Do nedavno nisam volela gibanicu. Uvek sam se tako izjašnjavala, čak i kao mala, kad nisam umela da definišem razlog. Kad sam malo porasla uspela sam da objasnim uzrok tom višedecenijskom nesporazumu između gibanice i mene, ali nije to doprinelo našem pomirenju. Svaka gibanica može da se jede vruća, to je tačno, ali čim se malo 'ladne, ona sirota sedne, kao da je premorena nakon nategnuto uspešnog prvog nastupa, i skljoka se u neki slani kolač. To više nije gibanica, nije ni pita, a mnogo je debelo da bude palačinka. Čak i ako nije zblebana toliko da se slojevi ne razaznaju onda je obavezno suva, ili ima neki drugi feler koji bi me uvek opredelio da namažem krišku hleba krem sirom, pre nego da posegnem za parčetom gibanice ispečene pre par sati. Ali, sve se promenilo kad sam pre par meseci videla sliku na jednom bugarskom blogu...
Svaka majka smatra da je njeno dijete najljepše, svako dijete da je njegov tata najjači, a ja da je moja gibanica najfinija!Postoji li bolje vrijeme za gibanicu, osim uvijek?Zavrnite rukave, malo ćemo packat ručice ali brrrzo smo gotovi!
Kada sam je prvi put isprobala odusevila sam se,kao pravi burek,a jednostavna za napraviti..Recept je od kume,isproban po ko zna koji put,nama super pita a vjerujem da ce se i Vama dopasti..
Unutra sočna, spolja hrskava, vrlo ukusna, pogodna za sve prilike, jednostavna i brza za spremanje, a uvek odlično ispadne...sa njom nema greške:-)...Naša najdraža pita po maminom receptu.
Gibanica “gužvara”
Naopaka gibanica
NAJBOLJA GIBANICA, koja se najlakse pravi!
Gibanica
“Gibanica sa sirom”
Pita guzvara
Gibanica
MAKOVNJAČA
© Podravka d.d. 2003.—2012.
