A kaj da danas kuham? (286)

Celoživotno učenje

Najprije se bum malo osvrnul na nekaj konkretno i ozbiljno. Mi smo se v Lepoj Našoj već odavno opredelili za znanje i, ak se ne varam, čak se prozvali zemljom znanja, makar se to događa jako sporo i nedosledno. Svedoci smo kaj se sve dogodilo v zadnjih nekolko meseci z našom čuvenom Kurikularnom reformom i kak smo  mesto v budućnost krenuli v rikverc prema srednjem veku. Svaki dan vidimo na našoj javnoj sceni kojekakve likove kaj nam prodaju neverojatne ideje o tome kak bi se trebale odgajati naše mlade generacije. No prestar sam da se mešam v takve stvari a nemam nikakvoga utjecaja na to. Pustimo se politike i okrenimo se na prave probleme.

Celi život se bavim z andragogijom, to će reči z obrazovanjem odraslih, kaj ima svojih čari al verujte negda je z već odraslim osobama težeše delati nego z decom. Moji su đaci već kakti formirane osobe i težeše usvajaju promene. Puno put sam čul onu čuvenu rečenicu: “Jas am prestar da bi se više menjal. Kaj sam nafčil nafčil sam. Meni je to dost!”

No verujte da to ni tak. Ak oćemo opstati v ovom globaliziranom svetu moramo stalno biti v toku iako nam to negda malo teško pada. Morti mi bute verovali na reč obzirom da sam prešel jednu velku životnu školu i oćem-nećem moral sam se menjati. Promene se naprosto nužne. Letima već svojim seminarcima znam na početku programa prečitati jedan tekst na tu temu. To vam zvuči otprilike ovak.

Citat z teksta:

Postavimo si samo dva moguća pitanja:

1. Što će se vjerojatno dogoditi ako ne poduzmemo promjene?

i

2. Što će se vjerojatno dogoditi ako poduzmemo promjene?

Za to postoje četri razloga:

1. Ljudska se znanja podvostručuju svakih 5-7 godina!

2. U Americi, a taj trend slijedi i Europa, prosječni posloprimac u toku radnog vijeka mijenja radno mjesto 10-tak puta i barem 3 puta zanimanje!

3. Preko 80% svih pronalazaka je napravljeno od 1900-te godine!

4. Danas je svaki gospodarski subject u konkurantskom odnosu sa gotovo svim subjektima u svojoj branši. Naravno to vrijedi kako za uslužne tako i za proizvodne tvrtke.

Drugim riječima: izlaz je u praćenju promjena. Tko stane nazaduje.

……

I da dalje ne pametujem moram se malo vrnuti na ono kaj nas zanima: kulinarstvo  kaj će reći papica. Znate da sam svojedobno napisal jedan tekst pod nazivom “Danas svi nekog vraga kuhaju” misleći na epidemiju emisija na tv-u, radiu i tiskovinama. Ko malo v medijima drži do sebe mora imati nekakav kulinarski šou. E sad dolazimo do glavne poante. Podravka to dela već desetlećima jako uspešno i verujte da je zahvaljujući baš takvom pristupom stekla pozicije kakve konkurencija nemre ni zamisliti. Z takvim pristupom je prepoznatljiva jer je slogan “S Vegetom se bolje jede” i ono “i jedna žlica Vegete” nekaj kaj je ušlo vu vuho koj se bavi maker i samo tu i tam z kuhanjem.

A sećate se ko je sve bil promoter Vegetine kuhinje? Samo poznata imena hrvatskoga javnoga života, ljudi kojima ste mogli verovati, bili su autoriteti v kuhanju ili su bili zapraf popularni pa su ih ljudi rado gledali. Danas Podravkine proizvode predtavlja naš Dražen, i njegovi pajdaši, kojemu morate verovati jer već i sama njegva pojava asocira na dobru papicu. I onda se najemput na našoj javnoj televiziji, v udarnom terminu, pojavi emisija “Škola kuhanja”, koja ima nekakav edukativni karakter, a voditelj je Vlatka Pokos. Pa gde ste ju samo našli? Jel moguće da bu njoj neko poveroval? Kraj tolko gastronomskih autoriteta koji znaju podučiti početnike, ili samo znatiželjne, kak nekaj skuhati naša vrla televizija najde, i verojatno dobro plati, damu koju smo skoro već i zaboravili. Neki dan sam prečital izjavu jednog tv-kritičara koj je rekel da se boji kak Vlatka ne bi znala skuhati ni juhu z vrečice. Ja mu i verujem. Prečital sam i njezinu izjavu kak ljudi imaju predrasude kaj se tiče njezinoga kuhanja. Pa naravno da imaju. Ak kuha kak popeva morete misliti kak to zgleda. Moram biti malo i zločest.

Prisetil sam se davnih dana dok sam putoval po bivšoj nam državi i z kolegama Podravkašima iskal degustatorke, ženice koje su delale na promociji juha, Vegete, kave, slatkih proizvoda i sl. Birali smo ozbiljnije gospođe koje su pomalo podsećale na naše mame jer ljudi uglavnom najviše veruju v kuhinju svoje mame. Čak je jedna reklama svojedobno glasila: “Moja mama najbolje kuha!” Nekak mi se čini da se emisije z ljudima ala Vlatka delaju norca od kulinarstva. A takve su i neke druge emisije gde se mora složiti nekaj “nezaboravno, jako ukusno i fino” za pet minuta. Ite prosim vas. Nema kuhanja na brzinu. Znam ja da je ta brza hrana v modi, i razmem da ljudima treba i tak nekaj, al bez slow-fooda nema prave kuhinje. A verujte da mi baš v takvoj kuhinji pomažu baš Vegeta, kocke, bujoni i kojekaj drugo od Podravke. Naravno da sam HTV-u poslal kritiku na ovu emisiju. Nadam se da ju buju brzo skinuli z programa.

Dok sam svojedobno pisal o kuharicama z mojega regala, spomenul sam i neke knjige koje je tiskala Podravka. Spomenul sam dva naslova koji moreju pomoći početnicima v kuhanju na jako jednostavan i praktičan način. To su “100 Vegeta specijaliteta” i “Male tajne velikih majstora kuhinje”.  Ak bi one/oni kaj baš nisu ludi za kuhanjem savladali te recepte mogli bi postati vrhunski kuhari. Ako ste pak malo ambiciozniji i tu i tam malo odete na Coolinariku pokupili ste svu gastronomsku pamet ovoga sveta. Tam bute našli sve kaj zanima zaljubljenike v kuhanje i dobru papicu.

I da se na kraju vrnem na naslov ovoga teksta. Čovek se fakat vuči dok je živ. Nemrete furt ostati samo na onome “kak su kuhale naše bake” makar je i to danas jako v modi. Moj kum i prijatelj Slavo mi je pred fanj let rekel: “Ak Vegeta nekam nejde onda je to mleko i prežgana juha!” Malo sam ga demantiral. Kuham prežganu juhu z Vegetom pa i z povrtnom kockom i do sad se ni još bunil. A Vegeta v mleku? To još nisam probal. Al kak je vreme promena bum i to jemput sprobal!

Kad sam već spomenul ove dve knjige palo mi je na pamet da ovaj tjedan skuham baš neke klopice kaj su zapisane v njima.Jedini je problem kaj te knjige nemaju juhe ni deserta pa bum moral sam zmisliti.

Pondelek

Juha: Imam juhu od jučer pa bum ju samo friško zakuhal
Glavno jelo: Krpice zeljem; ja navek dodam malo dinstanoga mesa
Desert: Morti štrukli od jučer?

Tork

Juha: Jedna krem Podravkina
Glavno jelo: Tokanj od svinjetine z njokima ili nekakvom drugom testeninom
Desert: Bilokakav sok

Sreda

Juha: Koprova z krutonima
Glavno jelo: Musaka od gljiva
Desert: Šnenokli

Četrtek

Juha/Glavno jelo: Raštika na imotski; od mesa je najbolje deti nekakvu kombinaciju dve vrste mesa.
Desert: Palačinke z orehima/sirom/pekmezom

Petek

Juha: Riblja juha
Glavno jelo: Punjeni šaran; prilog more biti mešano povrće na putru
Desert: Valda i sami znate kaj paše posle ribe?

Subota

Juha/Glavno jelo: Špagete z paradajzom i špekom; dodajte parmezana v “ogromnim” količinama
Desert: Čaša crnoga; najboljeak morete nabaviti friškoga portugisca

Nedela

Juha: Povrtno-pileći ragu
Glavno jelo: Marinirana pohana piletina; z tim navek paše rizi-bizi a dobar bu i nekakav krumpir
Desert: Đuro se obično pobrine za kolač. Mislim da je spominjala “ledeni veter”