Moj profil

A kaj da danas kuham?" (512)

Dragi moji Coolinaričari najte mi zameriti kaj sako malo napišem ovak emotivam tekst al si nemrem pomoči. Napuštaju nas ljudi koji nam nekaj značiju v našim životima i nekak osečam čak i „obavezu“ da se osvrnem na takav događaj. Napisal bi nekaj i o Zlatku Saračeviću al kak nisam baš sportski navudren teško mi je napisati nekaj suvislo osim da izrazim iskrenu sučut svima z našega Rukometnoga kluba „Podravka“ i vernim navijačima.

Al Se Nekad Dobro Jelo Baš

Skoro sam več završil jednu čist drugu teme za ovaj Glas kad je došla ona ružna vest da smo zgubili još jednoga velikana lepe popevke. Iznenađenje, šok  i cela je Lepa Naša z velkom tugom primila ovu tužnu vest: otišel nam je Đole. Neverovatnom brzinom se čez medije proširila ova pretužna vest, sviralo se posvakud sve ono najbolje kaj je Đole spopeval a na televiziji je mam navečer  bil emitiran jedan koncert snimljen pred dost let v Pulskoj areni. Tolko ljudi, tolko emocija, tolko dobre muzike na jednom mestu. V petek nigda ne propuštam na radiju moju omiljenu glazbenu emisiju “Zvjezdana prašina” al ovaj put sam ostal kraj tv-a i dokraja z puno pažnje i emocija poslušal celi koncert. Dok odu takvi velikani nije retko da čovek pusti i koju suzu. Tak je bilo i dok je otišel Oliver, Arsen, Zvonko jer su to sve ljudi z čijom smo muzikom živeli, zaljubljivali se, veselili i tugovali. V onim vremenima devedesetih putoval sam kak Podravkaš v Mađarsku a v Podravkinom predstavništvu su delali neki izbegli Hrvati i Mađari z Vojvodine. Donesli su sebom kak dragu uspomenu z Vojvodine i Balaševićeve kazete pa sam tak i ja dobil jedni za uspomenu. Sečam se da smo na putu od Pešte do Koprivnice preslušali sve popevke dvaput. Sad si morti mislite da ovaj tekst baš i ne paše v moju kolumnu al vas moram mam podsetiti na jednu Đoletovu popevku koja je zapraf jedna mala kuharica z jednim strašnim jelovnikom koj vam bu nabrojil sve kaj vojvođanska kuhinje nudi. Zapraf se v toj popevki oseča i jaki utjecaj austrougarske kuhinje kakti zaostatak jedne davne države kojoj je pripadala i naša Hrvatska. Znam da imate internet i lako bute našli ovu popevku z naslova ovoga teksta. Ja sam zvadil samo nekaj malo od te gastronomske popevke z puno kojekakvih delicija. Kaj god pripremite nebute fulali. Veli popevka ovak:

Nema više, dobri svete
One lepe še'set pete
Kad smo bili na svečari
Kod kumova naših starih

...........

I ondak, sat i frtalj kol'ko je iš'o šinobus nismo ništa jeli
I kad smo stigli na stanicu, odma'
Kupimo burek, lep, frišak
Mastan, sve nam onako
Mast curila niz bradu
Pa ondak' opalimo preko toga
Jednu tepsiju šampita i gajbu piva
Mlakog, crnog.

I kaj da vam veli? Nemrem odoleti napasti da vas ne podsetim i na još jednu popevku koja nije gastronomska al tolko podseča na jedan predivam domači ambijent a da prostite v njoj je i tak puno erotizma na Đoletov način.

Pesma o jednom petlu

Im'o sam strašnog petla, bio je pravi đavo
Na kiši i na vetru, uvek je staj'o pravo
Po selu perije leti, diže se strašna graja
U našoj kući uvek, bilo je dobrih jaja

..........................................................

Poslušaj zato savet sto če ti ćića dati
Kad imaš mladog petla ne daj mu da se pati
Pusti ga neka leti, neka ga koke vide
Posle če biti kasno i petlu vreme ide
Ajd' živeli!

I dok sve to malo bolje pogledate, čujete sve njegve prelepe, poučne popevke, z tolko emocija i velikih poruka mira i dobrote teško je ne reči: Gde bi nam bil kraj da je na svetu više takvih ljudi koji bi širili oko sebe mir i dobro. Fala ti Đole za sve kaj si delal i kaj si ostavil iza sebe.

Moje davno putovanje po Vojvodini
Ovih sam se dana mam podsetil nekih davnih vremena dok sam imal prilike putovati po toj istoj Đoletovoj Vojvodini. Bil sam još mlad, učil sam zanat v Podravki, dok mi je jednoga dana došel legendarni direktor prodaje Toni i rekel:”Čuj ti mali. Nemreš ti učiti o psihologiji prodaje tu z nekakvih knjiga v kancelariji. Evo ti putni nalog i ne vračaj se dva tjedna z Vojvodine!”.I tak je bilo. Dva tjedna sam vam ja putoval poduž i poprek po Vojvodini. Trgovački putniki, propagandisti, degustatorke i prodavači kave su bili moji domačini. Samoposluživanja, skladišta i komercijalne služba su bila mesta v kojima sam provodil sve to vreme. No “najteže” je bilo ono kaj je sledilo navečer. Dok bi završili posel nalazili bi se v nekom restoranu jer smo morali napraviti sažetak svega kaj se taj dan dogodilo i kaj sledi drugi dan. Da je  sledila bogata večera i odgovarjuče količine špricera to se podrazumevalo. Verujte da to ni bilo baš lako zdržati ak niste bili v dobroj kondiciji. Neznam kaj sve nismo blagovali tih dana al mi je jedan obed ostal v posebnom sečanju. Domačin mi je bil trgovački putnik Marijan, čovek z Petrovaradina od kakvih sto dvajst kil, koj je svojom pojavom  uleval poverenje. Odlučil je da na obed odemo v “Piroš čižmu” v to vreme jako popularni novosadski restoran. Pita on mene:”Šta ćete profesore?” Kaj da ja sad velim takvom čoveku osim:”Sve prepuštam vama Marijane!”. “Slažem se.To mi je neki dan rekao i naš generalni direktor dok je bio u Novom Sadu”. (Taj generalni direktor bil je Pavle Gaži, otac velike Podravke koj nas je prošli tjedan takaj napustil). Da je Marijanov izbor bil više nego dobar najte ni sumljati. Bilo je tu svega od aperitiva do deserti al mi je v sečanju ostalo jedno toplo predjelo. Bile su to kak sarme filane palačinke v nekakvom pikatnom sosu od vrhnja i crvene paprike. Nekaj od predjela. Sve v svemu moram vam reči da tu atmosferu treba doživeti pogotovo ak večer završite v nekakvom pajzlu koj baš ni nekakav nivo, al je v pravilu imal odličnu cigansku kapelu. Nema kaj neznaju svirati samo kaj to zna i koštati.

Baranja kak Vojvodina
Baranja i Vojvodina su prvi susedi. Prejdete prek Dunava kraj Batine i mam ste v Bačkoj. Moja je klapa letima išla v kojekakvim prigodama v posetu našim dragim prijatelima Željku i Stipi, koji su bili cimeri našem Pepeku za vreme studija v Zagrebu. Prijatelstva traju i do dana današnjega samo nažalost kaj nas ima sve manje  i sve je manje prilika za okupljanje kak negda. V Baranju smo odlazili po tradiciji na Petrovo i Pavlovo jer je to bilo največe proščenje, oni bi rekli kirbaj, v Željkovom selu Topolju. To ni bilo proščenje, to su vam bili mali svati. Znalo nas je biti i pedesetak za stolom z neverovatnom ponudom baranjskih delicija i z obaveznom ciganimskom kapelom posle obeda. Dok se je pak ženil Željko na svatima se skupilo prek petsto ljudi jer se isti dan ženil Željkov deda po četvrti put, svaki put za Mađaricu, a Željko prvi put. Momačko večer v petek i svati v subotu i nedelu se pamte. K Stipi smo pak hodali v gorice kod Batine na prekrasnoj lokaciji kraj samoga Dunava. Divni ljudi, gostoprimstvo i vina koja se ne zaboravljaju. Več letima našoj klapi stoji otvoreni poziv za dolazak v Baranju  i nekak se nadam da bumo mogli to i realizirati. Dečki su z obiteljima pri nama v Podravini, v draganovečkim goricama bili na godišnjicu odlaska njihovog cimera Pepeka. No kak se stvari trenutno događaju naš odlazak v Baranju bu pričekal još jedno vreme.

Da se malo vrnem pak na naslov teksta. Ak malo bolje prečitate celu popevku našli bute tolko delicija da morete napraviti jelovnik za celi mesec a ne za tjedan dana. Ja bum probal skombinirati i nekaj za sebe jer mislim da je sve to jako normalni jelovnik i zapraf nekaj kaj bi svi rado prizalogajili.

Pondelek
Juha/Glavno jelo:Pileči paprikaš z domačim rezancima
Desert:Šnenokli

Tork
Juha: Povrtna juha
Glavno jelo: “Krmenadle” na češnjaku, restani krumpir,
Desert: Čaša “portogizera”

Sreda
Juha: Goveđa juha z domačim grisknedlima
Glavno jelo: Kuhano meso z juhe, sosparadajz, pire
Desert: Princeskrafli

Četrtek
Ak vam se danas ne kuha poslušajte Đoleta
Juha/Glavno jelo: Burek po vašem izboru; ja bi sigurno zel z mesom. Meni je dobra zamena za burek i bogata mesna pita.
Desert: Crno pivo; morti vam baš nebu pasalo mlako pa ga malo ohladite

Petek
Ovak bi to otprilike složil Đole v popevki
Predjelo: Čvarki z lukom
Glavno jelo: Pečeni odojek, grah šalata
Desert: To nemre prejti bez “ladnog špricera”

Subota
Juha: Juha od vode v kojoj su se kuhali rezanci. Dost vrhnja i dobro začinite.
Glavno jelo:Rezanci z makom
Desert:Kompot od suhih šljivi

Nedela
Juha: Kokošja juha z kašicom
Glavno jelo: Bečki šnicl, pečeni krumpir, zelena šalata
Desert: Šampite; ak vam više paše napravite kremšnite; čaša portugisca

Ak ste pažljivo prečitali popevku bute vidli kak je puno toga ostalo za još koj obrok.

Tu je hladnetina, Đole bi rekel piktija, ćurka/purica, šufnudli, karabatak pileči, šunka, belo meso i još kojekaj drugo. Ak niste zadovoljni z mojim predlogom zamenite z ovim kaj mi je još ostalo neiskorišteno.

:(Još nema komentara

Budi prva/i, podijeli svoje mišljenje o slici i pomozi nekome u odabiru savršenog jela.