1
draga sandrine, bas mi je drago da me u ponoc docekao ovaj prelijepi i emotivni tekst. najprije da ti kazem da su ti decki prelijepi :). moj sin (dvo-i-pol-godisnjak) pokazuje veliki interes za kuhinju, ali znam da je to zbog toga jer su mu zanimljive sve one spravice koje tata i mama koriste kod kuhanja, pa mu nekada damo da plasticnim igrackama “sjecka” krumpir, ukljuci mikser i mikrovalnu itd. mozda je to samo faza, ali vidjet cemo. mene samo zanima kako kontroliras onaj trenutak kada je dijete jos uvijek dijete, ali je puno samopouzdanja (spominjes da je stariji sin ostajao sam), a znamo da je kuhinja izvor opasnosti u svakoj kuci (plin, sporet, mikseri itd.)? inace mi se jako svida tvoj rezon – uciti djecu da nemaju predrasude… a ja mislim da je kuhinja takoder jedno lijepo mjesto u kuci u kojem se djeca uce zajednistvu i obiteljskoj atmosferi, pogotovo ako oboje roditelja kuhaju.
3
Una64, što se tiče nekog straha po pitanju opasnosti u kuhinji, mislim da on i danas postoji u nekom blagom obliku. No promatrajući svoga sina još od najranijih dana, primjetila sam da se izuzetno pažljivo odnosio prema svim čudima tehnike koje imamo u kući, vrlo malo mu je trebalo da skuži kako što funkcionira (ja ne znam, ali valjda se danas djeca rađaju kao genijalci kad je riječ o tehnici) i nekako mi je sam svojim ponašanjem pokazivao što mu mogu dopustiti. U početku je to bilo samo podgrijavanje u mikrovalnoj ili na strujnoj ploči štednjaka na manjim temperaturama, tek kasnije sam mu dopustila upotrebu najmanje plinske ploče, a upotreba ostale kuhinjske aparature išla je nekako paralelno s tim. Ono što mi se jako svidilo kod njega je to što vidim da ima određenu dozu onog pozitivnog straha, što mu ne dozvoljava da sve to olako shvaća i da svemu tome pristupa s puno pažnje, ne onako brzopleto kako to “neustrašivi” klinci čine. Mislim da shvaća što znači nepažnja u kuhinji i to je dobro. Mlađi sin, ma kao i sva mlađa braća i sestre, poput spužve upija sve što stariji radi i mogu reći da je kuhinja možda jedino mjesto gdje njih dvojica bez greške paze jedan na drugoga. Svuda drugdje postoje ona bratska podbadanja i namjerna navođenja na krive radnje, ali ovdje ne.
Tko zna, kako su počeli, možda me jednog dana pozovu na večeru u vlastiti restoran :))))
Eh, sad sam se sjetila da imam negdje sliku “kako je sve počelo” pa ću ju skenirati i staviti na kulku.
4
Fenomenalan clanak. Bas sam uzivala dok sam citala i mogla sam si predociti svaku opisanu sliku, toplinu i ljubav u vasoj kuhinji. Sandrine ti si divna majka. Blago se tvojim djecacima.
5
Divno…tvoje se razmisljanje poklapa s mojim sto se tice odgoja djece da postanu samostalni, da nam se ne “drze za suknje”, da znanje koje steknu bude njihova zasluga i da ne ovise o tome da li ce im netko servirati da bi jeli.
Imam dvoje djece, mala ima 13 godina i nije joj problem skuhat palentu i pojest s jogurtom , skuhat caj ili pastu i prelit s gotovim umakom, napravit palacinke ili spohat sir. Znam da to nije nista u usporedbi s cudima koja tvoja djeca rade, ali za mene je puno, a i ona je jako ponosna i to smatram pravim pocetkom.
Iz svake tvoje recenice se ocitava toplina i ljubav. Uzivala sam !
6
Ma djecu samo ne treba sputavati kad pokažu želju za nečim, treba ih malo pomalo uvoditi u sve što ih u životu čeka. I što više znanja i vještina usvoje, kasnije će im biti lakše. No ništa ne treba forsirati, kao što su neki iz moje okoline mislili da baš to radim. Ne, jer tek ako bi nešto forsirala, onda bi moglo ispasti sasvim pogrešno. Djeca sama pokazuju što žele naučiti i kada su spremna za novi korak.
Hvala vam što imate lijepo mišljenje o svemu!
8
Draga sandrine, predivan članak, baš sam ga guštala čitat i potpuno se slažem s tobom!!! Ja ima jedanaestogodišnjaka koji također pokazuje interes prema kuhanju- za sada su to jaja na oko :D i pizza al mi je uvijek desna ruka i pomaže kod pripreme. Najdraže mi je s njim kuhati i gledati kako napreduje, s kojim guštom radi i kako se polako zaljubljuje u kuhanje!!! Obavezno ćemo zajedno pročitat tvoj divni članak (trenutno je na Braču), sigurna sam da će i on guštat kao i ja!!!
10
I ja sam iz istih razloga tako odgajala svoje sinove, a danas doživljavam zadovoljstvo kad mi snahe zahvaljuju što sam im tako dobro odgojila muževe! :-))
11
To je divno. Djeci treba dopustiti da sudjeluju kad to žele. Svaka čast na divnom članku i na uspjesima sinova u kuhinji. Ne mislim da forsiraš. Samo naprijed.
13
fenomenalan članak!!! i ja imam sina ali još uvijek ne pokazuje neki specijalan interes prema kuhinji, osim kad treba papati, ali ja se nadam, jer i otac mu se voli “muvati” po kuhinji! Pa vidjet ćemo i ja bih voljela da mi snaha jedan dan zahvaljuje:)
14
Jako mi se sviđa kako si svojim dječacima približila kuhinju. Pitam se što bi bilo da su brat i sestra, te da li bi se poslovi, kao i igračke podijelili?! Mislim da si u tom smislu bila “sretne ruke”. Ja također imam dva sina i vole kuhati. Nisu spretni kao tvoji, ali se trude. Upravo je završila škola i mi smo proglasili TOJ – tjedan opsanog jedenja, tj. svaki dan imamo neko njihovo jelo na stolu. Svi smo ponosni! Jedini je problem kad im kažem da moraju očistiti iza sebe. “Ali, mama, mi smo htjeli samo kuhati…”
16
e tako treba, što prije ih osamostaliti, da kad jednom odrastu ne ovise o suprugama i partnericama, jer nema ništa patetičnije od zbunjenog, bespomoćnog muškarca koji nije u stanju ni jaje sebi skuhati! zato, bravo svim ovim mamama koje imaju sinove i slažu se sa ovim super člankom! ja imam curice, al mi se muž zna snaći u kuhinji (kad mora) a otac i ostali muški članovi obitelji obožavali su kužinavati! bravo!!!!
18
Divan članak, divni dečki i ti koja ih podržavaš i učiš ravnopravnosti.Ja sam jedna od onih žena koja je dobila dobrog muža i zaista se nadopunjujemo u puno toga, osim u kuhinji.Kako godine odmiču i meni svakodnevno kuhanje polako postaje teret a moj muž bježi od kuhinje što bi se reklo”ko vrag od tamjana”.Neće pa neće.Zna ispeći krumpiriće i to radi u nuždi.Bilo bi zaista divno da tu obavezu podijeli sa mnom a ne da se ja dovijam i mudrujem kako si olakšati i kako provesti malo više vremena s njima(zaposlena sam kao i on:-) U zadnje vrijeme često sam ljuta na izraz “ravnopravnost” jer su žene ravnopravnošću dobile na pismeno da mogu ići raditi, donijeti plaću u kuću, pravo glasa…ali većina nas nije uspjela promijeniti nepisana pravila tipa, kada dođemo skupa s posla zna se čija je kuhinja i sve ostalo:-) Majka sam dvije curice i dakle nemam priliku popraviti ovaj svijet, ali trudim se i dalje svog muža nagovarati na podjelu posla u kuhinji.Velika pusa tebi i tvojim dečkima!!!
19
Kada bi dječaci bivali ovako vaspitavani, onda bi bilo mnogo manje neodgovornih muškaraca koji zapostavljaju porodicu. Problem je kod roditelja, ne shvataju, da razmaženo dijete biva neodgovoran odrastao čovjek i prema roditeljima, ženi i djeci. Tada popravke nema. Zato na vrijeme, od malih nogu. Svaka čast Sandrin, ovo treba shvatiti kao poziv svim majkama da urade isto, ili slično, prema afinitetu djece. Konkurišite za objavljenu NAGRADNU IGRU Podravke, zaslužuješ je. Svaka čast 5+
20
Svaka čast, u potpunosti te podržavam i bravo za dečke, imam sina 22g. kojem nije problem malo boravit u kuhinji nije za komplicirana jela ali u svakom slučaju neće ostat gladan i to me veseli.A ćerka 18g.ona je priča za sebe rađe će biti gladna nego nešto pripremiti za jelo još poslije kad zna da suđe treba spremit definitivni odustaje od kuhinje.Mada se trudim i često od nje znam zatražiti neku pomoć kod kuhanja i pravljenja kolača, neće odbit ali se previše tome i ne raduje a ja mislim barem nek vidi kako radim pa će se znati snaći kad joj bude trebalo.Moj muž je često u kuhihi pa ona očekuje da će naći takvog muža koji će znati kuhati.
22
Sandrine, jako dobar članak i jako dobro razmišljanje.
Ja imam tri sina, srednji već duže vrijeme tvrdi kako će biti kuhar kad odraste. Ja se isto vodim mišlju da mi sinovi budu samostalni u svemu i da me se snahe ne prisjećaju sa gorčinom kao ja ponekad svoje svekrve.
23
Prekrasan članak i poučan za sve one koji još uvijek strogo odvajaju muške i ženske kučanske poslove. Ja imam sreću pa sam dobila muža koji je s bratom, doma sve pomagao roditeljima. A i moj tata kuha kad god ima priliku, tak da je to meni normalno. Uživajte sa svojim dečkima, jer to su trenuci koji se pamte.
24
Odlican clanak!!!!U potpunosti se slazem sa tobom !!!Nas smo 4-o, u “tudem svijetu”,ali se potpomazemo koliko mozemo, iako moj muz pretjeruje u pripremama, ja sam vise za njihovu samostalnost i njihov izbor pripreme hrane, ali i to je sve strah”da se nesto ne desi “pa ih pri tome sputava, zato sada starije dijete(21)u kuhinju ulazi samo kad je gladna !!!!!Pustite djeci ,dok su mlada da uzivaju u pripremi hrane, jedino ce na taj nacin shvatiti da je svaka hrana ukusna i da sve treba jesti, bice zahvalni i za najmanju mrvicu kruha jer su je sami pripremili i u slast pojeli …ovo govorim iz iskustva !!!!!!
25
Hvala vam svima na ovako lijepim i opširnim komentarima, kao i na riječima podrške po pitanju odgoja mojih klinaca! Moram reći da zaista imam sreće kad je riječ o ravnopravnosti spolova, čak i bez mog inzistiranja na tome. Sve je nekako došlo samo po sebi, muž i ja oboje radimo, ali i dijelimo sve kućanske poslove, on se samo ne želi petljati u kuhanje, za sve drugo nije nikada bilo problema. Sada kad su i klinci dovoljno sposobni za pomoći u kući, koliko god ponekad se ulijene, kad pogledam malo iz neke dalje perspektive, zbilja imam na što biti ponosna – na moja tri mušketira! Blažena ja među njima :)
26
Sandrine, oduševljena sam tvojim člankom. I suprug i ja kuhamo i nadam se da će i moj sin pokazati ljubav prema kuhanju. Moj sin ima 2 godine, ali već su on i njegovi kikači u vrtiću mijesili tijesto koje su kuharice pekle :). Kad vidi nas da pospremamo, onda trči za nama i pomaže u sklanjanju igračaka, kockice u jednu kutiju, autiće u drugu :). I mislim da tu sve počinje, promatranjem i oponašanjem, a tate tu igraju nimalo zanemarivu ulogu. Puno pozdrava ti šaljem, jako mi je drago naići na istomišljenicu :).
27
Sandrine, tvoj članak je upravo vizija onoga što bismo suprug i ja voleli za naše sinove u budućnosti. oboje smo često u kuhinji i nadam se da će se moji ugledati na tatu i shvatiti da kujna nije tabu mesto za muškarce. Moj stariji sin već neko vreme pokazuje interesovanje za kujnu i baš juče je sa tatom pohovao piletinu da “bude kao iz Meka” jer nju puno voli i sa velikim zalaganjem je odradio sve postupke pripreme. Meni je veliko olakšanje što se moj suprug odlično snalazi u kujni i volim što mogu biti odsutna i duze iz kuće (a moj posao to zahteva) pa bih volela da moji sinovi budu od takve koristi i svojim porodicama. Kao što svaka žena mora znati da promeni osigurač i sijalicu i sl. sitnice mislim da je korisno i da naučimo naše sinove da se snalaze u kuhinji pre svega zbog sebe a i zbog svojih porodica. Veliki pozdrav!!!
28
Sandrine, ti si blagoslovljena… Ne mogu vjerovati da su tvoji dečki u stanju napraviti onakve slastice na fotografijama!!! Imam muža koji je odgojen u obitelji sa majkom domaćicom i bakom pa ne zna ni jaje ispeći…. Tvoje buduće snahe bit će ti vječno zahvalne ;)!
30
Slazem se da je clanak odlican, iako su moja razmisljanja na istu temu vrlo suprotna. Smatram da sam vrlo savremena i emancipovana zena, uspesna na poslu, dobra domacica i majka. Meni bi smetalo da mi se muz vrti po kuhinji i da mi pomaze oko kuvanja. Kad je rodtiljanje u pitanju, tu je dobrodosao, sve ostalo ne dozivljavam kao korisno i potrebno. Iako sam se rano udala i nisam znala jaje da isprzim, sve sam sa lakocom i ljubavlju vremenom naucila i nikada nismo bili gladni. Svojoj deci ne dozvoljavam da bilo sta rade u kuhinji, mogu samo da postave sto i prljavo sudje stave u masinu. Sigurna sam da nikad nece ostati gladni. Prihvatam da ima onih koji misle drukcije od mene, ponavljam, clanak je odlican iako se sa njegovim sadrzajem ne slazem. Narocito mi se ne dopada recenica :”Ne želim da moji dječaci ikada osjete glad uz obilje namirnica koje samo treba znati pripremiti.” Pa ne zive u Etiopiji da bi osetili glad!!! Svi ucimo i vaspitavamo decu po svom nahodjenju, meni se navedeni izbor vaspitanja nimalo ne dopada.Ne bih volela da moja cerka naleti na takvog muza ni na takvu svekrvu.
31
Ja nemam djece ali imam hrpu prijera oko sebe… moj otac se dobro snalazi u kuhinji nece ostati gladan ako mama negdje ode, moj muz ce jesti vani :)
ali ima muskaraca koji doslovno ostanu gladni pored svega jer im je cijeli zivot zena titrala, prvo mama pa onda zena i onda recimo ta zena umre, imam takav primjer i on doslovno skoro umre od gladi, jer si sam nije znao ni podgrijati nesto ….a takvih primjera je puno…
Moj brat nije ni kasiku sam sebi uzeo, ali ima strogu zenu pa sve radi :)
S druge strane prijateljicin sin rado kuha i svasta pravi 9 mu je godina tek, ali je isto tako jednom skoro zapalio kucu, jer se zaigrao…. dati djetetu da kuha slazem se i to jednostavna jela ali ostaviti ga samog u kuci da to radi e to nikako… to moze zavrsiti katastrofom…
zato kazem sve u zivotu je relativno ima jako odgovorne djece od malena ali i one druge koja bi sve ali s puno manje odgovornosti prema tome…
ja recimo zovem u pomoc tog prijateljicinog sina kad pravim kolace recimo za Bozic on muti ili mu dajem sitne poslove da radi, on uziva a meni dobro dodje :)
32
Jako lijep članak draga Sandrine…
Smatram da je ispravno ono što i kako učiš svoje dečke ravnopravnosti i snalaženju…
Svako dijete je individua za sebe i jasno nam daje do znanja kada je za nešto spremno…
Ako dijete pokaže interes za kuhanje treba mu to malo pomalo dozvoljavati ali isto tako naučiti ga da kuhanje nije samo kuhanje nego i spremanje za sobom…
Mene su učili da sve što zaprljaš treba naučiti i počistiti…
Moja dečki ne kuhaju ali mi uvijek pomažu kod pripreme dok kćer zna skuhati neka jednostavnija jela…
Mislim da je u redu dozvoliti djeci da nam pomažu ali isto tako ne bi baš voljela da moji sami pale plin dok mene nema doma…Strah me je…
Svaka čast na članku…
Šaljem Vam velike puse…
33
Imam vrlo slican pristup odgoju djece. Imam dva sina, i oba imaju svoje obaveze u kuci, zajedno sa roditeljima. Stariji sin (17) je vec mladi covjek i ona polako preuzima poslove koji su za odrasle. Mladji (6) zna pospremiti svoju sobu, nahraniti pse i ocistiti iza sebe kada jede. Muz je vojnicki odgajan te je vrlo pedantan i radi gotovo sve u kuci i oko nje jer ne voli nered. Pere ves (ne bas po mom sistemu ali prezivi se i to ;)). U kuhinji svi vole da budu (osim mene :D), muz obicno nadgleda moje kuhanje jer se boji da ne bude stagod previse zdravo za njegov ukus. Stariji zna skuhati jednostavnija jela i nikad nisam ni sumnjala u njegove sposobnosti. Oba sina si znaju pripremiti dorucak bez icije pomoci, i kada zavrse sve pociste iza sebe. Muz zna kuhati ali preferira da to ja radim (godi mu muskoj sujeti). Ono sto on napravi je obicno pohovano u dubokoj masnoci (mislim da to radi namjerno) a ja to ne volim . Odrasla sam uz oca koji je volio i znao kuhati, a i sve ostale poslove oko kuce je dijelio sa mamom. Meni je ovakav pristup porodicnom zivotu sasvim normalan i bilo bi mi tesko se prilagoditi na podjelu muskih i zenskih poslova.
34
Moj muz upravo drnda sa kosilicom za travu i uopste nemam nameru da preuzmem taj “muski” posao na sebe. Meni nije normalno da muz pere ves ,osim kad sam na putu. A i ne vidim u cemu je draz takve “ravnopravnosti” koju behar navodi, ako muz namerno pravi ono sto ona ne voli.
35
Stuka, moj muz je navikao da ves pere jos pored svog oca koji je pukovnik u vojsci, pa nastavio kao momak i ja sam ga takvog docekala. Svi muski u njegovoj porodici su vojnici i svi glancaju svoje, slazu i peru, ciste kupatila, spremaju oko sebe itd. To rade jer su tako odgojeni i ne podnose nered a pravo da ti kazem, meni je to jako privlacno da vidim pedantnog a jakog muskarca. Moj otac je isti takav. A jedino sta radi da meni se ne svidja je da pohuje hranu koju opet on obozava a ja volim vise zdravu ishranu, te se ja salim da on to namjerno radi. Tvoja je stvar ako ne volis kositi travu, i kod mene to muz i stariji sin rade, ali kad njih nema onda sam ja sasvim sposobna da to uradim.
36
Malo mi je glupo da pisem u tome da su i moj otac i otac mog muza oficiri u penziji, ali sa malo vecim cinom, pa nisu ribali kupatila nego su to podoficiri radili za njih.Verovatno zato ja na drukciji nacin nego ti razmisljam o muskim i zenskim poslovima.
39
svidja mi se članak, i ja takodje imam 2 sina.stariji sin koji ima 9 godina,često stoji pored mene i gleda kada nesto spremam i hoće da pomogne.pokazuje veliko interesovanje za kuhinju, uvek me zapitkuje kako se pravi ovo, a kako ovo.dozvolim mu da mi pomogne oko pravljenja kolača, naprimer da muti mikserom ili da oblikuje kuglice. aliiiiiiii nikada mu nisam dozvolila da se priblizi šporetu.ne znam mozda grešim ali jako se plašim da se ne opeče ili ne daj boze da prosipa vrelu vodu na sebe itd.mozda ga sputavam u nečemu sto bi voleo da nauči, ali moj strah od neke nezgode u kuhinji su veliki. bravo za tvoje sinove :)))))
40
Evo procitala sam clanak pa sam lijepo malo stala i razmisljam….
ne znam sto da kazem :))
To sto djecu ucis samostalnosti, nebitno jesu li muska ili zenska, to je dobra stvar.
Ja imam troje djece, imam i decka i curice i odgajam ih bez ikakve razlike,
ne zato da mi snahe sutra zahvale, vec zato da mojoj djeci bude bolje,
to mi je nekako najvaznije,
Moj muz nije uopce zainteresiran za kuhinju, pa ni jaje nije nikada isprzio, al ja ga isto volim i dobro mi je s njim.
Zar bih zato trebala kriviti moju svekrvu jer ga nije naucila.
Moja starija cerka ima 18 godina i za nju mogu reci da bi se snasla u kuhinji, al ne da je neka kuharica.
Ljudi moji, njoj se izlazi vani, a ne da joj se kuha.
Mom sinu je 16 i zna napravit sendvic, obozava bicikle i motore i jedva ceka vikend kada ce ici negdje na farmu i izgustat se na motoru.
Moja Draga je jos mala, 10 joj je godina,
Igra se .
Ako dijete nesto voli, sto god da je ako mozemo i mislimo da je OK zasto mu to ne pruziti,
ali ja volim dijete pustiti da bude dijete, bar sada jos malo dok to mogu biti, a kada odrastu snaci ce se oni, nebitno kojeg su spola.
42
Drage moje, sasvim je normalno da svatko ima svoj pristup i svoje mišljenje o odgoju djece. NIKADA nisam ni starijeg ni mlađeg forsirala da rade to što rade. To je ISKLJUČIVO njihova želja i volja koju relativno često pokazuju. Ja volim svoju malu kuhinju i to je moje malo carstvo. Ali ne pada mi na pamet da ne puštam nikoga blizu. Isto kao što mi ne pada na pamet ne petljati se u neki posao kojeg neki neopravdano smatraju muškim, kao npr. briga o autu, baratanje raznim alatima i aparatima (obožavam stolarske “igračke”), kućni popravci i slično, ako znam da ću to napraviti jednako dobro kao i svaki prosječni muškarac. To nikako ne znači da moj dragi sjedi prekriženih ruku. U svemu si međusobno pomažemo i nije nam bitno je li nešto “muški” ili “ženski” posao. Po mome mišljenju, emancipirana žena nije ona koja po cijele dane rinta samo zato da bi dokazala da joj nitko ne treba i da sve stigne sama. To je SLUŠKINJA, složile se vi samnom ili ne. Po meni je emancipirana ona žena koja je uspjela emancipirati svoga partnera i s njime PODIJELITI sve! Nikada neću prihvatiti teoriju emancipacije da žena ima svoj posao i kad dođe kući da mora sve kućanske poslove obavljati sama jer je to ženski posao. Pa ne živim samo ja u toj kući! Ni moja prabaka koja je rođena u 19. stoljeću nije na taj način odgajala svoja tri sina!
A strah od nezgoda u kuhinji postoji. I uvijek će postojati. To sam uostalom već i napisala u komentaru broj 3 kao odgovor na pitanje koje mi je postavila Una64. Ali postavila bih tu jedno pitanje. Sjećate li se svojih školskih dana? Jeste li bili sami kod kuće ili ste imali sreću da uvijek netko bude s vama? Ja sam eto, kao i gotovo sva djeca iz mog razreda i većina djece iz škole, bila sam doma jer su moji roditelji dolazili kući s posla u 15:30. Bake obje daleko. Tko mi je mogao zagrijati ručak prije popodnevne nastave ili kad gladna dođem kući s jutarnje nastave? Silom prilika morala sam naučiti kako zagrijati ručak na štednjaku. Mikrovalki tada nije bilo, što moji klinci danas imaju. Imala sam samo struju ili plin. I neovisno o tome je li u pitanju djevojčica ili dječak, dijete u kuhinji uvijek je dijete. Kako su naše majke tada razmišljale? Ili su vam ostavljale samo suhe sendviče? Ne vjerujem. A nisam tada u kući imala čak ni telefona kojim bi moja mama mogla provjeriti jel sve kako treba, dok ja danas svaki čas zivkam svog sina kad znam da je u kuhinji.
Ovaj članak kojeg imate pred sobom zapravo je samo dio priče koju sam napisala, ali je bila predugačka da bi se cijela objavila na Coolinariki. U dogovoru s uredništvom, objavljen je ovaj skraćeni tekst. Cijelu priču možete pročitati ovdje . Kada pročitate prvi dio priče, onaj kojeg tu nema, bit će vam jasno što sam mislila reći rečenicom “Ne želim da moji dječaci ikada osjete glad uz obilje namirnica koje samo treba znati pripremiti.” Sve u tom tekstu je istinito, radi se o ljudima u mojoj okolini s kojima se često susrećem.
P.S. Da imam kćer, moj prvi savjet za zajednički život s muškarcem bio bi da ga nauči da ljubav znači zajedništvo u svemu, pa i u kuhinji, i bila bi trn u oku svim dečkima kojima je do tada sve u životu bilo servirano na pladnju, i naravno, njihovim majkama koje ih to nisu naučile. Poznajem puno takvih…previše.
43
Ne znam kako me tko razumio,
namjera mi je samo bila reci svoje misljenje,
Svi mi ucimo svoju djecu onom sto mislimo da je najbolje i dobro je da je tako,
a to sto nismo svi isti….
pa zato nas ima u bozjoj basti svakakvih ;)
Ja sam bila sretna, a i moja djeca isto tako danas, da kada dodju iz skole da ne dodju u praznu kucu,
mene su cekale vise baka nego mama,
a moju djecu ja,
sve im je spremno i sve gotovo,
ali kao sto sam rekla to je bila moja sreca a i danas njihova sto nisu sami.
Smatram se emancipiranom zenom, a uopce ne “rintam”, a sve dijelim sa svojim muzom,
zato sto nisam zaposlena, ne sto ne mogu, vec iz svojih razloga, ne smatram se “sluskinjom”,
dapace,
smatram se jednakom u braku sa svojim muzem.
Ne dijelim poslove ni na muske ni na zenske, radi se u kuci tko sto stigne,
ali za kuhanje sam sebicna, a mojima tako i odgovara,
u svoju kuhinju ne pustam nikoga, tu su mi svi visak.
Mozda cu jedan dan nauciti biti tolerantnija u toj sferi, ali za sada tu je jedino mijesto meni i nikome vise.
Zivot, sudbina ili sto vec, ne znam ni sama sto vec, da zivim gdje zivim,
za svoju kcerku se ne bojim da ce trebati nekoga uciti jednakosti u obitelji,
ona je licnost i karakter jaca od ijednog muskarca,
al opet, mozda nije to svugdje isto,
dok je moj sin puno “meksi”.
A da im hocu sve servirati na pladnju i hocu,
zasto ne,
pa to su moje bebe bez obzira koliko im je godina,
pa zasto ih ne bih mazila ;)
I moje kceri, a i moj sin su meni kao i svakom roditelji i najdrazi i najbolji i ….
za mene jedini i nitko kao oni.
Sve ono sto oni nadju sebi u zivotu, neka im je sa srecom,
ali oni su meni oni “naj”....
sve drugo mi je sporedno ;)
45
djeci bez strogog nadzora odrasle osobe nije mjesto u kuhinji. to odgovorno tvrdim kao profesionalac u polju kuhanja. kuhinja je opasno mjesto i to je recenica koju moja djeca cesto cuju. djetetu od 7 ili 8 godina kuhinja ne smije biti “igraonica”. vruce ulje prska dok se odredene stvari prze i lako zavrsi u oku. ne znam da li znate razlog zasto chefovi nose uniformu kakvu nose? zato jer tako skrojena uniforma s 4 sloja tkanine stiti vitalne organe od mogucih ozljeda. ovo naravno nema neke velike veze s svakodnevnim kuhanjem za obitelj ali pokusavam docarati stupanj opasnosti koje se kriju u kuhinji a koje neiskusne osobe, u ovom slucaju djeca, ni ne znaju da postoje. unaprijed se ispricavam na iducoj recenici: upravo je suludo ohrabrivati dijete od nekih 7 ili 8 godina u kuhanju dok je samo kod kuce i bez nadzora odrasle osobe.:)
i moja se djeca zanimaju za kuhanje a osobito pecenje kolaca i cesto pitaju mogu li pomoci. uz moj nadzor dopustim im ponekad taj uzitak a ono sto rade je pohanje mesa (ja ga przim dok oni gledaju kako se to radi), pravljenje raznih kolaca, kruha i pizze (ja stavljam sve u pecnicu i vadim iz nje). ipak koncentriram se vise na to da ih naucim sto je sto u kuhinji i hrani, sto se s cim slaze i sto se s odredenim namirnicama moze napraviti te odakle potjece pojedino jelo. za sada to im je dovoljno a kad se budu znali bolje brinuti o sebi tj. postani mladi ljudi nek slobodno udu u kuhinju i nauce kuhati. do tada, a vjerujem i kasnije, nema sanse da ostanu gladni.:)
46
#45 slazem se :) evo jednog mog “iskustva” kada sam bila mala.još kao devojčica od 8 godina jako sam se zanimala za kuhinju.mama uvek zaposlena, pokazala mi je par jela kako se pravi i gledala je kako to radim, videla da mi dobro ide i dozvolila mi da se “igram u kuhinji”.kupila mi knjigu kuvar i rekla da se učim.tako su i počele moje kuhinjske čarolije ali i nesreće. stavila sam mast u tepsiju i uključila rernu, kao da se malo otopi pa bih ja nastavila dalje da radim.zatvorila sam rernu i dete kao dete zaboravila sam na to.primetila sam samo kada je nastao plamen u rerni.dalje da vam ne pričam šta je bilo.ali uvek na to me podseti oziljak na mojoj ruci i nozi:(,dobro je prošlo šta je moglo da se desi.i zato ja ne mogu da dopustim mom malom sinu koji se takođe interesuje za kulinarstvo, zbog opravdanih strahova :(
47
svaka čast sandrin!!! ja imam sina od 2 godine i stalno mi se mota po kuhinji i “pomaže” mi. podgrijava u mikrovalnoj, miksa tijesta, kuha imaginarna jela u malim šerpicama, ali i papa!!! ove smjernice u odgoju koje si imala ovih 12, 5 godina i koje i dalje imaš, imam i ja. pa se također nadam da će i moj mališan jednom tako s voljom pomagati meni u kuhinji. kad sam bila mala bila mi je tlaka stalno mami pomagati, ali sada sam joj jako zahvalna na tome jer danas znam mnogo više nego moje kolegice. svaka čast i samo tako nastavi, sav trud svih ovih godina ti se isplatio, koliko vidim!!! pozdrav malim kuharima!!!!
48
Meni mama nista (u kuhinji) nije pokazivala kad sam bila mala, na cemu sam joj jako zahvalna, a isto danas znam mnogo vise nego moje koleginice, prema tome to nije nikakav dokaz.
49
Sandrine, oduševljena sam člankom i remek djelima tvojih sinova.
To što si podsticala svoje sinove da ispune svoja interesovanja je jako pohvalno i time si razvijala i njihovu samostalnost i kreativnost.Kao majka razumijem i one koje ne odobravaju ostavljanje djece same u kuhinji ali činjenica je da ti poznaješ svoju djecu najbolje i znaš da li možeš imati povjerenja u njih i njihovu sposobnost samoočuvanja.
Neko će reći, da se djeci ne može vjerovati, ali ako ih od malena upozoravaš na opasnosti, ako im pokazuješ načine na koje će izbjeći i savladati teškoće, time činiš za njih više nego da ih držiš pod staklenim zvonom, jer kad tad ih život čeka sa svim opasnostima i teškoćama
Moji dječaci su zainteresovani za kuhanje, stariji(5 god) muti najbolje palačinke na svijetu i šef je od miksera…Kad god radim sa tijestom, dio dam i njima neka uče valjati i igrati se, sjeći kolače kalupima i sl.Stariji postavlja i sto,čuva bebu, sklanja suhi veš…ništa ne forsiram na silu(osim sklanjanja igračaka :-) )
50
prekrasno!! svaka čast… i ja imam sinćića (doduše, moj je još premali da mi pomaže u kuhinji, sada ima 5 mjeseci) ali ja ga već pomalo “pripremam” :D. samnom je dok kuham, ja mu pokazujem svaku namirnicu, pričam mu o njoj. sviđa mu se to! nadam se da ću mu prenijeti ljubav prema pripremi hrane…
51
Sviđa mi se članak i sama imam dva sina ali za razliku od tvojih samo mlađi sin pokazuje interes za kuhinju i kuvanje.Mnogi kolači pored naziva imaju i neki njegov šaljiv naziv.Ima samo 13 godina i neki dan me je iznenadio toplim palačincima. Popodne radim i imam problem jer ručak moraju sami sabi da postave .Dok mlađi sin ruča na vreme stariji će pre mene sačekati u 5 nego da sam uzme..Isto ih odgajam ,i ne znam gde sam pogrešila?
52
Sladjana7, uopće ne mislim da si pogriješila. Stvar je u tome što “to nešto” jednostavno nosiš u sebi, pa ili te zanima, ili te ne zanima. Kao i sa svim ostalim stvarima. Bez obzira na odgoj, klinci su bića za sebe i svaki od njih ima nešto što ga više ili manje interesira. To je jednostavno dio njihove osobnosti. Eto, igrom slučaja se desilo da moji dečki obojica pokazuju sklonost kuhanju. Stariji ima sad 13 godina i već se neko vrijeme mogu osloniti na njega u kuhinji. Nas dvoje imamo još jednu zajedničku crtu – mrzimo pranje suđe :))) dok npr. mlađi (7 godina) ima tatinu crtu – pranje suđa im ne predstavlja baš nikakv problem!
A što se tiče samog odgoja, nisam ja njih s namjerom tako odgajala, to je jednostavno došlo nekako samo po sebi kad su počeli postavljati pitanja kako se što radi i bi li mogli oni štogod jednostavnije probati napraviti. A kroz razgovor o tim kuharskim i kuhinjskim vještinama sam po sebi se nametnuo zaključak kako je u svakom slučaju dobro snalaziti se i u kuhinji. Pa su za početak to bile hrenovke i kuhana jaja, a danas već sasvim solidna jela.
Uglavnom, ne treba ništa forsirati, samo u pravo vrijeme odgovoriti njihovoj znatiželji. Pa zapravo, ni mi žene nismo sve iste po tom pitanju, ima dosta žena koje se uopće ne snalaze s kuhačom i zdjelom! Neke vole kuhati, a neke to doslovce mrze i izbjegavaju.
53
hvala na odgovoru, a što se tiče žena i kuhinje stvarno ih ima svakakvih. Ponekad mi je smešno koliko se moje prijateljice ne snalaze u kuhinji, mada neke to rade namerno, jer je lakše reći da se nešto ne zna ,nego uraditi. Veliki pozdrav, a Maki i idemo da pravimo štrudlu!!!
55
čitam i divim se. imam dečke stare 5 i 6 godina koji nakon jela sklone svoj tanjur u sudoper, operu rukice i odu. do sada sam to smatrala velikom stvari. ali pročitavši ovaj članak ostala sam bez teksta.
58
Dok sam mogao obožavao sam sport, i kuhanje, sada samo kuhanje, moja djeca na žalost samo vole jesti štaim tata i mama skuhaju, kuhanje je umjeće, zanat, na žalost većini žena uz sve drugo i svakodnevna obaveza, ali muški pomozite ženi kad god možete ili još bolje kad god treba…
60
bravo, mame ! ja imam dva decka od 15 i 10, stariji je vec majstor u fast foodu, kuhanju pašte, podgrijavanju i dovrsavanju jela, mlađi je malo sitniji pa mu je teško do štednjaka, ali trudi se ( mikrovalna je dostupnija ). mislim da djecu treba pripremiti na zivot sto bolje znamo, bez obzira na spol. steta bi bilo da decke samo zato sto su decki ne naucimo nekim svojim znanjima.
62
Bravo Sandrine ! Ja isto imam cetiri decka, i svi su sebi znali da spreme najjednostavniji obrok, dok sam ja bila na poslu. Sada kada su odrasli i zive sami, tako im dobro dodje sto znaju nesto skuhati. Kad god su moji pozeljeli da mi pomognu u kuhinji nisam im branila, naprotiv, rado sam im pokazivala kako se sta radi. Pozdrav.
63
I ja imam sina koji je vise nego odlican u kuhinji.
Moram priznati da njegovo zanimanje u kuhanji nisam bas ni isticala, jer sam smatrala to normalnim od samog pocetka.Sad kad je odrasla osoba on je savrsen u pripremi raznih jela, kruha i kolaca, tako da izabranica njegovog srca je odusevljena, jer dobije i rodjendansku toru..:)) Pozdrav
64
Predivan clanak, tek sam ga sad vidjela :)
I meni moji sinovi pomazu u kuhinji, stariji je i upisao ugostiteljsku skolu, zeli biti kuhar :) a bez luke ne moze proc ni jedno pravljenje kolaca.Ja sam isto misljenja da kuhinja nije samo zenski teritorij, i muski bi trebali znati bar ono najosnovnije.Jer nikad se nezna kad ce im zatrebat.
Prosle godine zavrsila sam u bolnici i moj dragi je morao preuzeti kuhanje u svoje ruke :) uz instukcije preko telefona i naucio je da spremi par jela, i od tad se malo vise zainteresirao za kuhinju :)
zato ponovljam da i nasi decki moraju znati nesto o kuhanju
topli pozdrav :)) a delicije tvojih deckica cu probat ovo ljeto :)))))))))))
65
odličan članak!!!!!!!Ja sam iz obitelji sa 4 cure, pa smo ja i moje sestre uvijek “vjesile” u kuhinji.Mama mi je odlična kuharica-prirodni talent, a tata je kuhar po zanimanju.Znači kuhanje mi je u genima iako nisam još imala vremena za usavršavanje-trudim se.Meni je Bog podario 2 sina(6g, 2g),a oni su već kao bebe u hranilicama bili u kuhinji i dok sam ja kuhala oni su lupkali plastikama.Sad su veći i nema kolača u koji nisu umiješali svoje prstiće.Mislim da idemo Vašim stopama i sviđa mi se kako ste sve nas ohrabrili svojim iskustvom.Pozdrav :)
67
odličan članak…sin ima 3 god a kćer 1, 5 god i vječito su u kuhinji..kćer samo štrenca žlicama i plastičnim zdjelama a sin je šef od miksera, sjeće kolače kalupima, vadi suđe iz suđerice, strašan je…ništa ne forsiram na silu( dam mu da radi što želi ( mislim ima granica )..jednoga mu dana bude dobro došlo..;))
68
ništa nije na odmet znati jer život je takav da zaista se ne može unaprijed znati koja znanja i vještine će nam zatrebati. ako klinci pokažu imalo volje i želje nešto naučiti, mislim da bi bila strašna pogreška “odgurnuti” ih i reći – nije to za tebe. jer često ta njihova želja ne traje dugo :) zato treba uhvatit njihov trenutak, što god mi ili netko drugi o tome mislili. nebrojeno puta u životu sam se s takvim situacijama susrela i viđala svakakvih grešaka, i naslušala se priča i priča i žalovanja roditelja što su im djeca nezainteresirana za bilo što kad malo odrastu. a odgurivali su ih dok su manji bili…
70
I ja sam tek sada vidjela ovaj članak.Svaka čast! Imam dva sina, sada već odrasle ljude.Dok su bili mali veselo su samnom sudjelovali u izradi kolača, odmah su prali ručice, stavljali pregačice i uživali igrajući se tijestom, dajući mašti na volju.Kasnije smo imali specifične uvjete života pa baš nisu bili u kuhinji i mislila sam da ih nisam dovoljno naučila.Danas kad su odrasli, rado se zabave u kuhinji da bi fascinirali svoje djevojke a i to je nešto:))) Neka jela naprave daleko bolje od mene:) Samo treba motivacije!!!!
71
Tek sam sada videla ovaj članak i jako mi se dopada ideja da se deca (nebitno dečaci ili devojčice) od malih nogu uče samostalnosti.
To doista zavisi od samog deteta i nisu sva deca jednako zainteresovana, ali mislim da dosta zavisi i od roditelja.
Moj sin ima 8 godina i pomaže mi u kuhinji često i dosta rado. Sa 4 ili 5 godina je to bilo više u svojstvu igre – dozvoliti mu da našara sendviče majonezom i kečapom ili da melje keks ili orahe na ručnom mlinu. Često tu treba imati dosta strpljenja, jer se može nešto prosuti, razbiti i neki roditelji (uglavnom majke ili bake) ne dozvoljavaju deci pristup u kuhinju da im ne bi smetala. Međutim, vremenom ta dečija “zanimacija” postaje značajna pomoć, a deca su srećna jer su pomagala, osećaju se velikim.
Ja ljuštim jabuke, na primer, a moj sin ih nariba na rende. Ponekad se malo igra, pa jednu jabuku renda na različitim stranama renda – različite krupnoće, ali ostatak narenda kako treba. Sad želi i da pomogne u pranju suđa i tu postoji rizik da se i ponešto razbije, ali to je deo učenja, a i još ništa nije razbio.
Prosto ne vidim podelu u kuhinji na muške i ženske poslove. Među prijateljima imam i žene koje ne vole da kuvaju i uglavnom isprže meso i krompir kao obrok, a znam i muškarce koji odlično kuvaju (što opet nema veze sa urednošću, posle nekih bude “bomba” u kuhinji).
Jednostavno želim da kažem da mislim da je dobro biti samostalan i znati neke stvari u životu, a da li ćemo ih raditi ili ne to će zavisiti od okolnosti.
sandrine
© Podravka d.d. 2003.—2012.
72 komentara do sada…
Tko zna, kako su počeli, možda me jednog dana pozovu na večeru u vlastiti restoran :))))
Eh, sad sam se sjetila da imam negdje sliku “kako je sve počelo” pa ću ju skenirati i staviti na kulku.
Imam dvoje djece, mala ima 13 godina i nije joj problem skuhat palentu i pojest s jogurtom , skuhat caj ili pastu i prelit s gotovim umakom, napravit palacinke ili spohat sir. Znam da to nije nista u usporedbi s cudima koja tvoja djeca rade, ali za mene je puno, a i ona je jako ponosna i to smatram pravim pocetkom.
Iz svake tvoje recenice se ocitava toplina i ljubav. Uzivala sam !
Hvala vam što imate lijepo mišljenje o svemu!
Ja imam tri sina, srednji već duže vrijeme tvrdi kako će biti kuhar kad odraste. Ja se isto vodim mišlju da mi sinovi budu samostalni u svemu i da me se snahe ne prisjećaju sa gorčinom kao ja ponekad svoje svekrve.
Smatram da je ispravno ono što i kako učiš svoje dečke ravnopravnosti i snalaženju…
Svako dijete je individua za sebe i jasno nam daje do znanja kada je za nešto spremno…
Ako dijete pokaže interes za kuhanje treba mu to malo pomalo dozvoljavati ali isto tako naučiti ga da kuhanje nije samo kuhanje nego i spremanje za sobom…
Mene su učili da sve što zaprljaš treba naučiti i počistiti…
Moja dečki ne kuhaju ali mi uvijek pomažu kod pripreme dok kćer zna skuhati neka jednostavnija jela…
Mislim da je u redu dozvoliti djeci da nam pomažu ali isto tako ne bi baš voljela da moji sami pale plin dok mene nema doma…Strah me je…
Svaka čast na članku…
Šaljem Vam velike puse…
ne znam sto da kazem :))
To sto djecu ucis samostalnosti, nebitno jesu li muska ili zenska, to je dobra stvar.
Ja imam troje djece, imam i decka i curice i odgajam ih bez ikakve razlike,
ne zato da mi snahe sutra zahvale, vec zato da mojoj djeci bude bolje,
to mi je nekako najvaznije,
Moj muz nije uopce zainteresiran za kuhinju, pa ni jaje nije nikada isprzio, al ja ga isto volim i dobro mi je s njim.
Zar bih zato trebala kriviti moju svekrvu jer ga nije naucila.
Moja starija cerka ima 18 godina i za nju mogu reci da bi se snasla u kuhinji, al ne da je neka kuharica.
Ljudi moji, njoj se izlazi vani, a ne da joj se kuha.
Mom sinu je 16 i zna napravit sendvic, obozava bicikle i motore i jedva ceka vikend kada ce ici negdje na farmu i izgustat se na motoru.
Moja Draga je jos mala, 10 joj je godina,
Igra se .
Ako dijete nesto voli, sto god da je ako mozemo i mislimo da je OK zasto mu to ne pruziti,
ali ja volim dijete pustiti da bude dijete, bar sada jos malo dok to mogu biti, a kada odrastu snaci ce se oni, nebitno kojeg su spola.
namjera mi je samo bila reci svoje misljenje,
Svi mi ucimo svoju djecu onom sto mislimo da je najbolje i dobro je da je tako,
a to sto nismo svi isti….
pa zato nas ima u bozjoj basti svakakvih ;)
Ja sam bila sretna, a i moja djeca isto tako danas, da kada dodju iz skole da ne dodju u praznu kucu,
mene su cekale vise baka nego mama,
a moju djecu ja,
sve im je spremno i sve gotovo,
ali kao sto sam rekla to je bila moja sreca a i danas njihova sto nisu sami.
Smatram se emancipiranom zenom, a uopce ne “rintam”, a sve dijelim sa svojim muzom,
zato sto nisam zaposlena, ne sto ne mogu, vec iz svojih razloga, ne smatram se “sluskinjom”,
dapace,
smatram se jednakom u braku sa svojim muzem.
Ne dijelim poslove ni na muske ni na zenske, radi se u kuci tko sto stigne,
ali za kuhanje sam sebicna, a mojima tako i odgovara,
u svoju kuhinju ne pustam nikoga, tu su mi svi visak.
Mozda cu jedan dan nauciti biti tolerantnija u toj sferi, ali za sada tu je jedino mijesto meni i nikome vise.
Zivot, sudbina ili sto vec, ne znam ni sama sto vec, da zivim gdje zivim,
za svoju kcerku se ne bojim da ce trebati nekoga uciti jednakosti u obitelji,
ona je licnost i karakter jaca od ijednog muskarca,
al opet, mozda nije to svugdje isto,
dok je moj sin puno “meksi”.
A da im hocu sve servirati na pladnju i hocu,
zasto ne,
pa to su moje bebe bez obzira koliko im je godina,
pa zasto ih ne bih mazila ;)
I moje kceri, a i moj sin su meni kao i svakom roditelji i najdrazi i najbolji i ….
za mene jedini i nitko kao oni.
Sve ono sto oni nadju sebi u zivotu, neka im je sa srecom,
ali oni su meni oni “naj”....
sve drugo mi je sporedno ;)
i moja se djeca zanimaju za kuhanje a osobito pecenje kolaca i cesto pitaju mogu li pomoci. uz moj nadzor dopustim im ponekad taj uzitak a ono sto rade je pohanje mesa (ja ga przim dok oni gledaju kako se to radi), pravljenje raznih kolaca, kruha i pizze (ja stavljam sve u pecnicu i vadim iz nje). ipak koncentriram se vise na to da ih naucim sto je sto u kuhinji i hrani, sto se s cim slaze i sto se s odredenim namirnicama moze napraviti te odakle potjece pojedino jelo. za sada to im je dovoljno a kad se budu znali bolje brinuti o sebi tj. postani mladi ljudi nek slobodno udu u kuhinju i nauce kuhati. do tada, a vjerujem i kasnije, nema sanse da ostanu gladni.:)
To što si podsticala svoje sinove da ispune svoja interesovanja je jako pohvalno i time si razvijala i njihovu samostalnost i kreativnost.Kao majka razumijem i one koje ne odobravaju ostavljanje djece same u kuhinji ali činjenica je da ti poznaješ svoju djecu najbolje i znaš da li možeš imati povjerenja u njih i njihovu sposobnost samoočuvanja. Neko će reći, da se djeci ne može vjerovati, ali ako ih od malena upozoravaš na opasnosti, ako im pokazuješ načine na koje će izbjeći i savladati teškoće, time činiš za njih više nego da ih držiš pod staklenim zvonom, jer kad tad ih život čeka sa svim opasnostima i teškoćama Moji dječaci su zainteresovani za kuhanje, stariji(5 god) muti najbolje palačinke na svijetu i šef je od miksera…Kad god radim sa tijestom, dio dam i njima neka uče valjati i igrati se, sjeći kolače kalupima i sl.Stariji postavlja i sto,čuva bebu, sklanja suhi veš…ništa ne forsiram na silu(osim sklanjanja igračaka :-) )
A što se tiče samog odgoja, nisam ja njih s namjerom tako odgajala, to je jednostavno došlo nekako samo po sebi kad su počeli postavljati pitanja kako se što radi i bi li mogli oni štogod jednostavnije probati napraviti. A kroz razgovor o tim kuharskim i kuhinjskim vještinama sam po sebi se nametnuo zaključak kako je u svakom slučaju dobro snalaziti se i u kuhinji. Pa su za početak to bile hrenovke i kuhana jaja, a danas već sasvim solidna jela.
Uglavnom, ne treba ništa forsirati, samo u pravo vrijeme odgovoriti njihovoj znatiželji. Pa zapravo, ni mi žene nismo sve iste po tom pitanju, ima dosta žena koje se uopće ne snalaze s kuhačom i zdjelom! Neke vole kuhati, a neke to doslovce mrze i izbjegavaju.
super clanak…
Moram priznati da njegovo zanimanje u kuhanji nisam bas ni isticala, jer sam smatrala to normalnim od samog pocetka.Sad kad je odrasla osoba on je savrsen u pripremi raznih jela, kruha i kolaca, tako da izabranica njegovog srca je odusevljena, jer dobije i rodjendansku toru..:)) Pozdrav
I meni moji sinovi pomazu u kuhinji, stariji je i upisao ugostiteljsku skolu, zeli biti kuhar :) a bez luke ne moze proc ni jedno pravljenje kolaca.Ja sam isto misljenja da kuhinja nije samo zenski teritorij, i muski bi trebali znati bar ono najosnovnije.Jer nikad se nezna kad ce im zatrebat.
Prosle godine zavrsila sam u bolnici i moj dragi je morao preuzeti kuhanje u svoje ruke :) uz instukcije preko telefona i naucio je da spremi par jela, i od tad se malo vise zainteresirao za kuhinju :)
zato ponovljam da i nasi decki moraju znati nesto o kuhanju
topli pozdrav :)) a delicije tvojih deckica cu probat ovo ljeto :)))))))))))
To doista zavisi od samog deteta i nisu sva deca jednako zainteresovana, ali mislim da dosta zavisi i od roditelja. Moj sin ima 8 godina i pomaže mi u kuhinji često i dosta rado. Sa 4 ili 5 godina je to bilo više u svojstvu igre – dozvoliti mu da našara sendviče majonezom i kečapom ili da melje keks ili orahe na ručnom mlinu. Često tu treba imati dosta strpljenja, jer se može nešto prosuti, razbiti i neki roditelji (uglavnom majke ili bake) ne dozvoljavaju deci pristup u kuhinju da im ne bi smetala. Međutim, vremenom ta dečija “zanimacija” postaje značajna pomoć, a deca su srećna jer su pomagala, osećaju se velikim.
Ja ljuštim jabuke, na primer, a moj sin ih nariba na rende. Ponekad se malo igra, pa jednu jabuku renda na različitim stranama renda – različite krupnoće, ali ostatak narenda kako treba. Sad želi i da pomogne u pranju suđa i tu postoji rizik da se i ponešto razbije, ali to je deo učenja, a i još ništa nije razbio.
Prosto ne vidim podelu u kuhinji na muške i ženske poslove. Među prijateljima imam i žene koje ne vole da kuvaju i uglavnom isprže meso i krompir kao obrok, a znam i muškarce koji odlično kuvaju (što opet nema veze sa urednošću, posle nekih bude “bomba” u kuhinji).
Jednostavno želim da kažem da mislim da je dobro biti samostalan i znati neke stvari u životu, a da li ćemo ih raditi ili ne to će zavisiti od okolnosti.
Nadam se da ce i moja dvojica ovako. Bravo za tebe i tvoje momke.