
Tork
Juha: Povrtna juha
Glavno jelo: Pečenice, dinstano kiselo zelje, restani krumpir
Desert: Domaći sok
Sreda
Juha/Glavno jelo: Čušpajz od poriluka, kranjske ili faširanci
Desert: Mala pivica
Četrtek
Juha: Podravkina juha iz vrečice
Glavno jelo: Pohane pileće bockice, pirekrumpir, šalata
Desert: Puding od čololade
Petek
Juha/Glavno jelo: Grah s kiselom repom i suho meso (more i malo frišketine)
Desert: Gemišt more dobro pasati
Subota
Juha: Juha od domaće testenine z vrhnjem
Glavno jelo: Svinjski paprikaš z domaćom testeninom
Desert: Opustite se subota je
Nedela
Juha: Juha od junečeg repa z rezancima i kašicom
Toplo predjelo: Kuhani juneći rep i friško ribani hren
Glavno jelo: Samoborski kotlet, pekarski krumpir, zelena šalata
Desert: Mađarica, čaša vina, kava
:(Još nema komentara