A kaj da danas kuham? (425)

Kak bumo provel leto?

Bum vas najprije podsetil kaj sam napisal prošli tjedan za subotu: „Jako mi je teško predvideti kaj bu ove subote. V ovom trenutku imam informaciju da bu Atač slavil rođendan koj mu je 30. lipnja“. E pa nebu! Nema rođendana, nema predviđenoga jelovnika z kanapeićima jer je Atač na čisto drugoj fešti v Zagrebu a onda na drugome kraju Lepe Naše. Kaj se dogodilo? Ima druge obaveze koje fakat nemre odgoditi jer su to čisto obiteljski i poslovni Razlogi.  V subotu 29. lipnja je krstil vnuka Bornu v crkvi svetoga Blaža v Zagrebu a v pondelek 1. srpnja ima otvorenje izložbe v Novom Vinodlolskom. Morate priznati da su to fakat jaki argumenti za odgodu jednoga standardnoga rođendana. Borma je inače drugi vnuk njegve kćerke Tese i zeta Marka a na taj je dan i imendan starešemi vnuku Pavlu. Ruku na srce to je baš pravi razlog za obilježavanje jednoga tak velkoga događaja. No tam negde polovicom srpnja mu ne gine naknadna proslava rođendana pri meni v Draganovcu. Bojim se samo da nam ne pobegne v svoju ljetnu bazu na Koversadi vu Vrsaru jer već desetljećima kampira z golaćima z celoga sveta.

I taman dok sam završil ovu zadnju rečenicu zazvoni mi mobitel. Pogledam na zaslon kad ono Atač? Jel moguće da Atač zove v devet vur vjutro?! Nekaj ni dobro. I dok pitam kaj mu se dogodilo da zove v to gluho doba dana čujem z druge strane jedan tihi glas:“Stari. Ja sam ti v bolnici na Rebru. Imam problema srcem! Čekam da me pregledaju i da mi reču kaj dalje!Bum ti se javil posle“.

Sad fakat ni više važan ni rođendan, ni krstitke ni izložba. Čuli smo se pak taj isti dan kasno popodne. Stanje je bolje al je „bogateši za dva stenta“ a nada se još kojemu za koj dan. Isto se tak nada se da ga buju pustili doma za krstitke a nebu odgodil, za sad,  ni izložbu.  Kaj se je dogodilo i kak se stvar razvija bum vam napisal drugi tjedan dok bumo znali ishod svih ovih događaja.

Sad se morem vrnuti na planove za leto. Zapraf tu nebi trebalo biti nekakvih posebnih iznenađenja jer se neke stvari znaju v napred a neke su buju dogodile onak spontano.

Sigurno znam da nejdemo na more. Otkak je Đuro imala problema zdravljem pred četri lete, more više ne planiramo. Istini za volju moram priznati da sam bil pomalo već i zasićen. Ono kaj znamo da se more/mora realizirati je ovo:

Odlazak v Baranju?

Naši dragi prijtelji Željko i Stipa nas već letima zovu da dojdemo k njima v Baranju i tak ispunimo obećanja dolaska koja nekak stoje već od prijeratnih vremena. Ja sam doduše delal za jednu firmu 2005-te v Bizovcu pa sam iskoristil da vikend provedem pri Željku v Topolju. Jedan prelepi vikend z bogatom baranjskom trpezom i odlična baranjska vina. Stipa je nastavil tradiciju vinogradarstva i pćelarstva od dede pa se v penziji čisto posvetil tome poslu. Puno mu naravno pomaže i supruga Branka. Poziv je daklem otprt i moje je samo da anketiram zainteresirane i da onda potegnemo na izlet do Baranje. Moremo čak i diktirati termin. Bilo bi lepo da idemo kak negda na Petrovo i Pavlovo,  dok je pri Željku v Topolju  velki kirvaj, al za to je prekasno.

Obletnica smrti prijatelja Pepeka

Nedavno se navršila obletnica kak nam je vmrl prijatelj Pepek pa su njegva supruga Zvjezdana i kćerka Jelena odlučile da na njegov rođendan 28-ga kolovoza pozoveju prijatelje mesto Štefanja koje smo slavili desetlećima. On je jako držal do Štefanja pa nije odustal od imendana ni dok je bil već jako bolestan.  Bez obzira na ovu situaciju tradiciju moramo njegovati. Po tome se ljudi i poznaju. Zapraf to i nije nekakava fešta nego samo jedno lepo druženje i sećanje na velkoga prijatelja.

Dvadeseta godišnjica orijatekjstva

Imam i jednu „obavezu“ koju bi svakak štel ispuniti. Naime ovoga se leta navršava dvadeset let od mojega poslovnog odnosa z jednim čovekom koj mi je već tolko let i prijatelj. Znate da se poslovni odnosi baš često nemreju održati zbog kojekakvih stvari. Nama se to ni dogodilo i Agan i ja smo danas iskreni prijatelji a povremeno još i suradnici. Kad bumo to realizirali nemam pojma ali verojatno tam v drugoj polovici kolovoza ili mam početkom rujna. To bi morala biti onak jedna intimna prigoda, v ambijentu rane jeseni, v krugu najbližih prijatelja i suradnika, da se setimo kaj smo sve prešli sva ta leta.

To je ono kaj bi se svakak trebalo dogoditi. Ostalo bu diktiralo vreme i kojekakvi poslovi v goricama, oko kuće i pokoji izlet već prema pozivu nekih prijatelja.

No imam i jedan velki posel kojega moram dovršiti tam do kraja rujna. Morti se sećate da sam v sečnju predstavil svoju knjigu „Zvjezdana prašina“ povodom 60-te obletnice osnivanja  prvog limač-benda v Koprivnici. Trenutno sam vu velkome poslu oko sređivanja tekstova i izbora fotosa za moju novu knjigu „Ko to ne voli Podravce?“. Taj me posel jako veseli jer bu knjiga posvećena Podravini, Podravcima, Koprivnici i Koprivničancima.  Mislim da bu to interesantno štivo posebno za stareše Koprivničance i moju klapu. Naravno da mi bu i na poslu oko te knjige pak moral pomoći i Atač samo bumo malo pričekali da se dokraja oporavi. Ostaje mi samo oko toga rešiti jednu „sitnicu“: kak bum sve to financiral? Morti najdemo kakve dobre duše da mi malo pri tome potpomognu.

Moram vam reči nekaj jako osobno. Ovih sam dana išel na magnetsku rezonancu jer mi nekaj ne štima z desnim kolenom. Dok je doktor videl nalaz rekel mi je: „Moram vam reči jednu stvar sigurno: na operaciju netrebate iti. Morate uporno vežbati, ne opterečivati nogu i biti strpljiv!“ Dok sam čital nalaz nisam baš bogznakaj razmel od onih silnih stručnih izraza osim ove dve reči: …degenerativne promene… To sam znal i bez toga nalaza. Sad vam Đuro i ja lepo svako jutro vežbamo. Ona ima problema z levom nogom, a dodatno još vozimo kućnoga bicikla. Morti bi od naše četri poškodovane noge mogli složiti dve normalne? 

Kak morete videti imam kojekakve „obaveze“ imam i posla a leto bu preletelo časkom.

Malo me muči kak sastaviti jelovnik obzirom na ovo vreme. Bum se orijentiral na  piletinu, ribu, povrće i voće.

Pondelek

Juha/Glavno jelo: Pileće-povrtni ragu; imam nekolko pilećih želučeki i srca a povrće bum pokupil z frižidera.
Desert: Voće; Đuro obožava dinju a ja bum nekaj „domaće“. Recimo kivi ili naranđu.

Tork

Juha/Glavno jelo: Špinat z pohanim kruhom i jajcima na oko
Desert: Sok i samo sok. Naravno dobro ohlađen.

Sreda

Juha/Glavno jelo: Složenac od više vrsti povrća, dva tri komadića pevca i malo junetine
Desert: Pita od sira

Četrtek

Juha: Juha od od graška z kašicom
Glavno jelo: Krmenadli na naglo, pečene paprike ili zdela mešane šalate; ak vam baš fali dodajte nekakav prilog
Desert: Sladoled

Petek

Predjelo: Pašteta od sardine na tostu. Naravno da sam ju sam delal.
Glavno jelo: Lignje na pariški z tartarom. Sto metri iza čoška naše vulice je restoran „Popaj“ koj  dela korektne lignje. To paše i Janu i nama.
Desert: Đuro bu zbog Jana napravila nekakav kolač

Subota

Juha/Glavno jelo: Čuftice v „čušpajzu“ od blitve.  Neznam kak bi to nazval negočušpajz. Osim blitve tu more biti i malo krumpira i vrhnja i onda se nutra zakuhaju čuftice.
Desert: Verojatno samo zdena voda.

Nedela

Juha: Bum zvadil jednu pileću juhu ze škrinje i zakuhal rižine rezance. Dok imam viška juhe Đuro navek višak zamrzne pa nam dobro dojde za popunu jelovnika.
Glavno jelo: Pohana piletina z dinstanim mahunama. Šalata ak vam paše. V dinstane mahune navek denem i mladu mrkvicu i jednoga mladoga krumpira.
Desert: Voćni biskvit i kapučino.