Grad Essaouira se nalazi na obali Atlanskog oceana. Iz njegovih prostranstava, sa obala Južne Amerike i delte Amazone, gonjene stalnim vjetrovima i morskim strujama, dolaze proljetne oluje.
Ovaj clanak sam shvatila kao: Jedna slika, dozivljaj, koji ostaje za pamcenje i, marokanska kratka prica o proletnim vremenskim uslovima i, ono "bosonoga" nam salje neku poruku i, sve zajedno sazeto i slikovito opisano. Dopada mi se. pozzz
Mislim da ne bi taj, blistavi, trenutak otisao u zaborav, jer takvi trenutci, ponekad, izvuku se iz nase memorije i zablistaju u nama-ponesu nas, ulepsaju nam, poneki, sivi dan...Cini mi se da, u memoriji, imas pravo bogatstvo prekrasnih "slicica". Uz zelju da i mi, kroz tvoje price, postanemo bogatiji, do skorog citanja...
I ja sam ovaj članak shvatila kao jednu "crticu" kao ovekovečen trenutak koji je eto negde u prostoru i vremenu mogao i da prodje sasvim neopaženo...ali ti si se osvrnuo i "ulovio" ga... No iako si napisao do sada samo jedan članak ne računajući ovaj, "razmazio" si nas, pa sad očekujemo opširne putopise... Samo ti piši, mi ćemo i dalje uživati...
da. ima jako puno takvih crtica, vezanih uz fotografije koje su dokumenti, da nema njih sve bi otislo u zaborav... ali i opsirnijih tekstova... treba to nekako sklopiti u cjelinu... trenutno pisem armenske priče, pa kad dovršim ću staviti on line... a u međuvremenu ovakve "crtice"... hvala na čitanju
ne treba nista da se spaja po meni, jednog dana sve ce da dodje na svoje mjesto poput slicica od mozaika ili lego kockica... do tada mozemo da imamo crtice i da uzivamo u njima... da znas da te proglasavam carem ovog ljeta (po Ibrisimovicevoj - car si ove hefte)
© Podravka d.d. 2003.—2013.
10 komentara do sada…
Nadam se da ovo nije kraj... Čekam nastavak.
Ovaj clanak sam shvatila kao: Jedna slika, dozivljaj, koji ostaje za pamcenje i, marokanska kratka prica o proletnim vremenskim uslovima i, ono "bosonoga" nam salje neku poruku i, sve zajedno sazeto i slikovito opisano. Dopada mi se. pozzz
hvala... djevojčica je izgledala prekrasno.... bosih nogu, a u kabanici...
i sve je trajalo samo nekoliko minuta... da nema fotografije, nestalo bi u zaboravu...
Mislim da ne bi taj, blistavi, trenutak otisao u zaborav, jer takvi trenutci, ponekad, izvuku se iz nase memorije i zablistaju u nama-ponesu nas, ulepsaju nam, poneki, sivi dan...Cini mi se da, u memoriji, imas pravo bogatstvo prekrasnih "slicica". Uz zelju da i mi, kroz tvoje price, postanemo bogatiji, do skorog citanja...
I ja sam ovaj članak shvatila kao jednu "crticu" kao ovekovečen trenutak koji je eto negde u prostoru i vremenu mogao i da prodje sasvim neopaženo...ali ti si se osvrnuo i "ulovio" ga... No iako si napisao do sada samo jedan članak ne računajući ovaj, "razmazio" si nas, pa sad očekujemo opširne putopise... Samo ti piši, mi ćemo i dalje uživati...
Tacno tako, razmazile me Gruzijske price :)))))))
da. ima jako puno takvih crtica, vezanih uz fotografije koje su dokumenti, da nema njih sve bi otislo u zaborav... ali i opsirnijih tekstova... treba to nekako sklopiti u cjelinu... trenutno pisem armenske priče, pa kad dovršim ću staviti on line... a u međuvremenu ovakve "crtice"... hvala na čitanju
ne treba nista da se spaja po meni, jednog dana sve ce da dodje na svoje mjesto poput slicica od mozaika ili lego kockica... do tada mozemo da imamo crtice i da uzivamo u njima... da znas da te proglasavam carem ovog ljeta (po Ibrisimovicevoj - car si ove hefte)
hvala... carsko hvala... moje carstvo je moj kauč