Recepata za „fish“ ima koliko i kuvara, a o „tajnama“ da i ne govorimo. Stereotipa još i više! Jedan od njih, koji možete čuti pre svega od ljudi koji čak i ne znaju ni da jedu ribu je da „nema paprikaša bez bar 5-6 vrsta ribe“. A da li je baš tako?
Ovaj moj mali doprinos „istini o ribljem paprikašu“ bazira na iskustvima i tradiciji alasa Somborskog kraja, u potezu Apatin-Monoštor-Bezdan.
„Tajne“ dobrog paprikaša su: - ½ kg ribe (žive vage) po osobi, - vode 1 l po kg ribe i - veoma važno, jaka, otvorena (drva ili plin) vatra konstantnog intenziteta, za intenzivno vrenje bar prvih 25-30 min celom površinom kotlića (bez zastoja).
Naravno da mešana riba doprinosi ukusu i kvalitetu paprikaša (štuka, som, ali i bela riba, babuška, terpani-američko somče, itd), međutim šaran mora da bude prisutan sa oko 70%, a sva ostala riba do 30%. Kada nema druge ribe, i pakrikaš od samog šarana bude izvrsnog ukusa!
Ovaj na slici je samo od šarana, kuvan na šporetu (na plinu) i orba nema, naravno, onu homogenost koju bi imao na vatri (ili bar plinu sa ružom).
Recepata za „fish“ ima koliko i kuvara, a o „tajnama“ da i ne govorimo. Stereotipa još i više! Jedan od njih, koji možete čuti pre svega od ljudi koji čak i ne znaju ni da jedu ribu je da „nema paprikaša bez bar 5-6 vrsta ribe“. A da li je baš tako?
Ovaj moj mali doprinos „istini o ribljem paprikašu“ bazira na iskustvima i tradiciji alasa Somborskog kraja, u potezu Apatin-Monoštor-Bezdan.
„Tajne“ dobrog paprikaša su: - ½ kg ribe (žive vage) po osobi, - vode 1 l po kg ribe i - veoma važno, jaka, otvorena (drva ili plin) vatra konstantnog intenziteta, za intenzivno vrenje bar prvih 25-30 min celom površinom kotlića (bez zastoja).
Naravno da mešana riba doprinosi ukusu i kvalitetu paprikaša (štuka, som, ali i bela riba, babuška, terpani-američko somče, itd), međutim šaran mora da bude prisutan sa oko 70%, a sva ostala riba do 30%. Kada nema druge ribe, i pakrikaš od samog šarana bude izvrsnog ukusa!
Ovaj na slici je samo od šarana, kuvan na šporetu (na plinu) i orba nema, naravno, onu homogenost koju bi imao na vatri (ili bar plinu sa ružom).
Sastojci
Priprema
U hladnu vodu se stavi sitno iseckan luk, riba isečena na komade (bez bele ribe i ikre/mlečca) i 1/3 ukupno predviđene aleve paprike. Kotlić se postavi na otvorenu vatru i kuva da ključa celom površinom bez zastoja.
Posle 15-tak minuta ključanja, doda se paradajz sok, so, vegeta i preostala količina aleve paprike i nastavi da kuva 15-20 minuta. Ukoliko ima bele ribe, babuški, terpana i sl. dodaju se 15-estak minuta pre kraja kuvanja (posle 20-tak minuta od početka ključanja), da se riba ne bi potpuno raskuvala, a ikra i mlečac tek 10-setak minuta pre kraja, da se ne bi zalepili za dno kotlića.
Paprikaš je skuvan posle oko 35 minuta ključanja (maksimalno 40) - poslednjih 5 minuta vatra polako slabi (kada se otvorena šaka nad parom kotlića stegne u pesnicu, postaje lepljiva, što je znak da je paprikaš skuvan). Samo se proveri slanoća.
Posluživanje
U Somborskom kraju se paprikaš jede sa rezancima (za razliku od Bogojeva i Bačke Palanke), koji se prave od jaja i brašna – minimalan broj jaja odgovara broju gostiju. Preporučljivo je da se uz parikaš piju hladni beli špriceri – mlogo, kako bi rekao veliki pesnik Laza Kostić.
NAPOMENA: gornji opis pripreme i kuvanja ribljeg paprikaša je mog supruga.
14