Tagovi ( Što su tagovi? )

6 komentara

1. #1 21.09.2006., partijaner

   Di će brže i finije, uz opasku – jeste li kad probali zimski pesto od peršina i badema. Gadno konkurira onom od bosiljka i pinjola, a i dostupan je tokom cijele godine. Ja ih fino napravim, ubacim u duboku i kad god je kriza imam dobar brzi obrok, a uz to i zdrav. Hvala autoru na idejama, party beast

2. #2 15.11.2006., gastronom

   “Spora hrana” (Slow Food) Pokret nazvan “spora hrana” (slow food), ime skovano kao odgovor na tzv. “brzu hranu” (fast food), osnovao je Carlo Petrini u Italiji 1986. god. Slow Food je međunarodna udruga koja promiče kulturu hrane i vina, ali također brani bioraznolikost hrane i poljoprivrednih proizvoda širom svijeta. Protivi se standardizaciji okusa, brani potrebu konzumenta za informacijom, štiti kulturne identitete vezane uz hranu i gastronomske tradicije, čuva tehnike uzgoja i prerade hrane nasljeđene iz tradicije i štiti domaće i divlje životinjske i biljne vrste.
   Petrinija je počelo mučiti širinenje kompanija brze hrane koje su nagrizale staru talijansku kulinarsku kulturu. Otvorenje McDonald’s-a na Španjolskim stubama u Rimu bila je kap koja je prelila čašu. Činjenica da je gigant brze hrane mogao otvoriti vrata u srcu hranom opsjednutog Rima, Petriniju je simboliziralo ranjivost starih vrijednosti pred novim industrijskim metodama. Prerađena brza hrana nije samo mijenjala fizički okoliš kroz intenzivan poljop0rivredni uzgoj, nego je uništavala način života koji se vrtio oko proizvodnje i jedenja izvrsne hrane na opušten, društven način.
   Došlo je vrijeme za djelovanje. Petrini je shvatio da ključ promjene leži u u motiviranju ljudi s istim brigama. Sve se vrti oko motiviranja običnih ljudi za preuzmanjem kontrole nad načinom svog života, rada i jela. Znao je da je jedini način odupiranja prijetnji internacionaliziranje problema i promoviranje gastronomske kulture, odgoj okusa, čuvanje poljoprivredne raznolikosti i zaštita tradicionalne hrane kojoj prijeti nestanak.
   Kao dio svojih ciljeva, pokret spore hrane pretvorio je staru Fiatovu tvornicu u Torinu u veliki sajam hrane nazvan Salone del Gusto koji se održava po nekoliko dana svakog drugog listopada.
   Pokret spore hrane ima 83000 članova diljem svijeta i urede u Italiji, Njemačkoj, Švicarskoj, SAD-u, Francuskoj, Japanu i Velikoj Britaniji.

   Broj korisnika kojima je ovaj
   komentar koristan: 2 od 2

    

3. #3 15.11.2006., gastronom

   Mita Sandić, vitez kulinarstva u Kikindi predstavio svoj kuvar
   Spora hrana bolja od brze
   Tajna dobre kuhinje je u pikantnim sosovima, kojih je u Banatu uvek bilo
   Ne tvrdim da je drevni Rim propao zbog toga što su slabo kuvali i loše jeli, mada se zna da su kuvali u olovnim posudama, ali sam mišljenja da je kuvar otac nacije, te da, i u svom “selu”, sedi za istim stolom, za kojim su i pop i lekar i učitelj – tvrdi Mita Sandić, ovdašnji vitez kulinarstva, kako ga Kikinđani zovu. Mita je nedavno u rodnom gradu predstavio svoju knjigu “Čika Mitin kuvar”, koju čine najbolji recepti smišljeni i oprobani u skoro poluvekovnoj praksi, jer Sandić kuva od najranije mladosti.
   Kulinar je, kako sam kaže, postao zahvaljujući svom ocu koji je Mitu vodio kroz mnogobrojne restorane širom zemlje i Evrope. U Opatiji je “majstor” Mita stekao zvanje diplomiranog turizmologa i kulinara, a svoje umeće demonstrirao je domaćim i stranim gostima Hotela “Grand” na Kopaoniku, u kojem je proveo 14 godina, od toga 12 kao šef kuhinje. Danas svoje majstorstvo, a na zadovoljstvo gostiju, prenosi kuvarima u nacionalnom restoranu “Lovac”. – Kuvar je sličan dirigentu, koji u jednu celinu, svojim umećem i znanjem spaja pojedinačne elemente a zajedno “u tanjiru” pred gostom moraju biti, svi elementi, harmonični i fini. Jako je značajno koliko dugo meso stoji u pacu ili šta se tačno koristi za špikovanje šarana, kada se i u koje vreme dodaje pojedini začin: belo ili crno vino da riba “zamiriše”. Kažem vam, to je kao u kompoziciji gde je jako važno kada “ulaze” violine, klarinet ili neki drugi instrument koji mora da se “oseti”, kaže Sandić dodajući da je sa čuvenim Stevom Karapandžom počela era medijske popularnosti kuvara. Zahvaljujući tome kulinarstvo je dovedeno u rang važne medijski atraktivne discipline i steklo široku popularnost.
   Mita Sandić u svom kuvaru kikindskoj javnosti je prezentovao neka jela koja su, kako kaže, nastala kao plod iskustva i “korespodencije” sa podnebljem u kojem živi. Tako čika Mita u svom kuvaru predstavlja, a restoran u kome radi na meniju ima, hladnu žetelačku supu i čorbu od bundeve, zrenjaninski koh, banatski rogač od sira ili studeničku pitu od jabuka. Ono čime se u svom kulinarskom umeću ponosi Sandić naročito su sosovi. Među njima svakako prednjače velute.
   Zaštitni znak – Žestoko se protivim brzoj hrani. Hrana koja se priprema lagano, ali se tako i polagano jede, zaštitni je znak moje kujne. Ta hrana je zdrava hrana. Zato ću u Kikindi i da patentiram “kuhinju spore hrane”, ističe Mita. – Vojvođanska kuhinja je po mnogo čemu specifična, nastala je na receptima kulinara austrougarske monarhije, koju karakteriše raznovrsnost i specifičnost ukusa hrane, specijalno mesa i sosova. U to sam ja malo još “nečeg svog” umetnuo. Naročito volim da eksperimentišem u kujni kada spravljam sosove, koji su jaki i “teški”. Dodajem im razno bilje, posebno mentu, onda postaju ukusniji i zdraviji, kaže Sandić.
   Mita Sandić u kulinarstvu ima samo jedan cilj, a to je da uspostavi “carstvo dobre hrane” i na našim prostorima, kojima standard često nije kvalitet nego količina.
   “Znate koja je dobra hrana, ona koju jedete i jedete, bez prestanka, a da pri tom ne osetite nikakve tegobe”, navodi čika Mita Sandić, ističući da se istim geslom rukovode i njegovi “šegrti”, šefovi kuhinja u restoranima u zemlji i Evropi. “Gde god da krenete, a moji učenici spravljaju hranu, malo gde bi ostali gladni”…
   JASMINA LATINOVIĆ

   Broj korisnika kojima je ovaj
   komentar koristan: 1 od 1

    

4. #4 16.11.2006., karmela

   Dragi Mita, hvala na ovom podužem uvodu u pokret o slow foodu. Ne znam da li ste pročitali članak i vidjeli pridružene recepte, ali naslov članka je samo igra riječi. Naime željeli smo korisnicima Coolinarike dati ideje za kvalitetnu hranu, ali vremenski brzo pripremljenu. Idealno nakon povratka s posla, kada smo obično bez ideja s pitanjem – Što jesti?

5. #5 01.03.2007., partijaner

   Cool!

6. #6 20.08.2007., modesti01

   Sviđa mi se fast food coolinarika filozofija. Ja sam negdje između fasta i slowa, ali nikako za klasičan fast. Ali uz savjete iz članka čini mi se može se opstati brzim stilom života i dobrom sporom prehranom na brz način. Komplimenti za članak, a Podravkin makreting je sjajan, mislim da mu u tome ne konkurira ni jedna hrvatska firma!

povratak na vrh