Moj profil
A kaj da danas kuham? (534)
A kaj da danas kuham? (534)

A kaj da danas kuham? (534)

Nije nekakva novost da pišem o svojoj klapi o mojim prijatelima, pogotovo onima koji nas sve češče napuštaju, no ovaj put je ipak nekaj malo drukčeše i morti nesvakidašnje. Reč je o jednom dugom prijatelstvu, o jednom dugovečnom druženju koje se naprosto moralo nekak obilježiti. Priznajte da se baš često ne događa da morete doživeti sedamdeset (70) let druženja od prvoga razreda osnovne škole do dana današnjega.

70 let druženja (1)

Ovo je baš jedna lepa, velka cifra, jedna pristojan život a kamoli ne tolko let druženja. Osim toga v ovoj nesretnoj situaciji konačno se našla i naša klapa nakon više od leto i pol dana. To je vreme za nas bilo više nego stresno. Em se nismo ni mogli družiti em su nas v nepunih mesec dana napustili Slavo i Gino koje teško moremo zaboraviti. Nekak se moramo privikavati da ovu grubu stvarnost.

Moram najprije pojasniti nadimke Đuro i Đuro. Daklem ovak. Đuro je moj prijatel Đorđe Karlović kojega je v Đuro krstil moj vujec Đuro pri meni doma za vreme večere dok samo bili još v gimnaziji. Nas četvorica kolega z razreda blagovali smo kolinske delicije naišel je moj vujec Đuro i dok sam ga upoznaval z mojim šulkolegama rekel je: „Ti si Đorđe? To ti je isto kak i Đuro!“. I taj nadimak Đuro nosi još iz gimnazijskih dana. A moja je zakonita postala Đuro zbog svojega oca. Dok smo negda svi na vrpi i viknem Đuro znaju se odazvati i Đuro i Đuro.

Ova je priča počela v rujnu 1951. dok smo se prvašiči okupili oko naše nezaboravne učiteljice Katice. V to je vreme bil veliki manjak školskoga prostora v Koprivnici pa je nekolko generacija posle rata v školu krenulo v tzv „Katoličkom domu“. Bila je to zapraf jedna velika soba kraj koprivničke franjevačke crkve pretvorena v učionicu i tu smo proveli prvo polugodište. V drugom smo se preselili v jednu sličnu prostoriju „Kod Guteše“ da bi konačno v drugi razred krenuli v novu „Drugu osnovnu školu“. Nažalost i ta je naša „nova škola“ zrušena pred više od deset let. Z toga vremena pamtim jedan događaj kojega je teško zaboraviti. Đuro i ja smo se zbog nečega tak „žestoko posvadili“ da nas je naša draga Katica pozvala pred ploču i v tu smo za kaznu morali stati jedno vreme. Do današnjega dana to je bila naša jedina „svađa“. To se fakat mora pamtiti.

V to isto vreme naša generacija počinje svirati v školskom tamburaškom orkestru kod legendarnog Stjepana Miklaužića Uče, kak druga posleratna generacija. Đuro je sviral prvi a ja drugi brač. Bilo je to prelepih sedam let druženja, prelepih nastupa i za decu i za odrasle, bilo je to vreme dok su se neki od tih malih tamburaša odlučili i malo ozbilneše baviti z mužikom. V prvom se razredu gimnazije nekak spontano okupila jedna četvorka koja i nije slutila da bu to malo potrajalo makar to i ni tak zgledalo. Naime dvojica, Didi i Đuro, odlučili su se posvetiti sportu, kaj če reči rukometu, a druga dvojica, Braco i ja, mužiki. I da znate: sve je to odlično funkcioniralo, našlo se vremena i za obaveze ali i za kojekakva druženja.

Ono kaj generacije gimnazijalaca pamte su sigurno maturalne zabave i maturalna putovanja. I dandanas rado pripovedamo neke anegdote z toga vremena pogotovo dok nam se najdu pod rukom neke stare slike v starim prašnjavim albumima.

Mesto događaja: Draganovec, Mirni dol 24

No vas verojatno zanima kaj je bilo na jelovniku za taj dan? Brzo smo se mogli dogovoriti da nemamo nekakvoga dragovoljca koj bu stajal dve-tri vure kraj roštilja ili, nedaj bože, kuhal v onoj mojoj kuhinji od šest kvadrata. Samo je peč z dva rola oko dva kvadrata. Dušu dalo za kuhanje za Martinje ili Vincekovo ali v srpnju na trideset i nekaj stupnjeva to nebi išlo. Bili smo jako praktični i napravili smo ovakav jelovnik:

Aperitiv: Rakijica od kruške i marelice i nekakav likerček za naše dame

Predjelo: Bogati nareski po sistemu svega pomalo, sirevi, domača pašteta, klipiči i dve-tri vrste kruha i naravno paradajza i paprike

Glavno jelo: Ovaj put smo odlučili naručiti ketering z jednog proverenog restorana koj nudi jako bogati roštilj i druge delicije. Teško mi je nabrojati kaj je tu svega bilo ali smo si dali mašti na volju pa je tu bilo od klasike čvapa, ražnjiča i pljeskavica do nekakvih filanih rolica i punjenih pljeskavica. Naravno da je bilo i kojekavih priloga z posebnom željom naših ženica da mora biti pečenih paprika.

Desert: O tome su odlučile naše bolše polovice. Rekle su da je teško peči doma kolače na tim visokim temperaturama pa su otišle na našem placu v jednu trgovinu specijaliziranu za pečenje kolača. Zbrale su pet-šest vrsti i verujte da su svi kolačoljupci bili zadovoljni. Da je bilo gemišta, pive i sokova v najte ni sumljati.

Naš pajdaš Joso je bil zadužen za predaju poklona uz njegov uobičajeni duhoviti komentar.

Ovakva godišnjica ni mogla prejti bez darova a za odabir je najčešče zadužena naša Biba. Nismo se ni nadali kaj bumo lepoga dobili. To nam bu ostala jedna lepa uspomena i podsečanje na neke davne dane našega najranešega školovanja. Poglečte ovu sliku i morti se i vi podsetite svojih osnovnoškolskih dana.

Negda  se kretalo v školu z pločicom, kredom, šiljilom i pernicom. Ovaj dodatak z olovkama je več mali luksuz.

V nekakvim drugim vremenima sigurno bi z nama bili i naši Kraluši no verujte da, bez obzira na velike godišnjice, nisu baš vremena za popevku i veliku galamu. Mi smo to proslavili diskretno primereno našim letima i situaciji, samo kaj smo se Đuro i ja podsetili nekih prelepih starogradski popevki koje bi obično zapopevali posle nekolko dobrih gemišta. Ovaj put smo se setili jedne prekrasne balade „Srijem ravan leži svud pod snijegom bijelim“  koju zapraf pozna jako malo ljudi pa i naših pajdaši. Da ne verujete: setili smo se svih reči iako ju nismo popevali barem dvajst let.

Tek sad vidim da je skoro nemoguče v jednom tekstu napisati sve kaj bi štel pa bu nastavak sledeči tjedan.

Pondelek

Juha: Povrtna juha

Glavno jelo: Špinat, pohani kruh i dva jajca na oko

Desert: Rolada od jučer

Tork

Juha/Glavno jelo: Čušpajz od poriluka, kranjske kobase a more i z malo suhoga mesa

Desert: Dinja z malo ruma ili maraskina

Sreda

Juha: Jedna Podravkina z vrečice

Glavno jelo:Mesna pita, zdela šalate

Desert: Sok

Četrtek

Juha: Krem juha od karfiola

Glavno jelo: Vratina na naglo, sataraš

Desert:Čaša pive

Petek

Juha/Glavno jelo: Pretepeni mladi grah; najte štedeti na vrhnju

Desert: Kifli z pekmezom

Subota

Moj me pajdaš Davor zamolil da napravimo v goricama kotlovinu

Predjelo: Sir z vrhnjem, domači špek i jeger, pogačice od kolko-tolko testa

Glavno jelo: Mešana kotlovina: malo krmetine, piletine i friške kobase; za prilog bumo v masnoči od kotlovine hitili malo kuhanoga krumpira

Desert: A kaj drugo nego gemišt

Nedela

Juha: Juha od graška z noklecima

Glavno jelo: Zagrebački, mešano povrče na putru

Desert: Šaumrole, kapučino

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.