Dok sam hodala sa svojim suprugom, kad god bi on rekao da se dobro najeo, ja sam odmah znala što je jeo: -šnicle sa češnjakom i dinstanu rižu!Naravno, zamolila sam svoju svekrvu da me nauči raditi ovo jelo "po svome" u detalje, zato što on to voli, ali i zato, jer ja ovo naprosto obožavam. Rižu ovako spremljenu mogu jesti samu, bez ičega.
Jedan period života, kao mlada domaćica, najčešće sam za ručak radila juneći saft.Aroma mu je bila stvarno dobra. Radila sam ga uz rižu, tijesto ,njoke i uvijek je bilo super. Moji su prijatelji često navraćali na ručak i jednom tako došli na čuvene juneće šnicle. Djeca su se oduševila i od onda stalno mamu kod kuće pitali: Kad ćemo opet teti Veri na onu gozbu? Od onda ovo jelo zovemo samo tako"Gozba" i znamo na što se misli.
Kada su kolači u pitanju tu se držim recepta i rijetko kada nešto mijenjam.Sa slanim jelima je drugačije, i često jedemo nešto što sam smislila u hodu.Junetina je sama po sebi tvrda i često nisam zadovoljna mada ju dan prije stavim u marinadu.Ovo što sam danas pravila je mekano i toliko ukusno da su moje djevojčice polizale tanjure a i mi s njima.
Ovo se jelo često kuhalo u mom roditeljskom domu i sa sobom nosi miris sretnog djetinjstva… a moj muž mi je nakon ručka rekao da bi me oženio, ali je već oženjen :D
Juneće šnicle sa češnjakom
“Gozba” iliti juneći šnicli na saft
Aromatične šnicle na moj način
Milanske šnicle
“Tići – bez – repići”
© Podravka d.d. 2003.—2012.
