A kaj da danas kuham? (423)

„Maturanti staroga kova 7“

Ova je generacija mlajša šest let od moje al su mi neki od njih jako bliski. Z nekima sam poznanik, z nekima sam prijatelj, z nekim se maturanticama poznam dobro prek njihovih muževa a među njima je i moj prijatelj, moj bliski suradnik v poslu dok sam delal v Podravki, a posebno me z njim veže ljubav prema glazbi. On je Davor Švarc kojega sam već ranije spominjal dok sam pisal o njegvome ocu Krešimiru Švarcu Keji, legendarnom koprivničkom doktoru, svojedobno i gradonačelniku Koprivnice.

Ovo smo leto prvi put predstavljanje naše knjige organizirali v našoj matičnoj školi Gimnaziji „Fran Galović“, i nekak si malo zameram zakaj to nismo napravili i prije. Doduše mi smo v gimnaziju išli v jednoj drugoj zgradi, koju stari Koprivničanci i danas zovu „gimnazija“ a zvala se Gimnazija „Ivo Marinković“, po profesoru koj je zgubil život v onome ratu četrdesetih let prošloga stoljeća.

V dogovoru z ravnateljem koprivničke gimnazije Vjekoslavom Robotićem već pred par meseci dogovorili detalje oko predstavljanja knjige i zaključili  da je najzgodije mesto za tak nekaj gimnazijska zbornica. Pun pogodak. Dok se makne većina stolova i poslažu stolci stane tu i stotinjak ljudi. Nama više ni netreba a lepi je osećaj da  tu boravi generacija mladih profesora. Na slikama morete videti kak to zgleda  dok se tu najdu ovogodišnji slavljenici, članovi naše Udruge i naši gosti.

V prvom redu z leve strane su maturanti veterani Krešimir Trumbetaš  i Josip Volf o kojima ovo leto pišem. Njihova generacija je  prošle subote proslavila 65 let od mature.Trojica do njih su profesori koji su predavali mnogim generacijama maturanata.

Sam program predstavljanja knjige je navek dost kratki jer nesmemo odati preveć sadržaja knjige.Mora ostati dovoljno znatiželje da se knjiga prečita, ili bar prelista z dovoljno pažnje i malo uzbuđenja. Mislim da se svakoj generaciji gimnazijalci lepo podsetiti tih prelepih dana, pospominjati se o nekim davnim srenjoškolskim danima, profesorima, maturalnom plesu i neponovljivom maturalnom putovanju. Svaka naša knjiga je jedna mala povijest. V pet poglavlja pišemo o:

Povijesti gimnazije

O sećanjima slavljenika na gimnazijske dane

O sećanjima maturanata koji nisu slavljenici

Jedno je pogljavlje posvećeno stvaranju gimnazijalaca  a

Peto poglavlje su biografije slavljenika

Nažalost v zadnjem poglavlju je i in memoriam za sve koji su generaciju do današnjega dana napustili.

Sve v svemu jedna vura druženja je zapraf jedna minuta, puna emocija i podsećanja po formuli  „se ti sećaš onoga dok smo…“

E sad nekaj o numeri koju su pripremili muzikanti veterani  kak bi vrnuli sve kolegice i kolege v neka vremena njihove mladosti.

Moj prijatelj Davor je inače poznat kak sjajan organizator, navek „z ničega napravi nekaj“ pa je to bilo tak i ovaj put.

Okupil je naime jedan bend koj se sastal za ovu priliku, uvežbal program dobrih starih evergrina pa i komponiral jednu prigodnu popevku. Na sliki morete videti ovaj neverojatan bend a v njemu su svirali:

Najprije naravno dame: Anita i njezina kćerka Lana. Bile su naši frontmeni i bez njih bi sve to skupa bilo puno manje efektno.

Na flauti i klarinetu najstareši koprivnički muzikant Krešimir Trumbetaš Boč, prvi Koprivničanec koj je završil glazbenu akademiju  v Zagrebu. Njega ste mogli već i prije videti v mojim tekstovima na Coolinariki  jer makar živi v Zagrebu već desetljećima nije prepustil ni Martinje ni Vincekovo v Draganovcu. Bas i gitaru su svirali Davor i Duško, naravno kak predstavnici slavljenika. Drugu gitaru je sviral Sven jedan naš mladi prijatelj i naravno da sam ja bil na bubnjevima.

Bil je to jedan mini-mini koncert za dušu publike ali i za našu. A kaj smo svirali? Bili su to stari evergtini: Besame mucho, Swai, Samo jednom se ljubi i Djevojko mala. Takav pljesak nismo dobili ni dok smo bili v najboljoj formi prije četrdeset let.

I onda još jedno iznenađenje. Davor se prisetil jednoga teksta našega koprivničkog maturanta Paje Kanižaja kojega poznaju svi kajkavski „pijanci“: „I onda neš pil“. Siguran sam da ste i vi čuli tu popevku i rado se služite z tim stihom v kojekakvim prigodama. Tek je ta popevka oduševila publiku i mislim da z tom pesmicom moramo i v budućnosti razveseliti slavljenike i ostale goste na našim predstavljanjima novih knjiga.

Za još jedno iznenađenje pobrinul se i onaj malo prije spomenuti maturant veteran Josip Volf Joža. Na kraju programa se  biranim rečima zahvalil i našoj Udrugi i slavljenicima na pozivu i zaželel nam da z našim knjigama nastavimo još letima i tak povežemo mnoge generacije koprivničkih maturanata.

Mislite da se nije ništ papalo i pilo na kraju balade? Naravno da je. Navek naručimo ketering tak da ljudi moreju još koju minutu porazgovarati z kolegicama i kolegama i malo prokomentirati ovaj događaj od maloprije. To vam je nekak točka na I našega svakogodišnjega druženja. Ovak je to zgledalo z ptičje perspektive.

I kaj da vam velim za kraj? Generacije su se nakon puno let vrnule doma. Ni je to ona „naša stara gimnazija“ ali je to kuća tradicije gde se kak i negda odgaja naraštaj mladih pametnih ljudi koji su budućnost  našega lepoga grada Koprivnice.

Pondelek

Juha/Glavno jelo: Samo bogata graškova juha; na mladome luku bum zdinstal malo mrkvice, mladoga krumpira i onda dodal graška. Na kraju bum još zakuhal malositno ribane kašice
Desert: Jedan dobro ohlađeni smuti

Tork

Od Vuzma imamo v škrinji falačec janjetine pa bum složil
Juha/Glavno jelo:Složenac od janjetine i kojekakvoga povrća
Desert: Samo jedan domaći sok

Sreda

Juha: Juha od paradajza
Glavno jelo: Krmenadli na naglo, pomfrit, ajvar
Desert: Jagode šlagom

Četrtek

Imam  hladne krmenadle od jučer pa bum malo improviziral. Pred puno let sam to jel v jednom restoranu v Augsburgu i jako mi se dopalo. Tam je mesto krmenadli bil zdeni bečki šnicl.
Juha: Nema danas
Glavno jelo: Na rezance narezani krmenadli zmešani z mešanom šalatom
Desert: Pri kumu bum nabral  friške črešnje; moraju biti zdene

Petek

Juha: Juha od kozica
Glavno jelo: Lignje na pariški, lešada
Desert: Čaša vina; za Jana bu Đuro spekla jogurt-tortu

Subota

Kraj ovakvog vremena čovek mora pobeći od doma. Bumo otišli v gorice i pripremili laganu peku. Glavni peka majstor bu nećakinja Jelena. Ovak smo se dogovorili
Predjelo: Namaz od boba
Glavno jelo: Pod pekom: jedan poveći lungić, lepi komadi piletine z puno povrća i kalibriranim krumpirićima. Jako je važno napraviti dobru vatru i onda v hladu čekati da se obed zgotovi.
Verojatno bu posle obeda najprije lagani odmor i dremanje v ležaljkama. Meni je dobro i na krevetu v kleti jer je temperatura taman.
Desert: Za desert se bu pobrinula Jelena. Napravila bu jedan fini voćni kolač v obliku torte. Ja se bum pobrinul za zdeni gemišt i curama bum skuhal kapučino

Nedela

Juha: Pileće-povrtni ragu
Glavno jelo: Filani pečeni picek, pekarski krumpir, šalata
Desert: Štrukli z črešnjama