Moj profil
A kaj da danas kuham? (538)
A kaj da danas kuham? (538)

A kaj da danas kuham? (538)

Muzika je od navek bila jako važna v mojem životu. Od detinjstva dok sam slušal na našem starom radiu marke „Philips“ „Pjesme i plesove naroda i narodnosti Jugoslavije“, v pondelek „Emisiju za pomorce“, koja se čini mi se emitira i danas, do najslušanije muzičke emisije naših generacija „Po vašim željama“ svaki dan od 12.00 do 13.00. Danas jedva čekam petek navečer meni najdražu emisiju jazza „Zvjezdana prašina“ ili v nedelu prijepodne „Hula hop“ s meni najdražom retro evrgrinskom glazbom. No ovih mi je dana palo nekaj drugo na pamet: Kak je to blagovati bilo/i je dok vam muzika miluje vuho?

Blagovanje uz glazbu

Zapraf su na tu temu dve stvari važne: dal nekome svirate ili ste onaj koj sluša glazbu? Kak sam bil i v jednoj i drugoj ulogi imam naravno i kaj za reči na tu temu.

Dok smo kak klinci počeli svirati na popodnevni plesovima v školi naši plesači i „fanovi“ nisu imali kaj za blagovati jer ili nikakve papice i piča nije bilo ili ste mogli dobiti domačega malinovca i kakvoga kolača ako su to vredne mame spekle. No več na zabavama v koprivničkom „Domoljubu“ ili po sličnim dvoranama v okolici se nudilo manje više jedno te isto: kuhane kobase ili hrenovke z hrenom ili senfom. Ak je pak bila malo vekša zabava, recimo v organizaciji vatrogasci ili sportskoga kluba, onda bi se znala najti i prasetina z lukom ili čak vinski gulaš. No tu ni bilo nikakvih pravila kaj se tiče vremena blagovanja. Jelo se i pilo dok su durale zalihe jer se od toga utrška financiral organizator. Čist je drukčeša bila situacija dok smo počeli svirati v hotelima ili restoranima v kojima se posluživala i hrana. Posebno je bilo važno kak prisložiti svirku za prigode kak su novo leto, svadbe ili posebne prigode kak je „Rotari bal“. Dok su se gosti skupljali počelo se svirati jako diskretno z evergrin glazbom, pomalo se prelazilo na pjevanje starogradskih ili narodnih popevki i eventualno se odsviral jedan set lagane plesne muzike za poklonike plesa. Za vreme posluživanja večere nije bilo svirke kaj su posebno zahtevali šefovi sale.Tak im je bilo lakše imati pregled nad gostima za stolom. Čim bi večera završila mogel je početi „bal do zore“. Nova stanka bi sledila za drugu večeru nakon sat-dva pa opet navali na ples da se gosti dobro zagriju i dobro ožedne. Treča večera je bila manje važna, piti se moglo celo vreme a kavopije su mogli svoju dozu kofeina popiti dok su šteli. Na terasama na Jadranu je uglavnom bilo jako komotno jer nije bilo „protokola za vreme večere“, neki bi naručili tokom večeri nekaj „ala carte“ ili roštilj a večina bi samo konzumirala piče. I dok se tak podsečam na ta vremena pada mi na pamet da v barovima uglavno nije bilo večere. Sviral sam po barovima od Zagreba Poreča, Pule, Baške Vode i Čateža ali se uglavnom pilo ili si na stolu mogel dobiti v zdelici grickalice ala bademi, kikiriki ili morti čipsa. Samo retko si mogel dobiti pršut, sir i masline. Naravno da tu mislim samo na „radne dane“ a ne na nekakve posebne prigode. V novije doba dok smo več svirali kak veterani blagovanje se vrtelo oko švedskoga stola i mogel si sam odlučiti kad i kaj buš konzumiral. Tu su malo komotneši konobari a muzikanti moraju imati osečaj za raspoloženje publike.

Čist je druga popevke bila dok sam bil v ulogi gosta. Nisam baš prezahtevan al verujte da mi danas ne paše preglasna muzika, ne paše mi jako moderna muzika kaj če reči da uz blagovanje paše intimniji prostor i lagana animirajuča glazba. Doduše nisam navek mogel birati i na putovanjima, negda po Ex-Yu ali i širom Lepe naše, uglavnom sam bil prepušten izboru domačina. Verujte da sam bil v kojekakvim situacijama al se najrajše podsečam intimnih prostora i malih bendova.

Tam negda početkom sedamdesetih let prošloga veka jako sam puno putoval po istoku Juge jer se Podravka baš v to vreme jako širili na tom terenu. Skoro v pravilu se posle posla moralo završiti v nekom lokalu ze živom muzikom. Uostalom onda ni ni bili disk-đokeja pa čak ni đuboksa. V tom delu Juge se rado setim nekolko mesta. Recimo v Beogradu niste mogli završiti na boljem mestu od Skadarlije. Mali bendovi z obaveznom harmonikom, violinom i uglavnom pjevačicom z sjajnim repertoarom starogradske, izvorne narodne ali i evergrinske glazbe. Ak ste popili koju čašu vina više i posegnuli za lisnicom bilo je normalno da bend završi kod vašeg stola i odsviraju samo za vas „pod uho“. Vele da to i danas nekak slično funkcionira. V Somboru mi je za navek ostala v sečanju večera na jednom rečnom brodu za vreme koje nam je popeval legendarni, v ono vreme jako mladi, Zvonko Bogdan. Njegva je svaka popevka jedna prelepa priča z porukom. No znalo je biti i ovak. Na periferiji Novog Bečeja, gde je Podravka imalo predstaništvi i skladište, bila je birtija „Kongo“(?!) v kojoj je svirala ciganska tamburaška kapela. E to ste trebali doživeti. Ne sečam se kaj je bilo za večeru ali se dobro sečam da je „dernek“ počel več  jako rano. Uglavnom. Ta „Zigeuener kapela“ je znala svirati sve kaj ste si mogli zamisliti. Jako je važan jedan detalj: svaka popevka koja se naruči se plača. Negde oko polnoči na podu ima više stakla nego na stolu ali se naravno plač i svaka razbita čaša. Zaradi restoran, zarade muzikanti ali i staklana. Gosti dobiju malo zadovoljstva i odu doma praznoga žepa.

I dandanas mi je pak v sečanju atmosfera hotela „Bonavia“ v Rijeki tam par let prije rata. Hotel v strogom centru Rijeke imal je jednu prepu terasicu između visokih zgrada ali je cela obrasla v zelenilu. Ak ste si zaželeli večeru v dvoje bili ste na pravom mestu. Za večeru sta mogli izabrati nekaj iz rashladne vitrine, riba ili meso, koje vam je poslužilo diskretno osoblje. Za tamosferu se pak pobrinul jedna ozbiljan gospon za klavirom. Neverojatno kaj je sve imal na repertoaru i to isključivo instrumentalnu glazbu. Sviral je od domačih šlagera, svetskih evergrina do melodija z opereta i filmske glazbe. Godinama sam odsedal v tom hotelu i navek bi užival v tom ambijentu z tim sjajnim klaviristom. Kolko znam taj je hotel za ove države kupil Goran Štrok i čisto ga preuredil. Nadam se da je zadržal barem dio toga ambijenta.

Još kak student i muzikant volil sam z pajdašijom otijti posle svirke na kasnu večeru „Kod Miloša“, jedan restoran v podslemenskoj zoni. Za taj su restoram v mojem sečanju ostale dve stvari: posluživanje večere i muzika. Večera se naime posluživala na onom metalnom postolju v kojem su bile zapaljene svečice tak da je jelo furt toplo, kaj je i za restorane v Zagrebu bila novost. Tak ste mogli polagano blagovati,popiti dobru čašu vina, spominjati se i uživati v glazbi. Zapraf to i ni bil „pravi bend“. Bil je to duo: harmonika i gitara, dvojica odličnih kavanskih muzikanti koji su šetali od stola do stola i jako diskretno svirali i pjevali. Za ugođaj vam fakat ništ više ne treba.

Nebum vam rekel ništ novoga ak spomenem i kučne zabave v goricama naše klape v zadnjih nekolko desetlječa. Teško smo mogli zamisliti sve te prigode bez naših „Kraluša“ i njihove svirke. Bili smo si desetlečima verni, i oni nama i mi njima, al je to nažalost zamrlo ovih par let z jako poznatih razloga. Oni su bili naš kučni bend pa čak i dio sve te naše atmosfere koje se bumo navek sečali. Danas kak ozbiljna gospoda, i moji prijateli i ja, uz obed il večeru više iščemo razgovor, podsečanja na one dane „kad se ludovalo“ i dok je živa muzika bila dio svakoga našega okupljanja.

Moram vam nekaj priznati. V ove jesenske dana ima tolko toga kaj bi se moglo najti na jelovniku da imam mali „problem“: kak poriktati jelovnik i skoristiti sve ono kaj se nudi. Pri nama doma posebno je dobra ponuda voča makar sam pršli tjedan malo kukal oko „čudne prirode“. Verujem da i vi osečate kak je jesen več tu pred nama.  

Pondelek

Juha: Prežgana juha z krutonima
Glavno jelo: Krmenadli na naglo, sataraš
Desert: Šaumrole od jučer

Tork

Juha: Juha od bočinga
Glavno jelo: Kuhani bočing, sos od kopra, pire
Desert: Voče

Sreda

Jan i ja smo si zaželeli konačno fileke a nebute verovali da ih več neko vreme jede i Đuro
Juha/Glavno jelo:Klasični špek fileki, z puno parmezana
Desert: Čaša crne pive

Četrtek

Juha: Juha od ribanoga mešanoga povrča
Glavno jelo:Musaka od krumpira, zdela šalate
Desert: Kompot od jabuki

Petek

Juha: Juha od šaranovih glavi
Glavno jelo: Šaran v smesi kuruznog brašna i začina, grah/krumpir šalata
Desert: Gemišt i još jemput gemišt

Subota

Juha/Glavno jelo: Paprikaš od svinjske lopatice, luleki od kolko-tolko testa, šalata
Desert:Subota je. Odlučite sami kaj popiti.

Nedela

Juha: Anjgemahtec
Glavno jelo: Pohana piletina, fino varivo
Desert: Štrukli od jabuki

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.