Moj profil
A kaj da danas kuham? (532)
A kaj da danas kuham? (532)

A kaj da danas kuham? (532)

Kad več penziči nejdu na godišnji rado se setiju nekih davnih godišnjih. Mogli ste več zaključiti da mi je baš kolovoz, ili čak rujan, bil pravi izbor. Razloge ni teško razmeti ak sam pred dva tjedna nabrojil sve “mane srpnja”. Za kolovoz me pak veže puno dragih ljudi i događaja koji se navek rado setim.

Dieter v Lepoj Našoj

Dok sam postal “veliki poduzetnik” 2001. upoznal sam jako puno dobrih i dobronamernih ljudi v poslovnom okruženju. Jedan me moj prijatel i pajdaš preporučil jednoj njemačkoj firmi al znate več: Njemci su prema nama malo nepoverljivi pa sam moral položiti “prijemni ispit” i to pred gazdom i njegvim suradnicima. Došli su v Hrvatsku, na Plitvice, i tam sam moral održati jednodnevni seminar, zapraf prezentaciju svojega programa, da bi oni procenili jesam li ja dost dober da delam za jednu velku njemačku firmu. Ispit sam položil al su predložili da dojdem v Augsburg gde bi me dodatno educirali prek jednog proverenoga trenera koj je delal več prek dvajst let v autobranši. Četri sam put bil v Augsburbu i tam upoznal jednoga predivnoga čoveka i stručnjaka Dietera Sommera. Tak smo se skompali kak da smo prijateli od detinjstva. On nije baš preveč znal o Hrvatskoj a k tome je bil i jako skeptičan pod dojmom ratnih zbivanja. No imal je poverenja v mene i 2005-te se odlučil provesti godišnji odmor na našem Jadranu.

Dieter i njegova gospođa Regina su došli najprije na dva dana v Koprivnicu i znate da to ni moglo prejti bez gorici v Draganovcu. Bil je jedan prekrasan kolovoški dan i naprosto smo mogli uživati v jednom malom društvu z puno dobrih zalogaja i zdenoga gemišta z podrumskom temperaturom. Morti vam ova slika more dočarati kak zgleda opuštanje dok vam je jedina obaveza malo se pospominjati i usput pomalo prizalogajiti.

Dieter, Regina, dragi pajdaš Slavo, Đuro i ja

Taj dan je bil tema našega razgovora i na putu prema Jadranu. Naravno da nismo na putu prema jugu mogli preskočiti Plitvice kojima se odavno divi celi svet. Sommerovi su se takaj složili da tak nekaj lepo nisu odavno vidli makar su obišli dobar dio sveta od Engleske do Amerike. Putovanje smo tempirali tak da se za obed najdemo pri našim kumovima v Kaštel Novom. Ja sam v napred z kumom Vinkom dogovoril jelovnik da ljudi osete okuse Dalmacije. Jelovnik je bil ovakav:

  • Ružina rakija za dobrodošlicu
  • Fino rezani pršut i sir
  • Juha od teletine z rezancima
  • Lešo teletina i šalša
  • Filana paprika na dalmatinski način
  • Kolač, ne sečam se kakav, dobro ohlađena lubenica i naravno bevanda od opologa vina.

Srečom kaj je Dieter fakat gurman i ni mu ništ teško palo. Gospođa Regina nas je pak teško pratila. Put smo nastavili mam posle obeda prema trajektu za Brač a onak usput smo mogli videti i dio Splita. No sad je počelo divljenje prema gradu, kojega nisu vidli ni na slikama, prema neverovatnom plavetnilu mora, prekrasmom Supetru, prema predivnim slikama Brača i njegovim uvalicama. Dok smo stigli v Milnu do naše Osibove uvale ljudi su ostali bez reči i naprosto su se prepustili organizaciji naše letima uhodane rutine. Za njih je naravno bilo sve novo i v svemu su zapraf uživali. Moram spripovedati jednu zgodnu anegdotu posle jednoga obeda. Bilo je tu svega a za glavno jelo bili su krmenadli  na češnjaku. Naš ženski dio ekipe je, kak i obično, mam posle obeda krenul na pospremanje stola al je nekim slučajem zadnja na stolu ostala velka duboka tava z onim pikantnim saftom. Dieter se najprije naluknul da vidi kaj mu žena dela v kuhinji a onda je na brzinu zel zadnju šnitu kruha i hitil ju v onaj saft. Njegva Regina je jako pazila da on v nečemu ne pretera a ovo je bil njegov čiti “slatki greh”. Naravno da je posle toga zalogaja bevanda jako dobro legla. I kaj da vam velim? Sommerovi su jedan dan otišli na izlet do Splita, razgledali sve kaj se v jednom danu more doživeti i vrnuli se pred večer puni dojmova. Deset je dana prešlo jako brzo a pisma z Njemačke su navek bila puna predivnih sečanja na te dane i Lepu Našu. 

Velka Gospa na Jadranu

Gospu pamtim radi dva razloga: podravskoga obeda na Velku Gospu v Osibovoj i “ferragosta” na Lošinju.

Među nama Podravcima i našim Dalmošima v Osibovoj je navek vladalo prelepo prijatelstvo. Oni bi nas zvali na dobar dalmatinski riblji obed a mi bi napravili obavezno Podravski obed za njih na Velku Mešu. Bilo je tu više kojekakvih drugih prigodi al je ovo bila “obaveza i tradicija”. Pri gazdi Dušku bilo nas je po sedam-osam Podravci a otprilike je tolko bilo i naših susedi Dalmoši. Imali smo još jednu podravsku familiju z druge uvale i dok sve  zbrojite bili su to jedni mali svati. Bilo vam je to malo natjecanje ko bu napravil bolšega obeda i bolše ugostil drage prijatele. Mi smo se držali uglavnom ovoga jelovnike:

Aperitiv: Podravska rakija od tepke ruške i travarica z bilogorskim travama; v jednom trenutku slabosti naši su Dalmoši priznali da je naša travarica bolša od njihove.

Predjelo: Kobase, špek i prge koje smo donesli z Podravine

Juha: Goveđa juha od bočinga z grisknedlima

Toplo predjelo: Kuhani bočing i hrensos

Glavno jelo: Pohani krmenadli, pire, šalata

Desert: Kak nismo baš imali uvjete za nekakve prave podravske kolače Đuro bi složila kremšnite od Podravkine Dolčele ili tortu od palačinki. Pil se je naravno gemišt od draganovečke graševine.

Posle takvoga obeda pala je obično maratonska partija bele između Dalmacije i Podravine. Igralo se “za čavle” ali su se znale  dogoditi i “ozbiljne svađe” između partnera dok bi neko od naših protivnika „falija”. Dok bi nam pak ostali pohanci od obeda naši bi dragi prijateli rado pojeli zdene pohance ze zdenim hrensosom. Rekli su da je to jako dobra kombinacija. I tak skoro dvajst let.

Na Lošinju sam sviral dve sezone tam v drugoj polovici šezdesetih. Kak nam je gazda bil Talijan Angelino bilo je normalno da na Lošinj dojde na godišnji njegva klapa z Italije na ferragosto. Još od rimskih vremena se 15. 8. slavila Velka Gospa  a danas je to Talijanima opčepoznati izraz za godišnji odmor v kolovozu.

Trebali ste videti kak su ti ljudi svaki dan blagovali. Vila Karolina, v kojoj smo svirali, imala je četri apartmana v koj se smestilo osam do deset ljudi. Počeli su z obedom oko jedne vure a trajalo je do četri popodne. Teško mi je nabrojiti čega je sve tu bilo  al jedno sigurno znam: navek je bilo barem tri-četri vrste testenine. O ribama, picekima i šniclima svih vrsti da ne govorim.

No jemput smo se zaribali. Naša gazdarica Vinčencima nam je jemput ponudila da obedujemo z njima jer je bil nekakvi njihov svetek. Pitala me: “Sinjor Pjato, volete forse domani prancare kon noi?” Kak nebi šteli z njima obedovati kad smo saki dan vidli koje je to obilje. I tu smo se zaribali. Taj svetek se jela samo testenina na sve mile i nemile načine. Nisam siguran da smo vidli pravi falačec mesa a testeninu nismo poželeli danima. 

 Na temu testenine jedna anegdote toga leta. Moj pokojni prijatel Braco nije volil špagete z nikakvim saftom nego samo z cukorom ili pekmezom. Dok je jemput naš Angelino videl kombinaciju špageti i pekmeza samo je promrnljal:”Ke barbaro”.Ni mogel zamisliti da kraj bolonjez, karbonara ili milanez špageti neko tu “talijansku svetinju” jede z pekmezom. Od tih sam Talijana još nekaj nafčil. Znate i sami da na stolu obično stoje one flašice z octom i uljem i naravno sol i prper. Pri njima je obavezno na stolu bila jedna lepa staklena posudica z parmezanom. Metali su ga na predjela, v juhe, v čušpajze i na nekakve priloge. Verujte  da mi je jedno vreme to jako pasalo al sam se posle pak vrnul podravskim navikama a parmezana posipam na testenine, na rižoto ili ga posipam prije pečenja recimo na francuski krumpir ili štefani-pečenje.

Pondelek

Juha/Glavno jelo: Musaka od kelja
Desert: Mazanica z orehima

Tork

Juha/Glavno jelo: Junetina v saftu, domači široki rezanci
Desert: Pogačice sirom

Sreda

Juha/Glavno jelo: Filana paprika na dalmatinski; ja ju delam na šalši i obavezno dodajem malo pisanoga špeka i domače kobase
Desert: Kifli z pekmezom

Četrtek

Juha: Povrtna juha
Glavno jelo: Krmenadli na češnjaku, restani krumpir, paradajz šalata
Desert: Nekakvo voče; mi v zadnje vreme jedemo breskve i kruške

Petek

Juha: Krem juha od kozici
Glavno jelo: File lososa, lešada od mahuni i krumpira; znate v čemu je tu problem? Losos je jako skupi!
Desert: Čaša vina

Subota

Juha: Paradajzova juha z rižom
Glavno jelo: Meso z lodrice, pohane tikvice, mešana šalata
Desert: Sok ili ipak lagani gemišt?

Nedela

Juha: Juha od junečega repa z rezancima
Glavno jelo: Kuhani repovi, sos od češnjaka, pireDesert: Sladoled od vanilije ala Đur

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.