Svakih mesec, mesec i po dam sebi voljno i odem do Novog Sada da se malo opustim i prepustim, da promenim sredinu i obidjem drage,najdraze prijatelje.Izludujemo se dobro, skupimo se iz svih krajeva, ostanem nekad za vikend, nekad nedelju do deset dana, pa onda pravac Beograd...Kod ćere, moje studentkinje ...Tu ostanem kako kad...Nekad nedelju dana,nekad duze.... E, onda stupa na scenu moja kulinarska virtuoznost...
Nači ne donesoh kupus iz Futoga, čime smo uskraćeni samo tako, al koj da mica džaci po Beogradu, pa tek onda kući...Ne pih muskat otonel, al se napih gostoprimstva koje je opravdalo postojanje Boga Radgosta u slovenskoj mitologiji.
On trenutno ima prebivalište u Vojvodini.
Odoh kod študentke, pa posle pet sekundi opserviranja nepostojećih zaliha u frižideru, lagana šetnja do Kalenić pijace. Sa budućim zetom of kors.
Mesar iz Meljaka me nekako ocenio , pa počeo veselo i uz dečji poskok da iznosi ono što nema u izlogu, a tiče se nekih posebnih delova za posebnu trilogiju zvanu mućkalica Naseckao sve cokćući od sreće i iščarolijao mi juneći ribić pride, da supa bude supa, a rinflajš – rinflajš.
Pored mene domaća ljuta, pijem u trendu iz epruvete, deca pozajmila sa faksa za šotove.
Ne završava se medicina bez dopinga, ne biva, će se iskopni bre..
I...redom...Supa sa griz knedlama, rinflajš, krompir pire ne iz kesice. Sos od paradajza, recept naučen u Vojvodini, poodavno.
Mućkalica. Sto kila luka uprženog do nestajanja.Sto paprika ispečenih, naseckanih, ubačenih u luk, na to ljupeni paradajz ,oceđen.Dvaes kila. Dinstaš da dođe do pola. Ovamo dinstaš meso, svinjsko, omasno, obaška
Cugneš iz epruvete, da prebaješ protiv uroka...
Sve to sad sipaš u onu lepotu od luka i povrća ,lagano promešaš, osoliš, zaljutiš lečka.
Postaviš, gledaš malu iz Bijeljine, momka tu iz Lazarevca i još jednog iz Valjeva, i moju Nišlijku sa svojim dečkom sa Labudovog brda kako jedu pa ne dišu.
Hukću, napiju se vode, pa jopet.Dosade i pekare i pizza kod Bucka, a nemaju kad da kuvaju...Niti stižu u menzu, gusta predavanja.Ništa dok majke ne dodju ili ne posalju.Ja radije dolazim.
Ajte i vi, kevo, kažu.
A ja sita gledajući njih.
Pa se deca dignu,pa začas oprave palačinke.
Nikad bolje nisam probala.
E sad imunologija.
A sutra pasulj,kevo, jel bi moglo.
Moglo bi...A što ne bi moglo....
:(Još nema komentara