Već duže vreme merkam ovu banicu...Druženje na blogu postaje zanimljivo svakim danom sve više, a posebno volim šetnju po stranim blogovima.
Ovog puta sam skoknula do komšija, da vidim šta to oni kuvaju, i predstavljam vam njihov specijalitet ...U pitanju je Bugarska.
Probala sam je pre 2 godine na moru, svidela mi se, a sada mogu reći da ću je često spremati u svom domu.
Do nedavno nisam volela gibanicu. Uvek sam se tako izjašnjavala, čak i kao mala, kad nisam umela da definišem razlog. Kad sam malo porasla uspela sam da objasnim uzrok tom višedecenijskom nesporazumu između gibanice i mene, ali nije to doprinelo našem pomirenju. Svaka gibanica može da se jede vruća, to je tačno, ali čim se malo 'ladne, ona sirota sedne, kao da je premorena nakon nategnuto uspešnog prvog nastupa, i skljoka se u neki slani kolač. To više nije gibanica, nije ni pita, a mnogo je debelo da bude palačinka. Čak i ako nije zblebana toliko da se slojevi ne razaznaju onda je obavezno suva, ili ima neki drugi feler koji bi me uvek opredelio da namažem krišku hleba krem sirom, pre nego da posegnem za parčetom gibanice ispečene pre par sati. Ali, sve se promenilo kad sam pre par meseci videla sliku na jednom bugarskom blogu...
Svaka majka smatra da je njeno dijete najljepše, svako dijete da je njegov tata najjači, a ja da je moja gibanica najfinija!Postoji li bolje vrijeme za gibanicu, osim uvijek?Zavrnite rukave, malo ćemo packat ručice ali brrrzo smo gotovi!
Kad neko kao ja zivi u Sumadiji, a tu je gibanica specijalitet, normalno je da stalno isprobavam nove nacine spremanja… Nisam ljubitelj kajmaka, sir kupujem kod proverenih osoba, i uvek nesto svoje dodam u vec isprobani recept…Ovog puta je to bilo ovako…:)))
Sećam se da sam, još kao dete obožavala gibanicu koju je pravila moja baka, kasnije moja majka. Sećam se prvo bi ispekla kore na šporetu na drva, uzimala emajliranu plavu tepsiju, redjala, po malo nabirala kore, premazivala filom od sira i jaja, i tako redom dok se sav materijal ne utroši. Tako je pravila gibanicu moja baka i majka, a ja recept koji sam nasledila od njih je modernija verzija bez šporeta na drva. Kore valjam oklagijom i pečem u pica pekaču, filujem i pečem u električnom šporetu.
Ova prava energetska “bomba” puno govori o maštovitosti te bogatstvu kako namirnica tako i kulinarske tradicije. Koloritnost više vrsta nadjeva svakako će najviše doći do izražaja na blagdanskome stolu.
Kisela banica :)
Gibanica “gužvara”
Strudla sa dzemom
Naopaka gibanica
Zgužvana gibanicza
Gibančice
Gužvara sa sirom
“4 u 1” ilitiga Međimurska gibanica
Male gibančice
NAJBOLJA GIBANICA, koja se najlakse pravi!
Gibanica
Guzvara sa jogurtom
Fini burek od mljevenog mesa
Gibanica moje bake
Prekomurska gibanica
© Podravka d.d. 2003.—2012.
