Nekada su nam jednostavna i vrlo efektna rešenja ispred nosa, a ne vidimo ih. Kod ovih bajadera ključan "sastojak" su najlon kese za zamrzivač. One nam služe da se slojevi pojedinačno poravnaju i slože jedan na drugi veoma uredno. Treba samo naći te veće kese, od 3 l, površine 24 x 30 cm. I slediti uputstva :) Ove lepotice sa naslovne slike je napravio Dade, koji me je i naučio svim tajnama oko pripreme i sečenja, a koje vam sada detaljno prenosim. Na ostalim slikama su moje bajadere, koje sam prvi put radila na ovaj način, i kojima sam, da li treba reći, izuzetno zadovoljna.
Do nedavno nisam volela gibanicu. Uvek sam se tako izjašnjavala, čak i kao mala, kad nisam umela da definišem razlog. Kad sam malo porasla uspela sam da objasnim uzrok tom višedecenijskom nesporazumu između gibanice i mene, ali nije to doprinelo našem pomirenju. Svaka gibanica može da se jede vruća, to je tačno, ali čim se malo 'ladne, ona sirota sedne, kao da je premorena nakon nategnuto uspešnog prvog nastupa, i skljoka se u neki slani kolač. To više nije gibanica, nije ni pita, a mnogo je debelo da bude palačinka. Čak i ako nije zblebana toliko da se slojevi ne razaznaju onda je obavezno suva, ili ima neki drugi feler koji bi me uvek opredelio da namažem krišku hleba krem sirom, pre nego da posegnem za parčetom gibanice ispečene pre par sati. Ali, sve se promenilo kad sam pre par meseci videla sliku na jednom bugarskom blogu...
Kiš vodi poreklo iz Franscuske, i zapravo je slana pita od prhkog testa sa filom od jaja i mleka. Ima ih raznih vrsta, a ovo je Gagin kiš sa slaninom i krastavčićima, i mogu reći samo da je fantastičan.
Ako volite pravi domaći sladoled bez šlagova i praškova, ako se sećate sladoleda iz starih poslastičarnica, punog ukusa mleka i žumanaca, ako vam je dosadilo da sladoled iz domaće radinosti bude pun ledenih kristala, ako želite mek sladoled koji možete zahvatiti kašikom čim izvadite iz friza i odmah poslužiti - ne treba vam mašina za sladoled, samo malo volje, i nešto mesta u zamrzivaču.
Pre par godine sam jurila recept za meke i sativljive tortilje kakve se viđaju na vašarima, i služe umesto lepinja, uz roštilj. To što sam onda dobila nije uopšte loše, krstila sam ih <a href="http://www.coolinarika.com/recept/vasarske-tortilje/">vašarske tortilje</a>, pripremala sam ih za nekoliko okupljanja i roštiljanja na placu, i svima su se dopalo, <a href="http://www.coolinarika.com/recept/vasarske-tortilje/kako-je-drugima-ispalo/">isprobavan je i ovde</a> i svi uglavnom bili zadovoljni, ali ja sam znala da to još nije bilo baš-baš ono što sam htela. E to "baš-baš", to je ovaj recept!
Dnevno svetlo je najbolje svetlo za fotografiju. Ako ga, kao ja, ne mozete uloviti na vreme, moguce je uz malo truda napraviti rasvetu koja ce dati odlicno "sunce" za vase kulinarije.
Ovo je bila igra. Tema igre je copycat. Morala sam da da probam da kopiram Jaffa keks, dugo mi ta misao motala po glavi :) Nije bas kao kupovna Jaffa, mada liči.
Od starog hleba obično pravimo prženice ili tost. Ovo je nešto malo drugačije, a jednostavno i poznato. Umesto obične, kuvane popare, stari hleb može da završi i kao popara pita. U osnovi pite su hleb, mleko i jaja, a ostalo je na domaćici. Naša sinoćna verzija je bila sa belim lukom, crnim maslinama, tvrdim sirom i susamom.
Bajadera
Naopaka gibanica
Kiš
Mesne loptice u umaku od pancete i češnjaka
Pašteta od patlidžana
Prhke kiflice
Vašarske tortilje
Pileće faširane šnicle
Pravi sladoled
Karamel kocke
Crvena sir salata
BBQ sos
Krem od čokolade
Tortilje za roštilj
Heljdopita
Kućna foto rasveta
Reform kocke
Oreo Cream Cake
Jaffa keks
Slana popara pita
© Podravka d.d. 2003.—2013.
